Umro Rokfeler!

Američki političar i praunuk osnivača firme Standard Oil Džon Rokfeler IV preminuo je u 89. godini u svom domu u Vašingtonu, a porodica je potvrdila vest.

Bio je praunuk osnivača kompanije Standard Oil Džona D. Rokfelera kao jedne od najbogatijih i najuticajnijih porodica u istoriji SAD. Za razliku od većine članova svoje porodice koji su tradicionalno bili priklonjeni Republikanskoj stranci, Džej Rokfeler je karijeru izgradio kao član Demokratske stranke. Bio je dvostruki guverner Zapadne Virdžinije i petostruki senator SAD, poznat po zalaganju za prava rudara, zaštitu životne sredine i širenje zdravstvenog osiguranja, prenosi "Njujork tajms".

Od naslednika naftnog bogatstva do života među siromašnim rudarima

Preunuk i imenjak osnivača kompanije Standard Oil, Rokfeler je zahvaljujući svom poreklu stekao nacionalnu prepoznatljivost čak i dok je obavljao funkciju guvernera svoje države, od 1977. do 1985. godine. Narednih 30 godina proveo je u Senatu, gde je izgradio uglavnom liberalni politički profil, ali je istovremeno bio zagovornik nacionalne bezbednosti i prava ratnih veterana.

Lako je pobedio na izborima, a u zakonodavnom telu podržao je poreske reforme i zakon o zaštiti životne sredine kojim je trebalo da se kontroliše površinska eksploatacija uglja. Takav način iskopavanja ostavlja velike ožiljke na površini zemljišta i izaziva eroziju, za razliku od skupog i opasnog dubinskog kopanja rudarskih okana.

Pojedini politički komentatori već su govorili o mogućnosti da se jednog dana kandiduje za predsednika SAD. Međutim, Rokfeleru se nije žurilo. Nakon ubistva senatora Roberta F. Kenedija iz Njujorka 1968. godine, guverner Nelson Rokfeler imao je ovlašćenje da imenuje njegovog naslednika u Senatu i razmišljao je o svom nećaku.

"Dobio sam poziv od ujaka Nelsona, koji mi je ponudio mesto Bobija Kenedija u Senatu, ali sam odmah odbio", prisetio se Rokfeler u razgovoru za New York Times 1991. godine.

Foto: profimedia

Od političkog poraza do guvernerske funkcije

Umesto toga, osvojio je uglavnom ceremonijalnu četvorogodišnju funkciju državnog sekretara Zapadne Virdžinije, koja mu je poslužila kao odskočna daska za kandidaturu za guvernera 1972. godine. Njegov protivkandidat te godine bio je aktuelni republikanski guverner Arč A. Mur Mlađi, kojeg su podržavali rudarski interesi.

On je Rokfelera nazvao političkim došljakom i tvrdio da njegovo protivljenje površinskoj eksploataciji uglja zapravo predstavlja napad na čitavu rudarsku industriju i pretnju hiljadama radnih mesta u državi.

To pitanje pokazalo se presudnim. Rokfeler je izgubio izbore od Mura za 73.000 glasova. Obećavši da će se ponovo kandidovati za guvernera za četiri godine, prihvatio je imenovanje za predsednika koledža West Virginia, koji se nalazi u Bakingemu i tada je imao 1.625 studenata.

Godine 1976, više ne zagovarajući potpuno ukidanje površinske eksploatacije uglja, ubedljivo je pobedio na izborima za guvernera uz podršku rudarske industrije. Tvrdio je da su se metode sanacije zemljišta dovoljno unapredile da bi takav način iskopavanja mogao da bude prihvatljiv. Kritičari su, međutim, njegovu promenu stava nazivali političkim oportunizmom.

Ponovo je izabran 1980. godine, ali je tokom njegovog drugog mandata Zapadnu Virdžiniju teško pogodila nacionalna recesija. Nezaposlenost je porasla na 21 odsto, što je tada bio najviši nivo u SAD. Stanovnici su morali da štede, a Rokfelerova administracija sprovela je velika budžetska smanjenja.

Godine 1984. kandidovao se za Senat i pobedio republikanskog političkog početnika Džona Rejsa rezultatom 52 prema 48 odsto, uprkos tome što je na kampanju potrošio 12 puta više novca od protivnika. Kritičari su ga optuživali da kupuje izbore. Tokom kampanje za guvernera 1980. godine potrošio je 11 miliona dolara sopstvenog novca, a još više tokom prve senatorske kampanje.

