Veliki preokret u Brazilu, Putin je dobio odlične vesti! Lula izveo nemoguće, izašli rezultati - Bolsonaro i Amerikanci u šoku

Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva osvojio je novi predsednički mandat nakon što je u drugom krugu izbora, održanom u nedelju, 25. oktobra, pobedio Flavija Bolsonara sa 51,79 odsto glasova, uprkos tome što je u prvom krugu završio iza svog protivkandidata.

Bolsonaro je odbio da prizna poraz i najavio zahtev za poništavanje izbora, dok pobeda 80-godišnjeg Lule znači nastavak spoljne politike Brazila, koji održava odnose sa Rusijom i nije se pridružio zapadnim sankcijama protiv Moskve.

Prema konačnim rezultatima koje je objavio Vrhovni izborni sud Brazila, Lula je osvojio 64.256.232 glasa, odnosno 51,79 odsto, dok je Bolsonaro dobio 59.826.041 glas, odnosno 48,21 odsto.

Razlika između dvojice kandidata iznosi 4.430.191 glas, odnosno 3,58 procentnih poena.

Na birališta je izašlo približno 128,2 miliona građana, što predstavlja izlaznost od 80,78 odsto.

Lula, lider levičarske Radničke partije, tako je osvojio svoj četvrti predsednički mandat. Prethodno je Brazil vodio od 2003. do 2010. godine, a na vlast se vratio početkom 2023.

Bolsonaro pobedio u prvom krugu, Lula preokrenuo rezultat

Pobeda aktuelnog predsednika predstavlja značajan preokret u odnosu na prvi krug izbora, održan 4. oktobra.

Tada je Flavio Bolsonaro, kandidat Liberalne partije i sin bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, osvojio 47,03 odsto glasova, dok je Lula dobio 45,16 odsto.

Bolsonaro je u prvi krug ušao kao vodeći kandidat, sa prednošću većom od dva miliona glasova.

Međutim, tokom kampanje za drugi krug Lula je uspeo da mobiliše dodatne birače, naročito među mlađim građanima i pristalicama levičarskih političkih opcija.

Presudnu ulogu imala je i veća izlaznost, koja je u drugom krugu bila viša nego 4. oktobra.

Lula je tokom kampanje insistirao na borbi protiv siromaštva, zaštiti radničkih prava, socijalnim programima i smanjenju ekonomskih nejednakosti.

Bolsonaro odbija da prizna poraz: Traži poništavanje izbora

Uprkos zvaničnim rezultatima, Flavio Bolsonaro saopštio je da ne priznaje pobedu svog protivkandidata i da će pravnim putem pokušati da ospori izborni proces.

On je kao razlog naveo odluku sudije brazilskog Vrhovnog saveznog suda Kristijana Zanina da se na pojedinim biračkim mestima produži glasanje do 19 časova.

Odluka je doneta nakon prijava o problemima u prevozu birača, posebno u pojedinim gradovima države Baija i u Sao Paulu.

- Nemoguće je priznati rezultate izbora u okolnostima u kojima se sve ovo dogodilo. Angažovaćemo naš pravni tim i tražiti poništavanje izbora - izjavio je Bolsonaro.

On je ocenio da su pravila promenjena tokom samog glasanja i da takvu odluku ne može da prihvati.

Međutim, brazilski mediji navode da su produženje glasanja prethodno tražili predstavnici oba izborna štaba, uključujući i Bolsonarovu kampanju.

Brazilske izborne vlasti saopštile su da je postupak prebrojavanja glasova sproveden u skladu sa propisima, a konačni rezultati zvanično su objavljeni.

Za sada nije potvrđeno da je Bolsonaro podneo formalni zahtev za poništavanje izbora.

Važan rezultat za Moskvu: Lula nastavlja saradnju sa Rusijom

Ishod izbora u Brazilu ima značaj i za međunarodni položaj Rusije, s obzirom na to da je Lula tokom prethodnog mandata održavao političke i ekonomske odnose sa Moskvom.

Brazil je član BRIKS-a, organizacije u kojoj Rusija i Kina imaju značajnu ulogu, a Lula je više puta isticao potrebu za jačanjem međunarodnih institucija i većom zastupljenošću država u razvoju.

Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, Brazil se nije pridružio zapadnim ekonomskim sankcijama protiv Rusije nakon početka sukoba u Ukrajini.

Lula je istovremeno zagovarao diplomatsko rešenje sukoba, uz direktne pregovore Moskve i Kijeva.

U junu ove godine sastao se sa Volodimirom Zelenskim, kojem je ponudio pomoć u pronalaženju diplomatskog rešenja. Prema navodima Rojtersa, ukrajinska strana prihvatila je njegov predlog o daljim razgovorima i pokušajima posredovanja.

Brazilski predsednik takođe je naglašavao da njegova država ne podržava rusku invaziju i da ne priznaje pravo Moskve da zauzima ukrajinske teritorije.

Ipak, održavanje saradnje sa Rusijom, odbijanje zapadnih sankcija i nastavak aktivnosti unutar BRIKS-a predstavljaju elemente brazilske spoljne politike koji odgovaraju interesima Moskve.

Dva izborna ishoda u istom danu: Promena vlasti u Srbiji, kontinuitet u Brazilu

Izbori u Brazilu održani su istog dana kada i vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, na kojima je lista okupljena oko Aleksandra Vučića pretrpela poraz od Studentske liste.

Vučić je u nedelju uveče priznao poraz, navodeći da će Studentska lista, prema preliminarnim procenama, osvojiti između 135 i 140 mandata, dok bi njegova lista trebalo da dobije oko 105 poslaničkih mesta.

Time su izbori u dve države doneli različite političke ishode.

U Srbiji je poražena politička opcija čije je rukovodstvo godinama održavalo bliske odnose sa Moskvom, dok je u Brazilu vlast zadržao predsednik koji insistira na nastavku saradnje sa Rusijom i nezavisnijem spoljnopolitičkom kursu.

Za Kremlj takav razvoj događaja znači da Brazil ostaje važan partner unutar BRIKS-a, iako se još ne može govoriti o konkretnim posledicama promene vlasti u Srbiji po odnose Beograda i Moskve.

Lula ulazi u četvrti mandat sa snažnom opozicijom

U prvom obraćanju nakon izborne pobede Lula je zahvalio biračima i najavio promene u načinu upravljanja državom.

Posebno je istakao potrebu za saradnjom sa brazilskim Kongresom, u kojem konzervativne stranke i politički saveznici porodice Bolsonaro imaju snažan uticaj.

Zbog toga će novi mandat, uprkos izbornoj pobedi, biti obeležen ozbiljnim političkim pregovorima o ekonomskim i socijalnim reformama.

Brazil se istovremeno suočava sa visokim kamatnim stopama, rastom javnog duga i pritiskom na životni standard stanovništva.

Lula je poručio da želi da bude predsednik svih Brazilaca, bez obzira na političke razlike, i najavio veća ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, digitalnu ekonomiju i javnu bezbednost.

Njegov novi četvorogodišnji mandat počeće 5. januara 2027. godine.

BONUS VIDEO