Putin potukao Ukrajinu, šta sad?! Mora da donese veoma tešku odluku: Rusi strepe i čekaju

Ukrajina još nije doživela vojni slom, ali će njena odbrana neizbežno popustiti ukoliko Rusija nastavi napade sadašnjim intenzitetom, smatra ruski ratni reporter Aleksandar Sladkov.

On je, međutim, upozorio da bi eventualni raspad ukrajinskog fronta pred Moskvu postavio mnogo ozbiljnije pitanje od same vojne pobede – šta raditi sa teritorijama nad kojima bi ruska vojska uspostavila kontrolu i kako sprečiti da se otpor ponovo organizuje.

Sladkov je u objavi na svom Telegram kanalu „Sladkov+“ izneo procenu da je odnos snaga između Rusije i Ukrajine toliko neujednačen da konačan ishod sukoba ne dovodi u pitanje.

Sadašnju situaciju uporedio je sa mačkom koja se igra mišem, ocenivši da Moskva raspolaže znatno većim mogućnostima za vođenje rata nego Kijev.

- Ozbiljni ljudi razumeju da se mačka igra mišem. Mačka može jednim udarcem šape da ubije miša, ali se igra. Miš ne može da ubije mačku, to je protivprirodno. Kartagina će svakako biti uništena, pre ili kasnije - napisao je Sladkov.

Ovakvim poređenjem ruski reporter želi da naglasi svoje uverenje da Ukrajina ne može dugoročno da izdrži sadašnji intenzitet ruskih vojnih operacija.

Ipak, on priznaje da ukrajinska vojska još nije poražena i da se borbe nastavljaju, uprkos ruskim udarima na energetsku, vojnu i logističku infrastrukturu.

„Srušiće se pozadina, srušiće se front! Jesmo li spremni za ono što dolazi?“

Sladkov smatra da će nastavak ruskih napada najpre dovesti do urušavanja ukrajinske pozadine, a potom i do sloma odbrane na liniji fronta.

Međutim, upravo u tome vidi problem za rusku vojnu i političku komandu.

- Ukrajina se još nije srušila. Ako nastavimo da je udaramo, sigurno će se srušiti. Srušiće se pozadina, srušiće se front. Ako nastavimo u istom duhu. Jesmo li spremni za takav razvoj događaja? Šta ćemo raditi ako se front sruši? Hoćemo li se zaustaviti i time završiti? Hoćemo li krenuti dalje? Imamo li policijske i kontraobaveštajne snage koje mogu da iskoriste očekivani efekat? - upitao je ruski ratni reporter.

Njegovo upozorenje odnosi se na mogućnost da ruska vojska ostvari veliki proboj, ali da državni aparat ne bude spreman za uspostavljanje kontrole na novim teritorijama.

Prema njegovoj oceni, sama vojna pobeda ne bi bila dovoljna ukoliko Moskva ne bi raspolagala odgovarajućim policijskim, kontraobaveštajnim i administrativnim strukturama.

On posebno odbacuje očekivanja da bi ukrajinske snage, nakon velikog poraza, masovno prešle na rusku stranu ili da bi stanovništvo bez otpora prihvatilo novu vlast.

- Svi ti razgovori da ćemo mi samo pritisnuti, a oni će svi preći na našu stranu, predstavljaju grešku - upozorio je Sladkov.

Prema njegovom mišljenju, ozbiljna greška bilo bi i previše popustljivo postupanje prema poraženom protivniku, jer bi to moglo da omogući ponovno organizovanje otpora.

Sladkov upozorio Moskvu: Zapad neće priznati poraz zajedno sa Ukrajinom

Ruski reporter smatra da Moskva ne sme da računa ni na to da će eventualni vojni poraz Ukrajine automatski značiti politički poraz zapadnih zemalja koje pružaju podršku Kijevu.

