(VIDEO) Lavrov progovorio o dilu Putina i Trampa nakon samita G20: Ceo svet je čekao da ovo čuje, sada je sve jasno

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov praktično je priznao da obnovljeni kontakti Moskve i Vašingtona za sada nisu doveli do značajnijeg poboljšanja bilateralnih odnosa.

Govoreći na sastanku ministara spoljnih poslova Grupe 20 (G20) u Atlanti, Lavrov je poručio da nema razloga za preterani optimizam. Posebno je upozorio da ograničeni trgovinski dogovori, uključujući aranžman o isporukama ruskog dizel-goriva, ne predstavljaju dokaz da je Vašington promenio svoj politički i ekonomski pristup prema Moskvi.

- Što se tiče oduševljenih izjava pojedinih naših politikologa i stručnjaka da je dizel-dogovor probio blokadu, ipak moramo da se spustimo na zemlju i ne prepuštamo iluzijama - izjavio je Lavrov.

Ova poruka predstavlja značajan zaokret u odnosu na optimističnije tonove koji su se mogli čuti u ruskim političkim i medijskim krugovima nakon telefonskih razgovora Putina i Trampa početkom oktobra.

Moskva je tada očekivala da bi obnavljanje direktne komunikacije sa američkom administracijom moglo da otvori prostor za ublažavanje sankcija, ekonomske sporazume i napredak u pregovorima o Ukrajini. Međutim, Lavrovljeva najnovija izjava pokazuje da rusko rukovodstvo ne vidi konkretne rezultate koji bi opravdali takva očekivanja.

 

 

Sankcije ostaju na snazi, a Vašington nastavlja pritisak na rusku energetiku

Jedna od glavnih tačaka Lavrovljeve kritike odnosi se na američku politiku sankcija. Ruski ministar optužio je administraciju Donalda Trampa da nastavlja da primenjuje mere uvedene tokom mandata Džozefa Bajdena, ali i da uvodi dodatna ograničenja usmerena na rusku ekonomiju.

Posebno je pomenuo energetske kompanije "Rosnjeft" i "Lukoil", koje su se našle pod novim američkim sankcijama. Prema Lavrovljevim rečima, Moskva nije primetila očekivanu promenu američkog pristupa, uprkos obnovljenim diplomatskim kontaktima i razgovorima na najvišem nivou.

Za rusku stranu to je posebno važno jer energetski sektor predstavlja jedan od ključnih izvora državnih prihoda. Ograničavanje poslovanja velikih naftnih kompanija može da oteža izvoz, pristup finansijskim uslugama, transport i saradnju sa međunarodnim partnerima.

Upravo zato Lavrov pokušava da ukaže na nesklad između diplomatskih razgovora i konkretnih poteza Vašingtona. Dok se sa jedne strane održavaju kontakti i razgovara o mogućoj saradnji, sa druge se nastavlja ekonomski pritisak na ruske kompanije. Drugim rečima, trgovinski aranžmani nisu doveli do šireg političkog dogovora, niti su promenili osnovni okvir američke politike prema Rusiji.

Foto: profimedia

SAD nastavljaju vojnu podršku Ukrajini

Druga velika tačka Lavrovljeve kritike odnosi se na američku vojnu pomoć Ukrajini. Ruski ministar tvrdi da Vašington nastavlja da isporučuje oružje Kijevu preko evropskih partnera, kao i da se nastavlja razmena obaveštajnih podataka koje ukrajinske snage koriste za izvođenje operacija protiv ruskih ciljeva.

Posebno je ukazao na informacije o preliminarnom odobrenju isporuke 500 raketa za američke protivvazdušne sisteme "Patriot". Istovremeno, američki Stejt department je 31. oktobra potvrdio odobrenje predložene prodaje presretača za sisteme "Patriot" Ukrajini, u vrednosti od približno 2,1 milijarde dolara.

