Francuska dobija novog predsednika! Šok i neverica nakon objave: Makron ovo nije mogao ni da sanja

Francusku pred predsedničke izbore 2027. godine potresa ozbiljna politička kriza, a najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Marin Le Pen i Žan-Lik Melanšon ostavljaju konkurenciju daleko iza sebe.

Dok lideri Nacionalnog okupljanja i Nepokorene Francuske učvršćuju podršku birača, nekada najuticajnije političke snage gube tlo pod nogama, a kandidati centra i tradicionalne desnice suočavaju se sa mogućnošću potpunog izbornog debakla.

Prema istraživanju agencije Toluna-Haris interaktiv, sprovedenom od 3. do 5. novembra i objavljenom 9. novembra, Marin Le Pen, predsednica poslaničke grupe Nacionalnog okupljanja, osvojila bi između 34 i 36 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora, u zavisnosti od ponuđenih kandidata.

Na drugom mestu nalazi se Žan-Lik Melanšon, osnivač levičarskog pokreta Nepokorena Francuska, sa podrškom između 18 i 19 odsto birača. U svih pet ispitanih izbornih scenarija Melanšon bi prošao u drugi krug, što predstavlja ozbiljan udarac strankama koje su decenijama dominirale francuskom politikom.

Još nepovoljnije za političke protivnike Marin Le Pen izgledaju rezultati ispitivanja mogućeg drugog kruga. U testiranim duelima ona bi osvojila 68 odsto glasova protiv Melanšona, 60 odsto protiv Rafaela Gliksmana i 58 odsto protiv Eduara Filipa.

Marin Le Pen koristi krizu, Bardela spreman da je zameni

Francuski list „Bulevar Volter“ ocenjuje da Marin Le Pen uspešno koristi nezadovoljstvo građana aktuelnom vlašću, posebno zbog nemira među srednjoškolcima, dužničke krize i terorističkih napada, koje autor analize navodi kao pokazatelje ozbiljnih problema u zemlji.

Foto: Reuters

Nacionalno okupljanje izgradilo je prepoznatljivu političku poziciju, pre svega zahvaljujući protivljenju masovnoj imigraciji, dok njegovi protivnici sve teže pronalaze poruku kojom bi mogli da pridobiju nezadovoljne birače.

Ipak, nad kandidaturom Marin Le Pen i dalje postoji pravna neizvesnost. Francuski Apelacioni sud joj je u julu ublažio kaznu zabrane kandidovanja u predmetu zloupotrebe sredstava Evropskog parlamenta, ali je postupak pred Kasacionim sudom otvorio nova pravna pitanja.

Ukoliko ipak ne bude mogla da učestvuje na izborima, Nacionalno okupljanje ima spremnu alternativu. Reč je o Žordanu Bardeli, predsedniku stranke, koji bi mogao da preuzme predsedničku kandidaturu i nastavi politički pravac Marin Le Pen.

Melanšon grabi ka drugom krugu, hoće Francusku van NATO-a

Istovremeno, Žan-Lik Melanšon uspeva da objedini deo biračkog tela koji se protivi dosadašnjem političkom i ekonomskom sistemu.

Njegovu izbornu bazu, prema analizi „Bulevara Volter“, čine pre svega radikalno orijentisana omladina i stanovnici siromašnijih gradskih četvrti, među kojima Nepokorena Francuska ima snažnu podršku.

Melanšon je dodatnu pažnju privukao 7. novembra, kada je na političkom skupu u Buržeu ponovio protivljenje članstvu Francuske u NATO-u i učešću u američkim ratovima.

- Nama nije mesto u NATO-u, niti u američkim ratovima - poručio je Melanšon.

On se zalaže za promenu francuske spoljne politike i okupljanje država koje ne žele da budu vezane za velike vojne blokove, uz insistiranje na samostalnom odlučivanju Pariza o međunarodnim sukobima.

Makronovi naslednici u problemu: niko ne uspeva da zaustavi favorite

Za razliku od Marin Le Pen i Melanšona, predstavnici centra, umerene desnice i levog centra imaju sve ozbiljnije probleme.

Bivši premijer Eduar Filip, koji je dugo važio za jednog od glavnih favorita za ulazak u drugi krug, u pojedinim izbornim scenarijima pao je na svega 11 do 12 odsto podrške.

Još lošije stoji drugi bivši premijer Gabrijel Atal, čija podrška u određenim kombinacijama iznosi samo šest odsto.

Predsednik Republikanaca Bruno Retajo takođe ne uspeva da se nametne kao vodeći kandidat desnice, dok gradonačelnik Kana David Lisnar, iako beleži rast popularnosti, u pojedinim scenarijima dostiže devet odsto.

Ni predstavnik levog centra Rafael Gliksman zasad ne uspeva da ugrozi vodeći dvojac, dok bivši predsednik Fransoa Oland ostaje još jedno moguće ime u već prenatrpanom političkom prostoru.

Problem nije samo u pojedinačnim rezultatima. Više kandidata pokušava da pridobije slične birače, čime dodatno smanjuju međusobne šanse za prolazak u drugi krug.

Autor analize „Bulevara Volter“ procenjuje da političari tradicionalne desnice, centra i socijaldemokratije zajedno raspolažu izbornim potencijalom od približno 25 do 30 odsto glasova. Jedinstvenom kandidatu takva podrška mogla bi da obezbedi drugi krug, ali je raspodeljena između pet ili šest političara nedovoljna za ozbiljan prodor.

BONUS VIDEO