Udarno! Države koje se graniče sa Rusijom donele hitnu odluku: Dolazi nešto milion puta gore od ukrajinskog rata

Evropske države koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom ubrzano pripremaju stanovništvo za mogućnost velikog rata, a mere koje sprovode odavno su prevazišle jačanje vojske i nabavku naoružanja.

Finska uspostavlja mrežu od 300 prodavnica koje će raditi čak i bez redovnog snabdevanja električnom energijom, Švedska obnavlja desetine hiljada skloništa i priprema građane za život bez struje i vode, dok Poljska i baltičke zemlje razrađuju planove za evakuaciju čak milion ljudi.

Kako otkriva francuski Mond, pripreme za mogući sukob sa Rusijom sada obuhvataju praktično čitavo društvo.

Prema istraživanju francuskog lista, zemlje severne i istočne Evrope više ne računaju isključivo na sposobnost svojih oružanih snaga da odgovore na eventualni napad.

Umesto toga, državne institucije, lokalne samouprave i privatne kompanije uključene su u izgradnju sistema koji bi stanovništvu omogućio da preživi dugotrajne prekide snabdevanja, razaranje infrastrukture i masovna raseljavanja.

Finska, Poljska, Estonija, Letonija i Litvanija imaju više od 3.500 kilometara kopnenih granica sa Rusijom i Belorusijom, dok Švedska zauzima važan strateški položaj na Baltičkom moru.

Upravo u tim državama poslednjih godina došlo je do najvećih promena u organizaciji civilne zaštite.

Finska gradi 300 kriznih prodavnica: Hrana i gorivo i kada nestane struje

Jedan od najopsežnijih programa priprema sprovodi Finska, koja razvija mrežu specijalnih prodavnica za vanredne situacije.

Planirano je približno 300 prehrambenih prodavnica opremljenih rezervnim izvorima električne energije, kako bi mogle da nastave prodaju osnovnih namirnica čak i u slučaju ozbiljnih prekida snabdevanja.

Uz njih će funkcionisati i oko 120 benzinskih stanica sa rezervnim napajanjem.

Takva mreža trebalo bi da omogući snabdevanje stanovništva hranom i gorivom čak i ukoliko dođe do velikih kvarova na elektroenergetskoj mreži ili poremećaja u transportu.

Finske vlasti žele da najveći deo stanovništva ima kriznu prodavnicu na udaljenosti do 50 kilometara, dok bi u izuzetno retko naseljenim područjima ta udaljenost mogla da iznosi do 150 kilometara.

Istovremeno, država povećava strateške rezerve hrane.

Od početka sukoba u Ukrajini Finska je povećala zalihe žitarica sa količina dovoljnih za šest meseci potrošnje na rezerve koje mogu da pokriju devet meseci.

Državne zalihe obuhvataju i semenski materijal, poljoprivrednu opremu, lekove i energente.

Finski sistem zasniva se na saradnji države i privatnih kompanija, koje bi u slučaju rata morale da nastave snabdevanje stanovništva osnovnim proizvodima.

Ponovo testiraju bunkere eksplozijama, spremaju i podzemne bolnice

Finska je u septembru obnovila i testiranja otpornosti skloništa na eksplozije, prvi put nakon 34 godine.

U okolini grada Rovanijemija, približno 100 kilometara od ruske granice, vojska je detonirala eksploziv u blizini zaštitnih objekata kako bi proverila njihovu otpornost na savremena sredstva ratovanja.

Testiranju je prisustvovalo i osam stručnjaka iz Ukrajine, koji su doputovali kako bi razmenili iskustva stečena tokom dosadašnjih borbenih dejstava.

Finska raspolaže sa približno 50.500 skloništa, u kojima bi moglo da se zaštiti oko 4,8 miliona ljudi, od ukupno 5,6 miliona stanovnika.

Helsinki je u septembru najavio i ulaganje od 400 miliona evra u razvoj podzemnih bolnica do 2030. godine.

Takvi objekti trebalo bi da omoguće nastavak pružanja medicinske pomoći čak i u slučaju napada na bolnice i drugu zdravstvenu infrastrukturu.

BONUS VIDEO