Nije Putin! Samo 24 sata do kolapsa: Banke i vojska padaju, moćna sila drži prekidač, isključuje ceo kontinent

Evropa razmatra scenario u kojem bi joj Sjedinjene Američke Države uskratile pristup ključnim digitalnim servisima, a veliki deo privrede ostao bez mogućnosti da normalno posluje već posle jednog dana.

Zabrinutost je posebno izražena u Nemačkoj: prema podacima digitalnog udruženja Bitkom, čak 81 odsto nemačkih kompanija zavisi od uvoza američkih tehnologija.

Pitanje digitalne zavisnosti sve češće se postavlja i u Francuskoj i Velikoj Britaniji. U središtu rasprave je mogućnost ozbiljnog političkog, pa i vojnog sukoba sa Vašingtonom, u kojem bi pristup američkoj infrastrukturi i uslugama mogao da postane sredstvo pritiska na evropske saveznike.

Taj scenario opisuje se kao „dan kada će internet prestati da radi“. Suština, međutim, nije u gašenju čitave mreže, već u mogućem gubitku servisa bez kojih kompanije, institucije i građani teško mogu da obavljaju svakodnevne poslove.

Tri američka giganta drže oko 70 odsto infrastrukture

Prema navedenim podacima Bitkoma, približno 70 odsto evropske infrastrukture za računarstvo u oblaku kontrolišu Amazon, Majkrosoft i Gugl. Zavisnost od tih sistema otvara pitanje koliko bi evropska privreda mogla da izdrži njihov nagli prekid.

Procene koje se razmatraju u Evropi ukazuju da više od polovine evropskih kompanija bez američkih digitalnih usluga ne bi moglo da nastavi normalno poslovanje duže od jednog dana.

Posledice bi se prenele na bankarstvo, komunikacije i poslovne sisteme, uz mogućnost paralize velikih delova ekonomije. Gubitak pristupa ključnoj digitalnoj infrastrukturi mogao bi da ugrozi i operativne sposobnosti evropskih armija.

Šta je „američki prekidač“

Takozvani koncept američkog prekidača zasniva se na pretpostavci da bi Bela kuća, u slučaju teškog sukoba sa evropskim državama, mogla da primora američke tehnološke kompanije da njihovim korisnicima ograniče ili potpuno uskrate važne usluge.

Te kompanije nisu neposredno podređene predsedničkoj administraciji i ne izvršavaju automatski njena naređenja. Vašington, ipak, raspolaže političkim, ekonomskim i regulatornim instrumentima kojima može da izvrši snažan pritisak na poslovni sektor.

Upravo mogućnost takvog pritiska zabrinjava evropske vlasti i stručnjake za digitalne tehnologije. Odluka doneta u SAD mogla bi da pogodi sisteme na koje se Evropa svakodnevno oslanja, a nad kojima nema punu kontrolu.

U tim razmatranjima izdvajaju se dve vrste pretnji. Rusija bi mogla da poremeti evropske komunikacije hakerskim napadima ili prekidanjem podmorskih kablova. Američki uticaj proizlazi iz položaja kompanija koje kontrolišu veliki deo digitalnih usluga dostupnih evropskim korisnicima.

Posledice bi osetili i građani

Denis Kuskov, ruski stručnjak za informacione tehnologije, upozorio je u razgovoru za Cargrad da bi prekid pristupa internetu pogodio praktično sve društvene slojeve. Građani bi ostali bez usluga na koje su navikli, dok bi preduzeća čije poslovanje zavisi od digitalnih sistema mogla da pretrpe ozbiljne zastoje.

- Moglo bi da dođe do nestanka struje, problema sa navigacijom aviona, problema u zdravstvu i tako dalje. Naravno, ništa dobro se ne bi dogodilo - objasnio je Kuskov.

Potpuno uskraćivanje ključnih digitalnih usluga evropskim saveznicima predstavljalo bi presedan. Za takvu odluku morale bi da nastupe izuzetno ozbiljne okolnosti, a verovatnoća da bi Vašington zaista posegnuo za njom ostaje otvoreno pitanje.

Ipak, nestabilnost međunarodnih odnosa podstakla je evropske države da razmatraju izgradnju sopstvene, nezavisnije digitalne infrastrukture. Cilj je da rad kompanija, javnih službi i ključnih državnih sistema manje zavisi od odluka američkih vlasti i tehnoloških giganata.

BONUS VIDEO