Upadaju u rezidenciju, Makron beži iz Jelisejske palate?! Tajni buker otkriven, službe spremne za najgore: Evo kada se očekuje najteži udar

Francuske vlasti pripremile su tajni bunker u predgrađu Pariza u koji bi predsednik Emanuel Makron bio hitno evakuisan ukoliko demonstranti upadnu u Jelisejsku palatu, otkrivaju istraživački novinari Pjer Gastino, Antoan Izambar i Frank Reno.

Prema njihovim informacijama, francuske obaveštajne službe već razrađuju scenarije masovnih nereda, oružane pobune, sabotaža i velikih sajber napada tokom predsedničkih izbora 2027. godine, dok se razmatra čak i angažovanje vojnih specijalaca za zaštitu najvažnijih državnih institucija.

Ove informacije objavio je britanski Dejli telegraf, pozivajući se na knjigu „Nova armija senki“, koja je početkom novembra objavljena u Francuskoj.

Autori knjige, novinari specijalizovani za rad obaveštajnih službi, razgovarali su sa brojnim visokim državnim zvaničnicima, pripadnicima bezbednosnog aparata i nekadašnjim obaveštajcima.

Prema njihovim saznanjima, francusko državno rukovodstvo ozbiljno razmatra mogućnost da naredni predsednički izbori izazovu političku krizu koja bi mogla da preraste u nasilne sukobe na ulicama.

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da pristalice pojedinih političkih pokreta odbiju da priznaju rezultate glasanja, nakon čega bi demonstracije mogle da prerastu u pokušaje zauzimanja državnih institucija.

Tajni bunker za Makrona: Plan za bekstvo napravljen posle pobune „žutih prsluka“

Prema tvrdnjama autora knjige, pripreme za eventualnu evakuaciju predsednika počele su nakon velikih protesta „žutih prsluka“ 2018. godine.

Tada su stotine hiljada Francuza izašle na ulice zbog povećanja poreza na gorivo, visokih životnih troškova i nezadovoljstva ekonomskom politikom vlasti.

Protesti su brzo prerasli u jednu od najozbiljnijih političkih kriza od početka Makronovog predsedničkog mandata, a u Parizu su zabeleženi žestoki sukobi demonstranata i policije.

Posebno ozbiljan incident dogodio se tokom Makronove posete gradu Le Pij an Vele, kada su ga dočekali besni demonstranti.

Foto: Reuters

Prema navodima istraživačkih novinara, upravo su ti događaji naveli bezbednosne službe da razmotre mogućnost da se nasilni protesti jednog dana prošire i na Jelisejsku palatu.

- Vlast se tada zaista uplašila - izjavio je jedan od autora knjige tokom gostovanja na francuskom radiju Frans enter.

Ubrzo su počeli razgovori o planovima za evakuaciju predsednika iz njegove zvanične rezidencije.

Kao istorijsko upozorenje razmatrani su neredi iz februara 1934. godine, kada su nasilni sukobi u Parizu doveli do pada francuske vlade.

Prema istraživanju, Makronu je obezbeđeno tajno sklonište izvan Pariza, koje bi moglo da posluži kao bezbedna lokacija za nastavak rada državnog rukovodstva u slučaju velike pobune.

Tačna lokacija objekta nije objavljena, a Jelisejska palata nije zvanično potvrdila navode o postojanju takvog bunkera.

Pobeda Marin le Pen mogla bi da izazove „treći krug izbora“ na ulicama

Najveći strah francuskih službi, prema autorima knjige, odnosi se na mogućnost da naredne godine na predsedničkim izborima pobedi kandidat Nacionalnog okupljanja.

U takvom scenariju, obaveštajci razmatraju mogućnost da radikalne levičarske organizacije, pojedini pokreti mladih iz pariskih predgrađa i druge protestne grupe odbiju da prihvate izborni rezultat.

To bi moglo da dovede do takozvanog trećeg kruga izbora na ulicama, odnosno masovnih demonstracija nakon završetka zvaničnog glasanja.

Prema istraživanju, pojedini bezbednosni zvaničnici razmatrali su čak i mogućnost da neko od političkih lidera pozove svoje pristalice na neposlušnost i osporavanje legitimiteta novoizabranog predsednika.

U tom slučaju država bi se suočila sa ozbiljnim problemom: kako obezbediti sprovođenje izbornih rezultata ako veliki broj građana odbije da ih prihvati.

Autori navode da se razmatraju scenariji u kojima bi protesti mogli da prerastu u oružanu pobunu, što bi zahtevalo znatno ozbiljnije mere od uobičajenog policijskog obezbeđenja.

Ipak, reč je o scenarijima koje bezbednosne službe navodno razmatraju, a ne o potvrđenim planovima bilo koje političke organizacije da pokrene nasilnu pobunu.

A šta ako pobedi Melanšon? Policija bi mogla da odbije poslušnost

Francuski obaveštajci, prema istim navodima, ne razmatraju samo moguće posledice pobede desnice.

Drugi scenario odnosi se na eventualni dolazak na vlast Žan-Lika Melanšona, lidera pokreta Nepokorena Francuska.

U tom slučaju, upozoravaju autori knjige, problem bi mogao da nastane unutar samog državnog aparata.

Pojedini pripadnici policije, nezadovoljni političkim programom nove vlasti, mogli bi da pribegnu pasivnom otporu.

To ne mora da podrazumeva otvorenu pobunu, već odbijanje saradnje, usporavanje sprovođenja naređenja ili druge oblike institucionalne neposlušnosti.

Takva situacija mogla bi da oteža funkcionisanje bezbednosnih službi upravo u trenutku političke tranzicije.

Autori ukazuju da bi francuska država mogla da se suoči sa potpuno različitim vrstama krize, u zavisnosti od toga ko pobedi na predsedničkim izborima.

U jednom scenariju vlast bi morala da reaguje na proteste protiv izbornog rezultata, dok bi u drugom problem mogao da nastane zbog otpora unutar institucija zaduženih za sprovođenje zakona.

Šef pariske policije održavao tajne sastanke zbog mogućeg ustanka

Prema informacijama koje su novinari prikupili od visokopozicioniranih izvora, prefekt pariske policije Patris For već je održao više sastanaka posvećenih pripremama za moguće velike nerede.

Razmatrani su scenariji u kojima bi protesti prevazišli kapacitete redovnih policijskih jedinica.

Posebna pažnja posvećena je zaštiti predsedničke rezidencije, parlamenta i drugih institucija čije bi zauzimanje moglo ozbiljno da ugrozi funkcionisanje države.

Francuska Komanda za specijalne operacije i pripadnici 13. padobransko-zmajevskog puka razmatrali su mogućnost angažovanja vojske u slučaju oružane pobune.

Prema navodima autora, jedna od opcija podrazumeva raspoređivanje specijalnih jedinica radi zaštite zgrade parlamenta.

Takva mogućnost predstavlja naročito osetljivo pitanje u Francuskoj, gde se angažovanje vojske protiv unutrašnjih nemira posmatra kroz iskustva ranijih političkih kriza.

Jedan nekadašnji komandant francuskih specijalnih snaga upozorio je da bi korišćenje vojske na ulicama moglo da stvori opasan presedan.

Njegova najveća bojazan, kako navode autori, jeste da bi se političko rukovodstvo moglo navići na upotrebu oružanih snaga za rešavanje unutrašnjih kriza.

BONUS VIDEO