Nije se izvinjavao zbog troškova kampanje i otvoreno je priznavao da je jedan od najbogatijih članova Senata. Živeo je u skladu sa svojim prezimenom: pored raskošne kuće u Čarlstonu, posedovao je imanje od 3.000 jutara u okrugu Pokahontas u Zapadnoj Virdžiniji, vilu u blizini parka Rok Krik u Vašingtonu i ranč u Nacionalnom parku Grand Teton, kod Džekson Hola u Vajomingu.

Foto: profimedia

Tri decenije u Senatu: Zdravstvo, bezbednost i prava rudara

Tokom senatorske karijere, Rokfeler je predsedavao odborima za trgovinu, obaveštajne poslove i pitanja veterana, a reizabran je 1990, 1996, 2002. i 2008. godine. Iako je prvobitno podržao invaziju na Irak, kasnije je nadgledao izveštaj koji je kritikovao Bušovu administraciju zbog uvlačenja SAD u rat na osnovu netačnih tvrdnji o iračkom oružju za masovno uništenje i vezama sa Al Kaidom.

Nakon smrti senatora Roberta Birda 2010. godine, postao je najdugovečniji senator Zapadne Virdžinije. Iz Senata se povukao u januaru 2015, nakon što je odlučio da se ne kandiduje za novi mandat. Posle rudarske nesreće u rudniku Upper Big Branch 2010. godine, u kojoj je poginulo 29 rudara, zalagao se za strože kazne zbog kršenja bezbednosnih propisa. Podržao je i optužnicu protiv bivšeg direktora kompanije Donalda Blankensipa, koji je kasnije osuđen i proveo godinu dana u zatvoru.

Kao priznanje za dugogodišnji javni rad, Univerzitet Zapadne Virdžinije je 2014. godine nazvao svoju školu za javnu politiku i političke nauke po njemu, a njegovu senatorsku arhivu poverio univerzitetskoj biblioteci.

Foto: profimedia

Porodično nasleđe i bogatstvo koje ga je pratilo

Rođen je na Menhetnu 18. juna 1937. godine, kao jedini sin među četvoro dece Džona Dejvisona Rokfelera III i Blančet Feri Hoker Rokfeler. Dobio je ime Džon Rokfeler, bez tradicionalnog srednjeg imena i rimskog broja koji su krasili imena drugih članova njegove porodice. Roditelji i sestre Sandra, Hou, Houp i Alida zvali su ga nadimkom Džej, koji ga je pratio tokom čitavog života i davao mu prizvuk običnog čoveka.

"Kao dečaku, rekli su mi da sam odlučim da li želim da nastavim da nosim puno porodično ime, za koje mislim da predstavlja javnu službu, osećaj odgovornosti i visoke standarde koje čovek postavlja pred sebe. Kada sam imao 21 godinu, napisao sam pismo ocu i rekao mu da želim to ime i odgovornost koja uz njega dolazi", ispričao je magazinu Lajf 1966. godine.

Njegov otac bio je filantrop i jedan od ključnih ljudi zaslužnih za osnivanje umetničkog centra "Linkoln centar" u Njujorku. Nakon što je Džon Rokfeler III poginuo u saobraćajnoj nesreći 1978. godine, procenjeno je da je tokom života, ne računajući nasledstvo, u dobrotvorne svrhe donirao oko 94 miliona dolara.

Džej se prisećao da ga je otac učio vrednosti novca tako što mu je davao nedeljni džeparac od 15 centi i tražio da ga podeli na tri jednaka dela – za trošenje, štednju i dobrotvorne svrhe. Godine 1967. oženio se Šeron Persi, ćerkom senatora Čarlsa H. Persija iz Ilinoisa. Njihovo venčanje dospelo je na naslovnu stranu magazina Lajf.

Njegova supruga kasnije je postala direktorka javne televizijske i radio-stanice WETA u Vašingtonu. Pored supruge, iza sebe je ostavio četvoro dece - Džona D. Rokfelera V, Valeri Rokfeler, Čarlsa Rokfelera i Džastina Rokfelera, dve sestre, Houp Oldrič i Alidu Mesindžer, kao i devetoro unučadi.

Foto: profimedia

Borba za dostupnije zdravstvo i prava najugroženijih

Zajedno sa senatorom Edvardom M. Kenedijem, demokratom iz Masačusetsa, Rokfeler je bio jedan od glavnih zagovornika plana predsednika Bila Klintona i Hilari Klinton iz 1993. godine, kojim je trebalo uspostaviti sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu za građane SAD. Plan je propao zbog snažnog protivljenja zdravstvene industrije i osiguravajućih kompanija.

