(VIDEO) OSTVARUJE SE NAJVEĆA MORA VAŠINGTONA: Ekonomski div Kina, nezaustavljivo postaje GLOBALNA VOJNA SILA!

Sjedinjene Države i Kina su u trgovinskom ratu, ali ne samo to, posebno treba uzeti u obzir hapšenje šefa finansija kompanije Huawei i reakciju Kine zbog hapšenja za sada dvojice kanadskih državljana

Niko ni ne poriče da bi to mogao biti uvod u veliki sukob. Pre svega, ako pogledamo dobro poznatu ,,Tukididovu zamku “, sila u nastajanju i koja se konsoliduje nužno će se okrenuti protiv druge, što se pokazalo tačnim u vreme kada je opisana u Peloponeskim ratom u 5. veku pne.

Danas je Kina globalna snaga u razvoju i to je razlog prvih sukoba sa Sjedinjenim Državama. U svim raspravama među vojnim stručnjacima i onima koji definišu geopolitičke interese,postoji konsenzus da Kina ima sve moćniju vojsku i sve jasnije definisane ciljeve.

U poslednjih nekoliko decenija, Kina je sa 2% svetske privrede 1980. u 2016. godini činila 18% globalne ekonomije. SAD su s 50% nakon Drugog svetskog rata pale na 22% 1980. godine i sada čine 16% svetske privrede. Nezavisno od brojki nominalnog bruto domaćeg proizvoda izraženih u američkim dolarima, Kina je u ekonomskom smislu nadmašila SAD.

Ove drastične ekonomske promene takođe prati modernizacija i vojno restrukturisanje Kine, ali i Rusije. Obe sile su modernizirovale svoje vojske više nego što je iko očekivao, čime su se približile američkoj vojnoj mašineriji.

Kina je vojna sila u usponu

Ova vojna modernizacija je izazvala uzbunu kod različitih analitičara koji strahuju od kineske vojne i ekonomske moći. Na primer, admiral Hari Haris, vođa Pacifičke komande Sjedinjenih Američkih Država (PACOM), potvrdio je da će Kina uskoro moći da preti Sjedinjenim Država na svim bojnim poljima.

Dok časopis Tajm postavlja pitanje kako izbeći rat, BBC se pita kako su uspeli da napreduju? Kineska vojska je izazvala zabrinutost u Sjedinjenim Državama i danas niko ne sumnja da je Kina već suparnik kojeg ozbiljno treba uzeti u obzir.

Osim onoga što se zna o kineskoj vojsci, postoje i neki objektivni podaci.

Prvo, kineski vojni budžet je mnogo bliži američkom nego što se čini, iako u američkim dolarima iznosi manje od trećina budžeta Pentagona, između 140 i 200 milijardi dolara godišnje, dok je američka vojska već premašila budžet od 700 milijardi dolara. Međutim, plate i troškovi za kinesku vojsku su puno niži, iako je plata u poslednjih godina od 2007. do 2016. porasla za gotovo 120%, dok su se u Americi smanjile za 5%.

Foto: printscreen

Drugo, Kina je pokazala svoju vojnu moć predstavljanjem napredne vojne opreme koja bi se mogla takmičiti sa američkom.

Počevši od aviona generacije kao što je J-20 s novim projektilima vazduh-vazduh do impozantnog bojnog broda Tip 55, kineske bespilotne letelice CH-5 , kao i CH-7, ili tenk ZTZ-99. Da stvar za američke stručnjake bude gora, Kina već radi na izgradnji trećeg nosača aviona, iako ih američka mornarica ima deset. Kina ima prvoklasnu podmorničku flotu i mornaricu koja američku potencijalno može premašiti već 2030. godine. Robotizovala je stari tenk ZTZ-59 i napravila snimke vežbi sa vazdušnim i pomorskim bespilotnim letelicama i plovilima.

Treće, Kina ulazi na tržište oružja. Svaki dan prodaje sve više oružja i prošlih pet decenija je u odnosu na razdoblje od 2008. do 2012. povećala prodaju za 38%. U razdoblju od 2013. do 2017. je stekla 48 novih ,,kupaca”, a broj zemalja koje kupuju kinesko oružje i dalje raste.

Danas je Kina peti najveći svetski izvoznik oružja, iako ima samo 5,9% udela u svetskom tržištu. SAD još uvek drže 34% udela, a Rusija 22%. Ipak, ova prodaja generiše prihode i povećava kineski uticaj u svetu. Glavni kupci kineskog oružja su bili Pakistan, Bangladeš i Alžir. Razlog  povećanja kineske prodaje oružja leži u sposobnosti azijskog diva da proda oružje tehnološki vrlo slično američkom, ali po mnogo povoljnijim cenama, nekada čak i upola cene od analognog ili vrlo sličnog američkog oružja.

Foto: printscreen

Četvrto, kao što je učinila i Rusija, Kina je u poslednje dve decenije sprovela sveobuhvatno restrukturisanje svojih oružanih snaga, pretvarajući ogromnu, ali zastarelu vojnu strukturu u modernu vojsku koja se sve više modernizuje u smislu materijala, opreme, strategije, taktike i tehnike.

