DECENIJAMA JE OVA ZEMLJA BIVŠE JUGE bila sinonim za dobar standard, ali sada joj predviđaju POTPUNI KRAH - EVO ŠTA SE DESILO

Analiza poznatog ekonomiste o tome šta se desilo ovoj bivšoj republici SFRJ i kako je došla do toga da joj se predviđa ogroman pad privrede.

Decenijama je Slovenija važila za jaku privredu i bivšu SFRJ republiku sa jakim standardom. Danas je Slovenija jedna od zemalja EU kojima se predviđa najveći privredni pad nakon pandemije korona virusa - zemlja i privreda za koju se, zbog svojih specifičnosti, ispostavilo da jednostavno nije uspela da odgovori na aktuelnu krizu.

To su u svojim najnovijim projekcijama potvrdili i Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska komisija i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije koji ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici predviđaju manji BDP u ovoj godini, i to između 7 i 9,5 odsto. U svakom slučaju, mnogo veći pad nego za druge evropske zemlje.

U poređenju sa ostalim članicama EU, gori scenario najavljuje se još samo Italiji sa padom BDP-a od 9,1 odsto i Grčkoj sa minusom od 10 procenata, dok se u regionu najveći pad privrede očekuje u Hrvatskoj - između 9 i 11 procenata i Crnoj Gori (8 odsto).

Foto: Pixabay

Srbija bi, po ovim prognozama, trebalo da prođe nešto bolje, sa padom privrede od 3 do 4 procenta.

Jože Mencinger, slovenački ekonomista i odličan poznavalac prilika u svim državama regiona, kaže za “Blic Biznis” da ocene Evropske komisije pokazuju da je privredni pad u Sloveniji nešto manji - 7 odsto, dok je prosek za EU 7.5 odsto, ali da su i te cifre veće od pada 1991. godine i nakon velike finansijske krize 2008.

"Delimično se veliki pad može razumeti zbog velike zavisnosti Slovenije od EU tržišta, sa kojim je jako povezana automobilska industrija, a sada mnoge fabrike dva meseca nisu radile zbog pandemije. Inače, najveći pad je zabeležen u turizmu, koji inače ima udeo od 13 odsto u slovenačkom BDP-u, a sada je pao na nulu. Ljubljana, Bled i Portorož su bez turista. Potpuno je stao i transport. S druge strane postoje i svetle tačke i relativno dobro rade građevinarstvo i unutrašnja trgovina", objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je u Srbiji situacija možda bolja, kada je reč o procenama finansijskih institucija, upravo zbog manje vezanosti zemlje sa EU, te manjeg udela turizma u BDP-u i većeg udela poljoprivrede.

Evropa gora od proseka

Foto: Pixabay

Projekcije MMF-a za Evropu lošije su od svetskog proseka. BDP u evropskim zemljama, unutar i izvan Evropske unije, prosečno će pasti čak 6,7 odsto, ali još lošije su brojke koje se odnose na Hrvatsku. Prema procenama MMF-a, hrvatski BDP pašće čak 9 odsto.

Bečki institut prognozira komšijama još veći pad privrede – 11 odsto, dok bi za 23 zemlje Istočne Evrope prosečan privredni pad iznosio 6,1 odsto. I oporavak u ovoj regiji će biti sporiji, pa se u 2021. očekuje rast od 2,8 odsto (dok je 2010. iznosio 4,4 odsto).

Profesor, rektor, ministar...

Jože Mencinger je diplomirao je prava u Ljubljani, magistrirao ekonomiju u Beogradu, doktorirao u Pensilvaniji. Bio je rektor Univerziteta u Ljubljani, gostujući profesor Univerziteta u Pitsburgu, naučni saradnik Međunarodnog centra za ekonomska istraživanja u Torinu, direktor Ekonomskog instituta u Ljubljani, urednik mesečnika Privredna kretanja Jugoslavije... Srpskoj javnosti je, ipak, najviše poznat po tome što je bio prvi vicepremijer i ministar ekonomije nezavisne Slovenije.