Makron prelomio, trese se Pariz - Nema mesta za nasilje, svi će odgovarati! Ostvaruje se noćna mora za blokadere u Francuskoj

Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da u Republici nema mesta za nasilje i najavio da će odgovorni za napade na javne ustanove, prodavnice i opštinske zgrade biti procesuirani.

Reagovao je zbog masovnih protesta, koji su 17. oktobra prerasli u sukobe sa policijom, paljenje vozila i pljačke u više francuskih gradova, prenose francuski mediji.

"Nema mesta za nasilje u našoj Republici. Oni koji su lomili, napadali prefekture i prodavnice, pa čak i pljačkali opštine, biće gonjeni i kažnjeni", poručio je Makron u objavi na društvenoj mreži Iks.

 

 

Predsednik Francuske izrazio je podršku policiji i žandarmeriji, ističući da pripadnici snaga reda štite pravo građana na protest, ali i bezbednost ljudi i imovine. Pozvao je građane da se suprotstave onima koji pokušavaju da izazovu haos i ometaju rad institucija.

Pokušaj približavanja Jelisejskoj palati

U Parizu su se pojedine grupe demonstranata kretale van odobrene protestne rute i pokušale da priđu Jelisejskoj palati, sedištu francuskog predsednika. Vlasti su zabranile okupljanja u toj zoni i rasporedile specijalne policijske jedinice kako bi sprečile prilazak zabranjenom području.

Nema potvrde da su demonstranti ušli u predsedničku palatu. U drugim delovima prestonice policija je koristila suzavac i vodene topove, dok su pojedini učesnici protesta bacali predmete na policajce, palili automobile i oštećivali izloge prodavnica.

 

 

Lekorni: Niko neće nametati političku agendu nasiljem

Francuski premijer Sebastijan Lekorni osudio je nasilje i poručio da vlada neće dozvoliti da bilo ko nameće svoju političku agendu napadima i zastrašivanjem. Lekorni je odgovornost za nerede pripisao nasilnim grupama i kriminalcima, upozoravajući da bi pojedini akteri mogli da pokušaju da iskoriste proteste uoči predsedničkih izbora 2027. godine.

 

 

Njegove izjave izazvale su političke reakcije, posebno zbog odnosa vlasti prema levici i pokretu Nepokorena Francuska, čiji lider Žan-Lik Melanšon učestvuje u političkoj mobilizaciji protiv aktuelne vlasti.

Dok predstavnici vlasti insistiraju na odgovornosti za nasilje, demonstranti i njihovi predstavnici ukazuju na rast cena, pad kupovne moći i nezadovoljstvo stanjem javnih službi kao glavne razloge izlaska na ulice.

 

 

Više od pola miliona učesnika prema proceni CGT

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je do 15 časova privedeno 272 ljudi širom zemlje. Sindikat CGT procenio je da je na protestima učestvovalo oko 800.000 ljudi. Te brojke predstavljaju različite vrste podataka: broj privođenja odnosi se na policijski bilans u određenom trenutku, dok je broj učesnika procena sindikata, a ne zvanična procena ministarstva.

Demonstracije su okupile učenike, studente, sindikaliste, poljoprivrednike, radnike i pristalice pokreta "Žuti prsluci". Protestni talas započeo je školskim blokadama zbog nedostatka nastavnika i loših uslova u obrazovnim ustanovama, a zatim se proširio na nezadovoljstvo zbog troškova života, cena goriva i smanjenja kupovne moći.

Paljevine i napadi na javne zgrade

U Lionu je zapaljena turistička kancelarija, dok su demonstranti u Marseju nasilno ušli u hol gradske skupštine i oštetili unutrašnjost zgrade. U Lilu su demonstranti provalili u kancelariju gradonačelnika i pričinili štetu. U Parizu su oštećeni izlozi, zapaljena vozila, a policija je intervenisala na više lokacija.

Francuske vlasti najavile su da će identifikovati i procesuirati odgovorne za nasilje. Istovremeno, pojedini demonstranti tvrde da većina učesnika protestuje mirno i da nasilje manjine ne treba poistovećivati sa zahtevima čitavog pokreta.

Protesti predstavljaju novi izazov za francuske vlasti uoči predsedničkih izbora 2027. godine. Iako su se okupljanja razvila iz konkretnih zahteva učenika i studenata, nezadovoljstvo je preraslo u širi pokret protiv visokih životnih troškova i stanja javnih službi.

BONUS VIDEO