Zbog toga je Narodno oslobodilačka vojska Kine otpustila 300 000 vojnika i kaznila 13 000 policajaca za korupciju, što je omogućilo promenu veličine sigurnosnih snaga i obnovu njihovih komandira  i drugih struktura. Važnost mornarice, vazduhoplovstva i kibernetičkih snaga je povećana na štetu kopnenih snaga, što govori da se Kina iz ,,unutrašnje” vojske razvila u intervencijsku vojsku.

Peto, Kina je potvrdila otvaranje svoje prve vojne baze izvan svojih granica, u Džibutiju, i tako započela utvrđivanje Južnog kineskog mora. Mornarička baza u Džibutiju, iako je njen vojni cilj borba protiv piratstva, pružiće kineskim oružanim snagama vojno iskustvo koje je do sada bilo smanjeno na desetak vežbi i međunarodnih misija, dok je poslednji rat koji je vodila Kina bio onaj 1979. godine u Vijetnamu.

Osim toga, kapacitet projekcije će se znatno povećati, posebno s obzirom na to da baza u Džibutiju neće biti jedina, već samo prva takva baza vojne sile kojoj je cilj da postane globalna.

Utvrđivanje Južnog kineskog mora predstavlja demonstraciju impresivne moći. Kina tamo ima sedam veštački utvrđenih ostrva, izgrađenih u blizini spornih područja u Južnom kineskom moru.

Osim toga, Kina je takođe koristila finansijsku moć jer, iako je sud u Hagu presudio u korist Filipinaca u sporu, Peking je uspeo da ova zemlja ne protestuje na međunarodnom nivou zbog utvrđivanja sedam ostrva, tako što je Manili osigurala ulaganja i pozajmice od najmanje 6 milijardi dolara.

Sve se to ogleda i u poboljšanju kapaciteta Kineskog A2/AD (Anti Access/Area Denial), koji je po prvi put u poslednjih nekoliko decenija sprečio ili zabranio slobodu vojne cirkulacije Sjedinjenih Država na Pacifiku. Osim toga, kako kineska projekcija raste, mogućnost slobodne plovidbe američke vojske bez rizika će se smanjiti, očigledno i u Aziji. To će stvoriti veću vojnu ravnotežu u celom svetu, iako je malo verovatno da će doći do otvorenog sukoba. Posebno zato što bi taj sukob mogao da bude poslednji.

Foto: AP PHOTO

S druge strane, sukoba ipak ne manjka. Poslednjih godina svedočimo povećanim napetostima zbog kupovine ruskog oružja od strane Kine, pre svega aviona Su-35 i sistema S-400. Te se transakcije odvijaju zaobilazeći embargo koji su Rusiji SAD formalno nametnule zbog ukrajinskog sukoba.

Vašington je na ovu akciju odgovorio prodajom oružja Tajvanu u vrednosti od 330 miliona dolara, što je oružje kojem treba dodati i ono koje ja za 1,4 milijardi dolara Donald Tramp ovoj zemlji prodao ranije. Ako je Obama činio sve što je mogao kako bi smanjio napetosti s Kinom, uključujući i pitanje prodaje oružja Tajvanu, Tramp se odlučio upravo za suprotno.

U svakom slučaju, James Stavridis, penzionisani bivši vrhovni zapovednik američke vojske i NATO pakta, rekao je da ne razmišlja o vojnom sukobu s Kinom, jer je ,,mnogo verovatnije da će se interesi Vašingtona i Pekinga približiti, na primer, oko Severne Koreje i klimatskih promena, nego da će se razilaziti, uprkos činjenice da su ekonomije dve zemlje duboko isprepletena”.

Stavridis je u pravu kada tvrdi da je Kina najveći trgovinski partner SAD-a. Prema tom bivšem vojniku i analitičaru, Kina i Sjedinjene Države se verovatno neće suočiti, ali će se ,,žestoko” takmičiti.

Foto: AP PHOTO

Kineski vojni interesi

Stoga se ne čini da su kineski ciljevi trenutno usmereni na otvoreni oružani sukob, već na vojnu ekspanziju. Stoga će prioriteti Pekinga biti da potvrde svoju moć u Tihom okeanu, kako bi poboljšao vlastitu zaštitu, što je jemstvo za daljnju projekciju na globalnom nivou. Kina će sigurno povećati svoj uticaj u Aziji, kako bi stekla ključnu ulogu na Bliskom istoku i jugoistočnoj Aziji.

Suprotno od onoga što se moglo očekivati, Donald Tramp je uveliko pomogao Kini u ostvarivanju ova dva važna cilja. Naime, Trampova spoljna politika se ponekad temelji na odlukama koje je teško razumeti i opravdati, kao što je napuštanje saveza na Pacifiku ili povlačenje trupa iz Avganistana i Sirije, što je nedavno najavio.

Dok se Kina širi, a Donald Tramp donosi neobične odluke, ostaje da se vidi jesu li SAD kao dominantna sila, po prvi put u istoriji, sposobne da prihvate ove promene bez sukoba?

 

KINA NA KORAK OD UJEDINJENJA, PREDSEDNIK ĐINPING PORUČIO VAŠINGTONU: Tajvan je naš, ne obećavamo da ćemo ODUSTATI OD UPOTREBE SILE!