Svetska bomba! Putin pristao na prekid vatre, NATO se povlači?! Isplivali šokantni detalji sporazuma Rusije i Zapada

Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je spreman da već u decembru pristane na prekid napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine, zaustavi borbena dejstva duž sadašnje linije fronta i potpiše mirovni sporazum na proleće 2027. godine.

Međutim, Moskva zauzvrat traži da se Ukrajina trajno odrekne članstva u NATO-u, smanji svoju vojsku, prizna ruski kao drugi državni jezik, dok bi Alijansa morala da povuče teško naoružanje iz baltičkih i skandinavskih država, tvrdi ukrajinski novinar Dmitrij Gordon, pozivajući se na svoje izvore.

Informacije koje je Gordon izneo 7. novembra preneli su ruski mediji, uključujući Rusku vesnu i više vojnih kanala, svega nekoliko dana pre novih pregovora predstavnika Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju.

Prema njegovim tvrdnjama, Kremlj je spreman da razmotri i prisustvo međunarodnih mirovnih snaga na zapadu Ukrajine, što bi predstavljalo značajnu promenu u odnosu na dosadašnje rusko protivljenje raspoređivanju zapadnih vojnika na ukrajinskoj teritoriji.

Ipak, Moskva nije zvanično potvrdila da je prihvatila takav plan, niti je objavljen dokument koji sadrži pomenute uslove.

Prekid vatre u decembru, mirovni sporazum na proleće

Prema Gordonovim informacijama, mogućem završetku rata prethodila bi dva važna koraka.

Prvi bi podrazumevao postizanje energetskog primirja tokom decembra ove godine, odnosno dogovor kojim bi Rusija i Ukrajina obustavile međusobne napade na elektroenergetska postrojenja, rafinerije i drugu energetsku infrastrukturu.

Foto: Reuters

Takav sporazum imao bi poseban značaj u trenutku kada Ukrajina ulazi u petu ratnu zimu, a njena elektroenergetska mreža trpi velike posledice ruskih raketnih i bespilotnih napada.

Istovremeno, ukrajinska vojska nastavlja udare na ruske rafinerije i objekte povezane sa proizvodnjom i transportom nafte, što Moskvi nanosi ekonomsku štetu.

Drugi korak, prema Gordonu, bio bi obustavljanje širih borbenih dejstava na sadašnjoj liniji fronta, nakon čega bi se pristupilo pripremi konačnog mirovnog sporazuma.

Njegovo potpisivanje navodno je predviđeno za proleće 2027. godine.

Posebno je značajna tvrdnja da bi Rusija pristala na zaustavljanje rata duž trenutnih položaja dve vojske.

Takvo rešenje ne bi nužno značilo da Kijev pravno priznaje rusku kontrolu nad okupiranim teritorijama, već da bi se vojna dejstva zaustavila bez neposrednog menjanja linije razdvajanja.

Međutim, Gordon nije precizirao da li Moskva odustaje od ranijih teritorijalnih zahteva, niti kako bi bio rešen status delova Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti.

Rusija postavila uslov koji bi promenio čitavu Evropu

Najdalekosežniji deo navodnog ruskog mirovnog plana uopšte se ne odnosi neposredno na ukrajinsku teritoriju.

Prema Gordonovim tvrdnjama, Moskva zahteva povlačenje teškog naoružanja NATO-a iz baltičkih i skandinavskih država.

To bi značilo otvaranje pitanja vojnog prisustva Alijanse u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, kao i njenog rasporeda snaga na severu Evrope, uključujući Finsku, Švedsku, Norvešku i Dansku.

Sve ove države članice su NATO-a, a njihova odbrambena saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama i ostalim saveznicima dodatno je intenzivirana nakon početka rata u Ukrajini.

Posebno osetljivo pitanje predstavlja Finska, koja sa Rusijom deli kopnenu granicu dugu više od 1.300 kilometara i koja je NATO-u pristupila 2023. godine.

Švedska je članica Alijanse postala naredne godine.

Eventualno povlačenje teškog naoružanja iz ovih zemalja zato bi predstavljalo mnogo više od ustupka u pregovorima o Ukrajini.

Takav sporazum mogao bi da zahteva promene u odbrambenom rasporedu NATO-a, planovima za zaštitu njegovih istočnih granica i prisustvu savezničkih vojnih snaga u severnoj Evropi.

Moskva je slične zahteve iznela još u decembru 2021. godine, kada je Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u predložila nove sporazume o evropskoj bezbednosti.

Rusija je tada tražila ograničavanje daljeg širenja Alijanse i promene u raspoređivanju zapadnih snaga u Evropi.

