Tramp ovo čuva za kraj! Jeziva operacija protiv Rusije: Dobro pogledajte šta Amerikanci rade na ukrajinskom ratištu

Američka tehnološka kompanija Palantir dobila je pristup ukrajinskim podacima sa ratišta kroz platformu Brave1 Dataroom, namenjenu razvoju i obuci vojnih sistema veštačke inteligencije.

Saradnja Kijeva i američkog tehnološkog giganta Palantira izazvala je pitanja o tome ko kontroliše dragocene vojne podatke, ko od njih ostvaruje korist i da li Ukrajina rizikuje da postane zavisna od privatne kompanije.

Kako piše "Al Džazira" u analizi objavljenoj 5. novembra 2026, Ukrajina je tokom rata prikupila ogromnu količinu podataka iz stvarnih borbenih operacija. Reč je o snimcima dronova, termalnim zapisima, podacima senzora i drugim informacijama koje omogućavaju analizu kretanja i ponašanja neprijateljskih snaga.

Takvi podaci imaju izuzetnu vrednost za razvoj veštačke inteligencije, jer omogućavaju testiranje algoritama u uslovima stvarnog rata, a ne samo u laboratorijskim simulacijama.

Brave1 Dataroom: Ukrajinsko ratište kao poligon za vojnu veštačku inteligenciju

Platforma Brave1 Dataroom pokrenuta je 21. januara 2026. u saradnji ukrajinskog Ministarstva odbrane, Ministarstva digitalne transformacije, Oružanih snaga Ukrajine i američke kompanije Palantir. Prvobitni cilj projekta bio je razvoj sistema koji mogu samostalno da prepoznaju, klasifikuju i presreću neprijateljske bespilotne letelice, uključujući ruske dronove tipa "Šahed".

Ukrajinski vojnici obezbeđuju materijale prikupljene tokom stvarnih borbenih operacija, dok platforma omogućava domaćim odbrambenim kompanijama da na osnovu tih podataka razvijaju i testiraju sopstvene AI modele.

Prema podacima ukrajinskog Ministarstva odbrane, pristup platformi namenjen je ukrajinskim odbrambenim kompanijama koje prethodno moraju da prođu bezbednosnu proveru.

Međutim, "Al Džazira" ukazuje na problem koji prevazilazi samu namenu projekta: iskustvo stečeno u ratu postaje izuzetno vredan tehnološki resurs, a uslovi pod kojima privatne kompanije učestvuju u njegovom korišćenju nisu dovoljno transparentni.

Foto: Tanjug/AP

"Plaćamo krvlju, a neko drugi pretvara podatke u kapital"

Jednu od najoštrijih kritika izneo je ukrajinski vojnik i bivši glavni vodnik Valerij Markus.

"Ukrajina ima nešto što nijedna druga država na svetu nema. Plaćamo krvlju za podatke koje neko drugi može da pretvori u kapital, međunarodni uticaj i ogroman novac", napisao je Markus.

Njegova primedba odnosi se na pitanje ko će dugoročno imati korist od podataka prikupljenih tokom rata i da li će Ukrajina zadržati punu kontrolu nad jednim od svojih najvrednijih strateških resursa.

Sličnu zabrinutost izrazio je i Denis Štilerman, glavni konstruktor i suvlasnik ukrajinske kompanije Fire Point, koja proizvodi bespilotne letelice i raketne sisteme.

"Naši borbeni podaci nisu besplatna sirovina za zapadne tehnološke korporacije. To je strateška imovina države. Ukrajina je za njih platila krvlju i nemamo pravo da jednostavno predamo najvredniji resurs koji posedujemo", poručio je Štilerman.

Palantir negira da koristi podatke za sopstvene potrebe

Kompanija Palantir odbacuje tvrdnje da preuzima ili zadržava podatke svojih klijenata radi sopstvenih komercijalnih interesa. U odgovoru "Al Džaziri", kompanija je navela da korisnici poseduju i kontrolišu svoje podatke, dok Palantirov softver služi za njihovo povezivanje, obradu i analizu.

"Palantir nikada ne koristi niti zadržava podatke klijenata za sopstvene potrebe", navedeno je u odgovoru kompanije.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da kompanija ne mora formalno da poseduje podatke kako bi od njih ostvarila tehnološku korist. Rad sa velikim količinama stvarnih borbenih podataka može omogućiti unapređenje softvera, testiranje njegovih mogućnosti i razvoj proizvoda koji se kasnije nude drugim državama i vojnim strukturama.

To je suština spora: nije dokazano da Palantir prisvaja ukrajinske podatke, ali je jasno da saradnja omogućava kompaniji da učestvuje u razvoju tehnologija koje se testiraju na iskustvima iz rata.

Fedorov i šef Palantira pokrenuli novi odbrambeni projekat

Dodatna pitanja otvorila je vest iz septembra 2026. godine, kada je bivši ukrajinski ministar odbrane Mihail Fedorov najavio pokretanje nove kompanije za razvoj odbrambenih tehnologija.

Prvi veliki investitor u projekat trebalo bi da bude Aleks Karp, izvršni direktor Palantira. Karp i Fedorov sarađivali su više godina, a njihova nova inicijativa trebalo bi da se bavi razvojem tehnologija koje bi ojačale ukrajinsku odbranu i imale širu međunarodnu primenu.

Ovaj poslovni projekat dodatno je podstakao raspravu o granici između državne odbrambene saradnje i privatnih komercijalnih interesa.

Rizik od zavisnosti od privatne tehnološke kompanije

"Al Džazira" upozorava i na širi problem: države koje svoje vojne i civilne sisteme oslanjaju na infrastrukturu privatnih tehnoloških kompanija mogu vremenom postati zavisne od njihovih proizvoda, usluga i odluka.

Primer Starlinka, koji je postao važan za ukrajinske komunikacije na frontu, pokazao je koliko vojna operativnost može zavisiti od odluka privatnog vlasnika tehnologije.

Zbog takvih rizika, pojedine evropske države preispituju saradnju sa Palantirom. Francuska je najavila napuštanje njegovih proizvoda u obaveštajnim strukturama, dok je nemačka vojska takođe saopštila da neće koristiti softver ove kompanije.

Ukrajina se tako suočava sa važnim strateškim pitanjem: kako iskoristiti prednosti saradnje sa velikim tehnološkim kompanijama, a istovremeno sačuvati kontrolu nad podacima, vojnim znanjem i tehnologijama nastalim tokom rata.

Ratno iskustvo Ukrajine postalo je izuzetno vredan resurs za razvoj budućih vojnih sistema. Sporno je ko će imati kontrolu nad tim resursom i ko će na kraju ostvariti najveću korist od njega.

BONUS VIDEO