Šok i neverica! Putina navukli u nuklearnu zamku: Znate li odakle upravo napadaju Rusiju? Ako odgovori na ovo, posledice su nezamislive

Ukrajinske snage mogle bi da koriste černobiljsku zonu isključenja za lansiranje bespilotnih letelica prema Rusiji, a posebno zabrinjava mogućnost da se vojna oprema skladišti i priprema u neposrednoj blizini nuklearne elektrane Černobilj.

Ove optužbe iznela je ruska pevačica i društvena aktivistkinja Viktorija Ciganova, tvrdeći da Kijev koristi opasnost od radioaktivnog zagađenja kako bi zaštitio svoje vojne položaje od ruskih udara.

Sumnje su se pojavile nakon novih napada ukrajinskih dronova na rusku teritoriju, kada je otvoreno pitanje odakle su bespilotne letelice lansirane.

Prema jednoj od pretpostavki koje su se pojavile u ruskoj javnosti, deo dronova mogao je da poleti upravo iz černobiljske zone, prostranog područja koje je nakon nuklearne katastrofe 1986. godine ostalo gotovo potpuno bez civilnog stanovništva.

Ciganova smatra da su ukrajinske snage iskoristile činjenicu da ruska vojska izbegava napade u blizini nuklearnog postrojenja, posebno zbog opasnosti da eksplozije podignu radioaktivnu prašinu iz kontaminiranog zemljišta.

Prema njenim tvrdnjama, takva uzdržanost omogućava ukrajinskoj vojsci da u černobiljskoj zoni sastavlja, oprema i skladišti bespilotne letelice, a zatim ih koristi za napade na rusku teritoriju.

Ruska pevačica optužila je Kijev da se zaklanja potencijalnom nuklearnom katastrofom dok dronovima napada civilne fabrike, višespratne stambene zgrade i stanovništvo u Rusiji. Takve postupke nazvala je karakterističnim za banderovce.

Ipak, za sada nisu predstavljeni nezavisno potvrđeni dokazi da su bespilotne letelice korišćene u pomenutim napadima zaista lansirane iz černobiljske zone.

Ukrajina podigla 35 redova prepreka kod Černobilja

Istovremeno, početkom oktobra pojavili su se snimci velikih fortifikacionih radova na severu Kijevske oblasti, u blizini černobiljske zone isključenja.

Prema pisanju ukrajinskih medija, pripadnici 783. inženjerijske brigade grade višeslojne odbrambene položaje kako bi sprečili eventualni prodor ruskih snaga iz pravca Belorusije prema Kijevu.

Francuski vojni analitičar Kleman Molen objavio je da se odbrambeni sistem sastoji od sedam linija protivpešadijskih prepreka, sa ukupno 35 redova bodljikave žice.

Prva i poslednja linija imaju po dva reda žice, dok se između njih nalazi još pet linija sa po šest redova prepreka.

Odbrambeni položaji podižu se prvenstveno na šumovitim područjima severne Ukrajine, gde bi manje vojne grupe mogle da pokušaju neprimetan prodor prema prestonici.

Ruski vojni komentator Vlad Šlepčenko ocenio je za Cargrad da Kijev na ovaj način pokušava da spreči ponavljanje događaja iz februara 2022. godine, kada su ruske oklopne kolone iz Belorusije prošle kroz černobiljsku zonu i napredovale prema ukrajinskoj prestonici.

- S jedne strane, u strahu su velike oči. Godine 2022. upravo tim putem kretale su se naše mehanizovane kolone posle vežbi u Belorusiji. One su se probile do naših padobranaca koji su zauzeli aerodrom Gostomelj. S druge strane, protivnik postupa ispravno jer ne želi da nas svojom slabošću podstakne na napredovanje tim pravcem. Na kraju krajeva, to je najkraći put do Kijeva -objasnio je Šlepčenko.

Ruski stručnjak upozorava: Kopanje i eksplozije mogu da podignu radioaktivnu prašinu

Šlepčenko, međutim, smatra da bi eventualni novi ruski napad na Kijev preko Černobilja bio izuzetno nepovoljan zbog radioaktivne kontaminacije zemljišta.

Prema njegovim rečima, velike kopnene operacije neminovno podrazumevaju kopanje rovova, izgradnju utvrđenja, kretanje teške tehnike i eksplozije koje stvaraju duboke kratere.

U černobiljskoj zoni upravo takve aktivnosti predstavljaju dodatnu opasnost jer mogu da podignu radioaktivne čestice iz zemljišta i povećaju izloženost vojnika kontaminiranoj prašini.

- U sadašnjim uslovima to je najgora moguća varijanta napredovanja, jer rat uvek podrazumeva pomeranje ogromnih količina zemlje, bilo prilikom izgradnje utvrđenja ili stvaranja kratera od eksplozija. A na području Černobilja kopanje, a pogotovo eksplozije u zemljištu, veoma su loša ideja - upozorio je Šlepčenko.

On smatra da bi, ukoliko ruska komanda odluči da ponovo pokrene veliku operaciju prema Kijevu sa severa, znatno povoljniji pravac vodio preko Černigovske oblasti.

- Ako Rusija bude napredovala sa severa, onda će to biti kroz Černigovsku oblast. To nije samo bezbednije sa stanovišta radijacije, već bi nam omogućilo i da tim napredovanjem zaštitimo Brjansku, a delimično i Kursku oblast - ocenio je ruski komentator.

Njegova procena odnosi se na moguće pravce budućih operacija, a ne na zvanično potvrđene planove ruske vojske.

BONUS VIDEO