Građani idu u skloništa?! NATO gazi kod Kalinjingrada, Poljaci u naletu, šta se ovo dešava? Varšava donela dramatičnu odluku

Poljska je pokrenula veliku bezbednosnu operaciju duž granice sa ruskom Kalinjingradskom oblašću, nakon upozorenja obaveštajnih službi da bi u narednim danima moglo da dođe do diverzija i upada naoružanih grupa.

U pogranična područja upućene su dodatne policijske snage, uključujući antiterorističke jedinice, a u pripravnosti su i vojska, Granična straža i specijalne službe. Istovremeno, vlasti su građanima omogućile korišćenje posebne aplikacije za pronalaženje najbližih skloništa, dok podaci otkrivaju da mesta u potpuno opremljenim bunkerima ima za manje od jedan odsto stanovništva.

Prema informacijama poljskog radija RMF FM, odluka o raspoređivanju dodatnih snaga doneta je nakon upozorenja Vojnoobaveštajne službe Poljske i savezničkih obaveštajnih struktura o mogućim bezbednosnim incidentima na severoistoku zemlje.

Načelnik poljske policije Marek Boronj potvrdio je da je u sedištu policije formiran poseban operativni štab, koji koordinira aktivnosti u Varminsko-mazurskom i Podlaskom vojvodstvu.

- Policija obezbeđuje područje uz Kalinjingradsku oblast zbog mogućih događaja koji bi mogli da dovedu do diverzantskih akcija - izjavio je Boronj.

On je naglasio da su na teren upućena pojačanja iz nekoliko poljskih regiona, među kojima su i specijalizovane antiterorističke jedinice.

„Raspolažemo informacijama koje smo dobili i od drugih službi. Naš zadatak je da zaštitimo građane koji tamo žive, ali i objekte i infrastrukturu koji bi mogli da budu ugroženi“, rekao je Boronj.

U operaciju su uključene i policijske uprave iz Olština i Bjalistoka, dok poljski mediji navode da je u pogranično područje prebačeno približno 180 dodatnih policajaca, uz grupu antiterorista.

Poljska vojska potvrdila je prisustvo svojih pripadnika u regionu, ali je deo aktivnosti opisala kao redovne vežbe.

Foto: Foto: Printscreen/X

Tusk: Noću smo primetili sumnjive ljude sa baterijskim lampama

Poljski premijer Donald Tusk saopštio je 3. novembra da su bezbednosne službe tokom noći registrovale sumnjivo kretanje duž granice sa Kalinjingradskom oblašću.

Prema njegovim rečima, Granična straža je nešto posle ponoći primetila osobe sa baterijskim lampama, nakon čega su na lice mesta hitno upućena pojačanja.

- Neposredno posle ponoći dobio sam informaciju da je na poljsko-ruskoj granici primećeno zabrinjavajuće kretanje. Osobe sa baterijskim lampama. Veoma brzo smo tamo uputili odgovarajuće snage - izjavio je Tusk.

Premijer tvrdi da su poljske službe tako sprečile moguću provokaciju, ali je priznao da nije moguće sa sigurnošću utvrditi kakve su bile namere primećenih osoba.

Prema njegovim rečima, Varšava je već ranije dobijala upozorenja da bi tokom prve polovine novembra moglo da dođe do sabotaža ili ozbiljnijih provokacija, uključujući pokušaje prelaska granice naoružanih grupa.

Tusk je dodao da su informacije poljskih službi bile u skladu sa upozorenjima koja je dobio od vrhovnog komandanta savezničkih snaga NATO u Evropi, američkog generala Aleksusa Grinkeviča.

Ipak, poljske vlasti nisu javno objavile obaveštajne podatke kojima bi potvrdile pripreme za konkretan napad, niti je utvrđeno da su osobe primećene tokom noći bile naoružane ili povezane sa ruskim službama.

Poljski mediji istovremeno prate pojačane napetosti u susednim baltičkim državama, uključujući Letoniju, gde se poslednjih dana govori o mogućim diverzantskim aktivnostima i incidentima povezanim sa pokušajima potiskivanja migranata preko granice. Tvrdnje o umešanosti ruskih službi i naoružanih osoba bez vojnih oznaka nisu javno potkrepljene dokazima.

Samo 2.000 pravih skloništa: Poljska priprema stanovništvo za najgore

U trenutku pojačane pripravnosti, poljsko Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da je građanima dostupna aplikacija „Gde se sakriti“, koja prikazuje najbliža mesta za zaštitu u slučaju napada, eksplozija i drugih vanrednih situacija.

Prema pisanju poljskog portala Forsal, aplikacija sadrži podatke o više od 88.000 mesta za privremeno sklanjanje, a korisnicima omogućava da pronađu najbliži objekat i dobiju uputstva kako da do njega stignu, čak i bez internet veze.

Međutim, broj potpuno opremljenih skloništa znatno je manji.

Prema podacima koje je objavio Forsal, Poljska raspolaže sa približno 2.000 pravih bunkera, ukupnog kapaciteta oko 300.000 ljudi.

Reč je o zatvorenim, hermetički zaštićenim objektima projektovanim da pruže zaštitu od udarnog talasa, gelera, požara i zagađenog vazduha.

U njima je, zavisno od opremljenosti, moguće boraviti od nekoliko dana do više nedelja.

Pored takvih objekata, postoji još približno 9.000 jednostavnijih zaštitnih skloništa, namenjenih za oko 1,1 milion ljudi. Ona nemaju isti stepen zaštite, naročito kada je reč o hemijskom ili radioaktivnom zagađenju.

Dakle, dve kategorije namenski izgrađenih zaštitnih objekata zajedno mogu da prime približno 1,4 miliona ljudi, što predstavlja manje od četiri odsto stanovništva Poljske.

To, međutim, nije ukupan kapacitet svih mesta za sklanjanje u zemlji.

Prema podacima poljskog Ministarstva unutrašnjih poslova, nova aplikacija obuhvata i desetine hiljada privremenih zaklona, uključujući podrume, podzemne garaže, prolaze i tunele, u kojima bi osnovnu zaštitu moglo da pronađe približno 24 miliona ljudi.

Takvi objekti mogu da smanje opasnost od gelera i pojedinih posledica eksplozija, ali nisu isto što i namenski izgrađeni bunkeri. Zbog toga bi zaštita stanovništva u slučaju velikog vojnog napada u znatnoj meri zavisila od vrste opasnosti i dostupnosti odgovarajućih objekata.

Aplikacija je dostupna od 2. novembra, a vlasti nastavljaju evidentiranje i obeležavanje mesta predviđenih za sklanjanje.

BONUS VIDEO