Četiri godine kasnije, Rokfeler je bio jedan od autora zakona kojim je uspostavljen Program zdravstvenog osiguranja dece (CHIP). Taj program obezbeđuje zdravstveno osiguranje za milione dece iz porodica sa niskim prihodima koja bi u suprotnom ostala bez zdravstvene zaštite.

Takođe je učestvovao u izradi zakona kojima su proširene usluge zdravstvene nege za veterane, uključujući i negu u kućnim uslovima, a glasao je i za zakon iz 2010. godine kojim je uvedena obaveza univerzalnog zdravstvenog osiguranja, poznata kao "Obamaker". Rokfeler je govorio da je njegova borba za dostupniju zdravstvenu zaštitu bila direktno povezana sa iskustvom koje je stekao kao mladić, kada se suočio sa teškim položajem dece koja nisu imala pristup čak ni osnovnoj preventivnoj zdravstvenoj nezi.

„To me ne čini liberalom. Stalo mi je“, rekao je za Njujork tajms tokom rasprave o „Obamakeru“ 2009. godine. Široj javnosti poznat kao Džej, bio je praunuk biznismena i filantropa Džona D. Rokfelera, koji je izgradio naftnu imperiju i postao prvi milijarder u istoriji SAD.

Njegovi potomci postali su bankari, poslovni magnati, filantropi, guverneri, pa čak i potpredsednik SAD. Džej je bio jedan od retkih demokrata u toj porodici. Kao i mnogi njegovi preci, studirao je na Harvardu, sakupljao umetnička dela i odrastao u svetu u kojem su mu se brojne prilike otvarale gotovo same od sebe.

Želeći da iskusi nešto drugačije, proučavao je jezik i kulturu Japana, gde je živeo sa svega 50 dolara mesečno. Potom se pridružio Mirovnom korpusu kao pomoćnik direktora R. Sardženta Šrajvera. Radio je i u Stejt departmentu, ali tamo nije imao konkretna zaduženja. Imao je osećaj da luta bez jasnog cilja.

Kada je imao 27 godina, na predlog prijatelja priključio se programu "Volonteri u službi Amerike" (VISTA), federalnom programu za borbu protiv siromaštva, koji je danas deo organizacije AmeriCorps. Otišao je u Emons, u Zapadnoj Virdžiniji, mesto udaljeno četiri milje od najbližeg asfaltiranog puta. Svuda su se uzdizala strma brda, a školski autobusi tokom zime nisu mogli da prolaze. Rudnici uglja bili su zatvoreni ili su radili sa minimalnim brojem zaposlenih. Većina od 60 porodica živela je od socijalne pomoći, a mnogi stanovnici nisu znali da čitaju i pišu.

Meštani su bili nepoverljivi prema ljudima koji su dolazili sa namerom da im pomognu, posebno prema čoveku visokom gotovo dva metra, koji nije bio iz tog kraja i nosio je prezime Rokfeler.

- Ljudi su mislili da sam ili republikanski organizator, federalni agent koji traži ilegalne destilerije alkohola ili državni službenik koji proverava ko prima socijalnu pomoć - rekao je 1965. godine za Asošijeted pres.

Bilo mu je potrebno čak šest meseci samo da organizuje prvi sastanak meštana. Rokfeler je uspeo da ostvari skromne rezultate: osnovao je bejzbolski tim za decu, udruženje građana i prostoriju za okupljanje, pokrenuo osnivanje biblioteke i obezbedio redovnu autobusku liniju do Čarlstona, udaljenog 15 milja.

- U Emonsu je sve počelo da dolazi na svoje mesto. Zavoleo sam te ljude i shvatio da zaista mogu da promenim njihove živote - rekao je za Njujork tajms.

Godine 1966. preselio se u Čarlston, prestonicu tada izrazito demokratske države, i postao demokratski kandidat za mesto u Predstavničkom domu zakonodavnog tela Zapadne Virdžinije.

- Sada shvatam da siromašnima ne možete pomoći da sami sebi pomognu samo u jednoj zajednici. Morate da menjate stvari na najvišem nivou - izjavio je tada.

Poput porodice Kenedi, i njegovo prezime imalo je ogromnu moć da oblikuje njegov život. U vreme kada je njegov ujak Nelson bio guverner Njujorka, a kasnije i potpredsednik SAD, drugi ujak Vinthrop uspešno se kandidovao za guvernera Arkanzasa, dok je treći ujak Dejvid bio predsednik banke "Čejz Menhetn", Džej Rokfeler je već samim svojim prezimenom privlačio ogromnu pažnju nacionalnih medija, čak i kada se kandidovao za relativno nevažnu funkciju u Zapadnoj Virdžiniji.

BONUS VIDEO