DECENIJAMA JE OVA ZEMLJA BIVŠE JUGE bila sinonim za dobar standard, ali sada joj predviđaju POTPUNI KRAH - EVO ŠTA SE DESILO

Analiza poznatog ekonomiste o tome šta se desilo ovoj bivšoj republici SFRJ i kako je došla do toga da joj se predviđa ogroman pad privrede.

Decenijama je Slovenija važila za jaku privredu i bivšu SFRJ republiku sa jakim standardom. Danas je Slovenija jedna od zemalja EU kojima se predviđa najveći privredni pad nakon pandemije korona virusa - zemlja i privreda za koju se, zbog svojih specifičnosti, ispostavilo da jednostavno nije uspela da odgovori na aktuelnu krizu.

To su u svojim najnovijim projekcijama potvrdili i Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska komisija i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije koji ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici predviđaju manji BDP u ovoj godini, i to između 7 i 9,5 odsto. U svakom slučaju, mnogo veći pad nego za druge evropske zemlje.

U poređenju sa ostalim članicama EU, gori scenario najavljuje se još samo Italiji sa padom BDP-a od 9,1 odsto i Grčkoj sa minusom od 10 procenata, dok se u regionu najveći pad privrede očekuje u Hrvatskoj - između 9 i 11 procenata i Crnoj Gori (8 odsto).

Foto: Pixabay

Srbija bi, po ovim prognozama, trebalo da prođe nešto bolje, sa padom privrede od 3 do 4 procenta.

Jože Mencinger, slovenački ekonomista i odličan poznavalac prilika u svim državama regiona, kaže za “Blic Biznis” da ocene Evropske komisije pokazuju da je privredni pad u Sloveniji nešto manji - 7 odsto, dok je prosek za EU 7.5 odsto, ali da su i te cifre veće od pada 1991. godine i nakon velike finansijske krize 2008.

"Delimično se veliki pad može razumeti zbog velike zavisnosti Slovenije od EU tržišta, sa kojim je jako povezana automobilska industrija, a sada mnoge fabrike dva meseca nisu radile zbog pandemije. Inače, najveći pad je zabeležen u turizmu, koji inače ima udeo od 13 odsto u slovenačkom BDP-u, a sada je pao na nulu. Ljubljana, Bled i Portorož su bez turista. Potpuno je stao i transport. S druge strane postoje i svetle tačke i relativno dobro rade građevinarstvo i unutrašnja trgovina", objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je u Srbiji situacija možda bolja, kada je reč o procenama finansijskih institucija, upravo zbog manje vezanosti zemlje sa EU, te manjeg udela turizma u BDP-u i većeg udela poljoprivrede.

Evropa gora od proseka

Foto: Pixabay

Projekcije MMF-a za Evropu lošije su od svetskog proseka. BDP u evropskim zemljama, unutar i izvan Evropske unije, prosečno će pasti čak 6,7 odsto, ali još lošije su brojke koje se odnose na Hrvatsku. Prema procenama MMF-a, hrvatski BDP pašće čak 9 odsto.

Bečki institut prognozira komšijama još veći pad privrede – 11 odsto, dok bi za 23 zemlje Istočne Evrope prosečan privredni pad iznosio 6,1 odsto. I oporavak u ovoj regiji će biti sporiji, pa se u 2021. očekuje rast od 2,8 odsto (dok je 2010. iznosio 4,4 odsto).

Profesor, rektor, ministar...

Jože Mencinger je diplomirao je prava u Ljubljani, magistrirao ekonomiju u Beogradu, doktorirao u Pensilvaniji. Bio je rektor Univerziteta u Ljubljani, gostujući profesor Univerziteta u Pitsburgu, naučni saradnik Međunarodnog centra za ekonomska istraživanja u Torinu, direktor Ekonomskog instituta u Ljubljani, urednik mesečnika Privredna kretanja Jugoslavije... Srpskoj javnosti je, ipak, najviše poznat po tome što je bio prvi vicepremijer i ministar ekonomije nezavisne Slovenije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.