Prema njegovom tumačenju, zapadne države nastaviće da štite svoje interese čak i ukoliko ukrajinske oružane snage izgube sposobnost da nastave borbu u sadašnjem obliku.

Očekivanje da će Zapad zajedno sa Ukrajinom prihvatiti poraz i odustati od daljeg suprotstavljanja Rusiji, ocenio je kao preterani optimizam.

Sladkov smatra da se politički i društveni procesi posle završetka rata neće sami od sebe razvijati u pravcu koji odgovara Moskvi.

Naprotiv, upozorava da bi otpor mogao da se nastavi i nakon eventualnog sloma regularnih ukrajinskih jedinica, zbog čega rusko prisustvo, prema njegovom viđenju, ne bi smelo da bude privremeno.

Takva procena podrazumeva da bi Moskva morala da bude spremna za dugogodišnje bezbednosno i političko angažovanje, a ne samo za izvođenje vojnih operacija.

„Banderovci su se ponovo podigli“ – upozorenje na iskustva iz prošlosti

Kao istorijski primer Sladkov je naveo ukrajinske nacionalističke pokrete povezane sa Stepanom Banderom, koji su se tokom i nakon Drugog svetskog rata suprotstavljali sovjetskim vlastima.

On smatra da je Moskva napravila grešku time što nije trajno sprečila ponovno jačanje takvih političkih pokreta.

Prema njegovim rečima, činjenica da su nacionalističke organizacije decenijama bile potisnute nije značila da su njihova ideologija i politički uticaj zauvek nestali.

- Pedeset godina banderovci su drhtali od straha, a onda su se ponovo podigli - napisao je Sladkov.

On zato zagovara dugotrajno rusko vojno prisustvo i redovne mere protiv ukrajinskih nacionalističkih struktura na teritorijama koje bi Moskva kontrolisala.

Sladkov je pritom upotrebio izraz „ukrajinske kloake“, zahtevajući da se, prema njegovim rečima, preostale nacionalističke strukture sistematski suzbijaju iz godine u godinu.

Njegove tvrdnje predstavljaju poziv na trajno rusko bezbednosno prisustvo, a ne samo na okončanje borbenih dejstava.

„Da nismo otišli iz Nemačke, Poljske i drugih zemalja, danas bi sve bilo drugačije“

Sladkov je svoje upozorenje povezao i sa povlačenjem sovjetskih, odnosno ruskih vojnih snaga iz evropskih država i drugih područja na kojima je Moskva nekada imala značajno vojno prisustvo.

Prema njegovom mišljenju, napuštanje tih položaja predstavljalo je ozbiljnu stratešku grešku, koja je doprinela slabljenju ruskog uticaja.

- Za to je potrebna čizma ruskog vojnika koja čvrsto stoji na oslobođenoj zemlji. Da nismo otišli iz Nemačke, Poljske, Mađarske, Čehoslovačke, Austrije i Rumunije – da, bili smo i tamo – kao i Mongolije, danas bi sve bilo drugačije - poručio je Sladkov.

Ruski reporter smatra da se Moskva svojevremeno povukla iz niza država, dok zapadne sile nisu pokazale istu spremnost da smanje sopstveno vojno prisustvo i međunarodni uticaj.

- Ne treba se ustručavati od povratka. Mi smo otišli, a ostali nisu ni pomislili na to. Znači, treba obnoviti status kvo makar u Ukrajini - zaključio je Sladkov.

Njegova poruka pokazuje da eventualni završetak rata ne posmatra samo kao pitanje teritorija i vojnog odnosa snaga, već i kroz mogućnost dugoročnog obnavljanja ruskog prisustva na prostoru na kojem je nekada dominirao Sovjetski Savez.

Pri tome nije precizirao dokle bi ruska vojska trebalo da napreduje u slučaju sloma ukrajinske odbrane niti koje bi konkretne teritorije Moskva trebalo trajno da zadrži.

BONUS VIDEO