LEDENI PUTINOV KRATER, ZABRANJENA ZONA U KOJU NIKO NE SME DA UĐE! MisterioznI masiv Kondjor krije BLAGO na kojem Rusiji zavidi ceo svet!

"Zabranjena zona“, piše na tablama kraj puteva koji vode do najslikovitijeg mesta Habarovske teritorije - jedinstvenog planinskog masiva Kondjor. Zabrane su uvele vlasti regiona, budući da se ovde nalaze najveće svetske zalihe platine, jednog od najvrednijih i najotpornijih plemenitih metala

Kondjor, jedini planinski masiv na svetu koji formira neverovatno pravilan krug, nalazi se u regiji Ajano-Maj, okrug Habarovsk. Najbliže selo udaljeno je "samo" 75 km, a Habarovsk 1.100 km. Ovde dolaze samo geolozi, rudari i radnici, jer je ostalima ulazak i boravak na teritoriji planinskog prstenastog masiva zabranjen, osim ako ne dobiju posebnu dozvolu.

Klima je veoma surova, ledeni vetrovi nemilice duvaju sa Ohotskog mora, uslovi za rad su veoma teški, iako radnici imaju topao smeštaj, parna kupatila, sportsku salu, trpezariju...

Veruje se da je u ovom rudniku od vremena Sovjetskog Saveza do danas iskopano 85.000 kilograma platine. Na godišnjem nivou se, prema procenama, iz ovog rudnika iskopava platina u vrednosti od 115 miliona evra, a ovo za Rusiju strateški važno mesto povezuju i sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Britanski tabloidi spekulisali su da je Putin zapravo i vlasnik rudnika i da je platina jedan od glavnih izvora njegovog bogatstva, samim ti i moći. Veruje se i da je čuveni ručni sat ruskog lidera napravljen upravo od metala iz ovog rudnika. Sat je star 64 godine i napravljen je od belog zlata, stakla od safirnog kristala i krokodilske kože.

 

Sve je počelo sedamdesetih godina prošlog veka kada su, kopajući zlato, rudari u aluvijalnim naslagama reke Kondjor našli platinu.

Eksploatacija platine počela je 1984. godine. Nakon otkrića najvećih svetskih ležišta ovog dragocenog i retkog metala, otkriven je i endemski mineral nazvan konderit, legura bakra, olova, rodijuma, platine i iridijuma. Tu su i ležišta crnog granita i plavog kalcita.

Vremenom je uloženo i u infrastrukutru oko rudnika. Počeli su radovi na postavljanju istovarnih puteva kojima se dalje prevozi ruda, a 2014. godine izgrađen je aerodrom Urgalan. To, međutiim, nije učinilo ovo živopisno područje dostupnim običnom svetu, jer je vazdušna linija otvorena samo za naučnike i radnike.

Ne zna se tačno kako je ovaj impozantni krater nastao, a najverovatnija teorija je da je formiran procesom intruzije - hlađenjem i kristalizacijom magme ispod površine zemlje. Doduše, postoji verovanje da je bio baza vanzemaljaca, kao i da ga je napravio meteor. 

Spoljni prečnik masiva je oko 8 km. Visina se kreće od 1,2 do 1,4 km. Na severu planinskog obruča nalazi se jaz između oboda. Kroz njega iz centralnog jezgra protiče reka Kondjor.

 

 

Zanimljivo je da ležišta minerala imaju prilično definisane granice. Zbog toga je ekstrakcija i distribucija mineralnih stena koje nastaju u Kondjoru veoma efikasna, a planinski venac nazvan "zlatni rudnik".

Rusija se po eksploataciji platine nalazi na drugom mestu u svetu, odmah iza Južnoafričke republike, a najveći rudnici nalaze se na Tajmiru, Uralu i Kondjoru.

Ako jednog dana ponestane rudnih rezervi, ovaj planinski masiv postaće popularna atrakcija.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.