(VIDEO) Novinari postavili Meloni škakljivo pitanje o Trampu: Reakcija govori sve!

Italijanska premijerka Đorđa Meloni duhovito je odgovorila novinaru koji ju je pitao da li i dalje podržava Donalda Trampa nakon izbornog poraza republikanaca na izborima za američki Kongres.

Novinar je upitao Đorđu Meloni da li i dalje ima smisla biti pristalica Donalda Trampa nakon neuspeha republikanaca na američkim međuizborima. Italijanska premijerka nije direktno odgovorila na pitanje, već je iskoristila priliku za ironičnu opasku.

- Srećom, ja sam pristalica Meloni i to sam oduvek bila. A ideju da neko mora da bude neko drugi rado prepuštam levičarima, neka se oni zabavljaju - odgovorila je Meloni.

Izjava Đorđe Meloni izazvala je pažnju zbog političkih veza koje je gradila sa Trampom i njegove uloge u međunarodnoj politici. Meloni je tako izbegla da se neposredno poručila da se ne vezuje za sudbinu jednog stranog lidera.

 

 

Politička bliskost pre Trampovog povratka na vlast

Meloni je i pre nego što je postala italijanska premijerka 2022. godine bila otvorena pristalica Trampovog političkog pokreta. Njihove ideje podudarale su se u nekoliko važnih oblasti: stroža imigraciona politika, nacionalni suverenitet, konzervativne društvene vrednosti i otpor liberalnom političkom establišmentu.

Ipak, Meloni nije gradila odnose samo sa republikancima. Tokom mandata Džozefa Bajdena održavala je dobre odnose i sa demokratskom administracijom. To je bilo važno za Italiju, jer je Rim želeo da sačuva čvrstu vezu sa Vašingtonom bez obzira na to ko je u Beloj kući.

Trampov povratak i uspon ličnog savezništva

Posle Trampove pobede na izborima u novembru 2024, Meloni je brzo uspostavila kontakt s njim. Njihov prvi značajniji susret dogodio se u decembru 2024. u Parizu, na ceremoniji ponovnog otvaranja katedrale Notr Dam. Tramp je tada pohvalio Meloni i opisao je kao političarku punu energije. 

U januaru 2025. Meloni je otputovala na Trampovo imanje Mar-a-Lago na Floridi. Poseta je imala i diplomatsku dimenziju: u to vreme Italija je pokušavala da obezbedi oslobađanje novinarke Čilije Sale, pritvorene u Iranu. Razgovaralo se i o Ukrajini, energetici i trgovinskim odnosima. 

Meloni je potom bila jedina evropska liderka koja je prisustvovala Trampovoj inauguraciji 20. januara 2025. To je bio jasan signal da je Vašington vidi kao važnog evropskog partnera.

Vrhunac odnosa: Meloni kao Trampov most prema Evropi

U aprilu 2025. Meloni je posetila Belu kuću. Dvoje lidera javno su istakli strateško partnerstvo, saradnju u oblasti odbrane, tehnologije i ekonomije, kao i zajednički cilj okončanja rata u Ukrajini. Meloni je pokušavala da se nametne kao posrednik između Trampove administracije i Evropske unije, čiji su odnosi sa novom američkom vlašću bili sve napetiji. 

Njena računica bila je prilično jasna: ako ostane bliska Trampu, mogla bi da utiče na američku politiku, zaštiti italijanske interese i istovremeno ojača sopstveni položaj u Evropi. Ali postojala je i slabost takve strategije. Meloni je sve više vezivala svoj međunarodni politički uticaj za lični odnos sa Trampom, čovekom čiji se stavovi i odnosi sa saveznicima često menjaju.

Prelomni trenutak: sukob oko Irana i pape

Ozbiljno pogoršanje odnosa usledilo je 2026. godine, tokom američko-izraelskog rata protiv Irana. Tramp je oštro napao papu Lava XIV zbog njegovih kritika rata. Meloni je ocenila Trampove izjave kao neprihvatljive i stala u odbranu pape.

To je bio važan trenutak jer je prvi put jasno pokazala da neće automatski podržavati američkog predsednika kada se njegovi potezi sukobe sa italijanskim političkim i društvenim interesima. Tramp joj je odgovorio da je razočaran i da je mislio da ima više hrabrosti. Meloni je uzvratila da hrabrost znači reći šta misliš čak i kada se ne slažeš sa nekim. 

Sukob nije bio samo lični. Italija je odbila da dozvoli korišćenje vazduhoplovne baze Sigonela na Siciliji za određene američke vojne letove povezane sa operacijama na Bliskom istoku, jer nisu bili ispunjeni potrebni postupci. Rim nije želeo da bude automatski uvučen u rat koji je bio nepopularan među italijanskim biračima i koji je nosio ozbiljne ekonomske posledice. 

BONUS VIDEO