Ovaj potez pokazuje da diplomatski kontakti Moskve i Vašingtona nisu zaustavili američku vojnu podršku Kijevu. Za Rusiju je to jedan od najjasnijih pokazatelja da obnavljanje razgovora sa Trampovom administracijom nije dovelo do promene američke strategije u ratu u Ukrajini.

Lavrovljeva poruka je, u suštini, da Moskva ne vidi razlog da ograničene diplomatske kontakte tumači kao znak približavanja sve dok Vašington nastavlja da podržava ukrajinske vojne kapacitete i održava sankcije protiv Rusije.

Foto: profimedia

Šta se dogodilo sa dizel-dogovorom Putina i Trampa?

Dizel-gorivo postalo je jedan od najzanimljivijih primera ograničene ekonomske saradnje između Moskve i Vašingtona u trenutku kada su politički odnosi i dalje opterećeni dubokim neslaganjima.

Prema navodima iz dostavljenih izveštaja, aranžman je usledio nakon telefonskog razgovora Putina i Trampa 9. oktobra. U okviru dogovora razmatrano je povećanje isporuka ruskog dizel-goriva na američko i svetsko tržište, uz određene mogućnosti za realizaciju transakcija uprkos postojećim sankcijama.

Tramp je govorio o početnim isporukama većim od 300.000 tona, zatim o količini od 500.000 tona tokom novembra, kao i o mogućnosti da se obim trgovine dodatno poveća. Ruska vlada je 10. oktobra delimično ublažila ograničenja izvoza dizela. Ipak, ovaj aranžman nije doveo do ukidanja američkih sankcija protiv Rusije, niti je postao deo šireg političkog sporazuma o Ukrajini ili evropskoj bezbednosti.

Foto: profimedia

Prema izveštaju agencije Reuters od 26. oktobra, ruske rafinerije povećale su proizvodnju dizela nakon uvođenja izvoznih kvota povezanih sa dogovorom. Zabeležen je i tanker sa približno 40.000 tona ruskog dizela koji je 23. oktobra plovio prema Njujorku.

Zbog toga nije precizno reći da je trgovinski dogovor propao. Naprotiv, postoje pokazatelji da je počeo da se realizuje. Međutim, upravo tu leži razlika koju je Lavrov pokušao da naglasi: ekonomska saradnja u pojedinačnim oblastima ne znači automatski političko približavanje.

Moskva može da ostvari određenu korist od izvoza energenata, dok Vašington istovremeno zadržava sankcije, nastavlja vojnu podršku Ukrajini i odbija da promeni svoj širi pristup ruskoj politici.

Foto: profimedia

Lavrov razgovarao sa Markom Rubiom: Kontakti postoje, ali bez konkretnih rezultata

Na marginama sastanka G20 u Atlanti Lavrov je razgovarao sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Ruski ministar opisao je susret kao "ne loš, mada kratak", što ukazuje da komunikacija između dve strane nije prekinuta, ali i da razgovor nije proizveo značajniji politički pomak.

Prema dostupnim informacijama, teme su obuhvatile bilateralne odnose i saradnju u međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije, G20 i APEC. Lavrov je pozdravio spremnost Vašingtona da nastavi komunikaciju sa Moskvom, ali nije najavio konkretne dogovore koji bi ukazivali na promenu američke politike.

Dodatni pokazatelj dubokih neslaganja predstavlja činjenica da sastanak ministara spoljnih poslova G20 u Atlanti nije završen usvajanjem zajedničkog završnog saopštenja. Razlike u stavovima o Ukrajini, Iranu i drugim međunarodnim pitanjima onemogućile su postizanje zajedničke formulacije.

To pokazuje koliko je teško uskladiti stavove velikih sila čak i kada postoji spremnost da se razgovara. Diplomatski kanali mogu ostati otvoreni, ali to ne znači da su strane bliže dogovoru o najvažnijim pitanjima.

BONUS VIDEO