Zbog toga bi potvrda Gordonovih informacija značila da Moskva ponovo pokušava da mirovne pregovore o Ukrajini pretvori u mnogo širi dogovor o evropskom bezbednosnom poretku.

Ukrajina mora da odustane od NATO-a i smanji vojsku

Prema navodnim uslovima Kremlja, jedan od temelja mirovnog sporazuma bilo bi trajno odustajanje Ukrajine od članstva u Severnoatlantskoj alijansi.

Rusija godinama navodi mogućnost ukrajinskog pristupanja NATO-u kao jedan od ključnih bezbednosnih problema u odnosima sa Zapadom.

Moskva zahteva pravno obavezujuće garancije da Ukrajina neće postati članica Alijanse, dok Kijev insistira da svaka država ima pravo da samostalno bira svoje saveznike.

Gordon tvrdi da ruski zahtevi obuhvataju i smanjenje brojnosti Oružanih snaga Ukrajine.

Za Moskvu bi to predstavljalo način da ograniči buduće vojne kapacitete Kijeva, dok bi ukrajinske vlasti morale da razmotre kako da obezbede odbranu zemlje u slučaju novog sukoba.

Gordon nije naveo koliko bi vojnika Ukrajini bilo dozvoljeno da zadrži, niti da li bi ograničenja obuhvatala tenkove, artiljeriju, borbene avione i raketne sisteme.

Ta pitanja bila bi posebno važna zbog toga što bi se eventualni sporazum sprovodio u situaciji u kojoj bi Rusija i Ukrajina zadržale vojne snage sa obe strane nove linije razdvajanja.

Moskva navodno prihvata mirovnjake, ali samo na zapadu Ukrajine

Jedna od najzanimljivijih tvrdnji odnosi se na mogućnost raspoređivanja međunarodnih mirovnih snaga.

Gordon navodi da bi Putin pristao na njihovo prisustvo u zapadnom delu Ukrajine.

To predstavlja značajan detalj, imajući u vidu da se Rusija dosad oštro protivila predlozima Francuske i Velike Britanije o slanju evropskih vojnih kontingenata na ukrajinsku teritoriju.

Moskva je upozoravala da bi vojnike država NATO-a raspoređene u Ukrajini mogla da smatra legitimnim vojnim ciljevima, čak i kada bi njihova misija zvanično bila predstavljena kao mirovna.

Prema Gordonovim informacijama, sada bi mogla da postoji spremnost za ograničen međunarodni angažman, pod uslovom da mirovnjaci budu raspoređeni isključivo u zapadnim oblastima zemlje.

Međutim, ostaje nepoznato koje bi države učestvovale u takvoj misiji, ko bi komandovao snagama, koliko bi vojnika bilo angažovano i da li bi njihov mandat obuhvatao bilo kakvu mogućnost upotrebe sile.

Nije poznato ni da li se pominje misija pod okriljem Ujedinjenih nacija, evropskih država ili nekog drugog međunarodnog mehanizma.

Bez odgovora na ta pitanja nije moguće utvrditi koliko bi eventualno rusko prihvatanje mirovnjaka zaista predstavljalo ustupak.

Ruski jezik ponovo državni, Moskva traži i prava Ruske pravoslavne crkve

Gordon tvrdi da se među ruskim uslovima nalaze i zahtevi koji zadiru u unutrašnje uređenje Ukrajine.

Prema njegovim informacijama, Moskva traži da ruski jezik dobije status drugog državnog jezika, ravnopravno sa ukrajinskim.

Takva promena zahtevala bi ozbiljne ustavne i zakonske izmene.

Ustav Ukrajine, u članu 10, propisuje da je ukrajinski jedini državni jezik, dok istovremeno garantuje slobodan razvoj i upotrebu ruskog i drugih jezika nacionalnih manjina.

Priznavanje ruskog kao drugog državnog jezika zato ne bi moglo da bude sprovedeno samo običnom političkom odlukom.

Pored jezičkog pitanja, Moskva navodno zahteva i obnavljanje prava Ruske pravoslavne crkve, odnosno rešavanje položaja verskih zajednica koje ukrajinske vlasti povezuju sa Moskovskom patrijaršijom.

Položaj tih verskih zajednica jedno je od spornih pitanja između Kijeva i Moskve, posebno nakon usvajanja ukrajinskih propisa kojima se ograničava delovanje verskih organizacija povezanih sa Rusijom.

Rusija tvrdi da se takvim merama krše prava pravoslavnih vernika, dok ukrajinske vlasti insistiraju da su određene mere neophodne zbog bezbednosti države i pokušaja ruskog političkog uticaja.

Gordon nije precizirao kakve bi tačno pravne promene Moskva tražila u eventualnom mirovnom sporazumu.

BONUS VIDEO