Šta je to Putinu tajno stiglo iz Irana? Zapadnjaci nisu ni sanjali, ovo će imati ogromne posledice: Neka se spreme neptijatelji!

Vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei uputio je ličnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koju mu je tokom sastanka u Kremlju predao sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Mohsen Rezai.

Sadržaj pisma nije javno objavljen, ali je sastanak održan u trenutku ozbiljnog zaoštravanja odnosa Teherana i Vašingtona, zbog čega se otvorilo pitanje da li Iran od Moskve traži dodatnu podršku u slučaju nove američke vojne operacije.

Susret je održan 5. novembra, a Kremlj je potvrdio da su Putin i Rezai razgovarali o bilateralnoj saradnji, situaciji u Persijskom zalivu i bezbednosti Bliskog istoka.

Prema informacijama iranske državne televizije, Rezai je imao konkretno zaduženje da ruskom predsedniku lično uruči Hamneijevu poruku.

Zamenik sekretara iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Bageri Kani naknadno je saopštio da je sastanak trajao približno tri sata i da je njegova glavna svrha bila upravo predaja pisma.

On je objasnio da je Hamnei u poruci izneo stavove Teherana o odnosima sa Moskvom i mogućnostima daljeg razvoja saradnje dve države pod njegovim rukovodstvom.

Međutim, konkretni predlozi sadržani u dokumentu nisu otkriveni, što je pokrenulo raspravu među ruskim stručnjacima za Bliski istok.

Šta je Hamnei poručio Putinu? Pominju se novi napadi i vojna koordinacija

Politikolog i stručnjak za Bliski istok Karine Gevorgjan smatra da je Rezai u Moskvu doputovao sa jasno određenim zadatkom iranskog rukovodstva i da je moguće da su pojedini delovi pisma neposredno razmatrani tokom razgovora.

Prema njenoj proceni, Teheran je mogao da predstavi različite predloge saradnje sa Rusijom, uključujući planove za slučaj ponovnog izbijanja velikih vojnih sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Foto: Reuters

Gevorgjan ukazuje na nepredvidljivost sadašnje međunarodne situacije i potrebu Irana da unapred zna na kakvu političku, ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa Moskvom može da računa.

Među pitanjima koja bi, prema njenom mišljenju, mogla da budu značajna za rusko-iranske razgovore nalaze se predstojeći međunarodni pregovori u kineskom Šenženu, očuvanje transportnih i komunikacionih veza, kao i aktivnosti jemenskih Huta.

Posebnu pažnju posvetila je procenama da bi 9. novembra mogao da usledi novi udar na Iran. Takva upozorenja iznosili su pojedini analitičari, ali nije bilo potvrde da je za taj datum pripremljena konkretna vojna operacija.

Ukoliko je iransko rukovodstvo procenjivalo mogućnost novih napada, razgovori sa Moskvom mogli su da obuhvate i načine održavanja komunikacija, transporta i snabdevanja tokom eventualnog širenja sukoba.

Rezai otkrio šta je razgovarao sa Putinom: Iran postavio sedam uslova Americi

Za razliku od sadržaja Hamneijevog pisma, pojedine teme sastanka potvrdio je sam Rezai.

Iranski zvaničnik izjavio je da su razgovori obuhvatili regionalnu bezbednost, odnose Moskve i Teherana i uslove za okončanje rata između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

- Sa gospodinom Putinom razgovarali smo o važnim regionalnim pitanjima, a vođeni su i značajni razgovori o posleratnom periodu i regionalnim bezbednosnim aranžmanima - izjavio je Rezai.

On je naglasio da Iran neće pristati na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza niti na direktne pregovore sa Vašingtonom sve dok američka administracija ne ispuni sedam uslova koje je Teheran prethodno postavio.

- Amerikancima smo saopštili sedam uslova. Dok ih ne ispune, nećemo otvoriti Ormuski moreuz niti ćemo pregovarati - poručio je Rezai.

Razgovori o mogućem prekidu sukoba poslednjih nedelja usmereni su na američku pomorsku blokadu iranskih luka, ograničenja izvoza nafte, ekonomske sankcije i budućnost iranskog nuklearnog programa.

Prema Rezaijevim rečima, Putin je ponovio spremnost Rusije da pomogne u pronalaženju rešenja kojim bi rat bio okončan.

Rusija između Irana i arapskih država: Moskva pokušava da izbegne veliki regionalni rat

Stručnjak za Bliski istok Kiril Semjonov smatra da bi glavni cilj ruskog rukovodstva mogao da bude pronalaženje diplomatskog izlaza iz krize.

On naglašava da se o sadržaju zatvorene poruke ne može pouzdano govoriti, ali ocenjuje da Moskva nastoji da očuva strateško partnerstvo sa Teheranom bez direktnog uključivanja u vojni sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema njegovoj proceni, Rusija razume poziciju Islamske Republike i njeno nastojanje da se suprotstavi američkom pritisku. Međutim, direktno rusko uključivanje u rat moglo bi da ugrozi odnose Moskve sa drugim važnim partnerima.

Posebno osetljivo pitanje predstavljaju arapske države Persijskog zaliva, sa kojima Rusija održava značajne političke i ekonomske veze.

Ukoliko bi se sukob dodatno proširio, Moskva bi mogla da se nađe pred izborom između podrške Iranu i očuvanja saradnje sa državama koje bi bile pogođene iranskim vojnim operacijama.

Semjonov zato smatra da ruska diplomatija daje prednost kompromisima i regionalnom sporazumu koji bi omogućio završetak neprijateljstava bez novog širenja rata.

Njegova procena zasniva se i na činjenici da bi veći sukob u Persijskom zalivu mogao da ugrozi pomorsku trgovinu, energetsko snabdevanje i bezbednost čitavog Bliskog istoka.

Iran i Rusija razgovarali i o gasovodu: Na stolu veliki energetski projekat

Pored bezbednosnih pitanja, Putin i Rezai razgovarali su o izgradnji gasovoda kojim bi ruski prirodni gas stizao u Iran.

Rezai je objasnio da bi taj projekat pomogao Teheranu da prevaziđe nestašice gasa, ali i omogućio Moskvi da ruski gas preko iranske teritorije prodaje susednim državama.

Razmatran je i nastavak izgradnje železničke pruge Rašt–Astara, jednog od najvažnijih delova međunarodnog transportnog koridora „Sever–Jug“, koji bi trebalo da poveže Rusiju sa iranskim lukama u Persijskom zalivu.

Ovi projekti posebno su značajni u uslovima zapadnih sankcija i poremećaja međunarodne trgovine, jer bi omogućili jačanje transportnih i energetskih veza Rusije i Irana.

Rezai je Putina obavestio i o razgovorima predstavnika Irana, Saudijske Arabije, Turske i Pakistana, održanim krajem oktobra u Teheranu.

Prema njegovim rečima, ruski predsednik podržao je inicijativu za uspostavljanje regionalnih bezbednosnih mehanizama, uz smanjivanje uloge stranih sila u rešavanju bliskoistočnih sukoba.

BONUS VIDEO