Šef Komande globalnog udara američkog ratnog vazduhoplovstva Timoti Rej poručio je da će, ako Pentagon ne investira u modernizaciju nuklearnog štita, izgubiti u eventualnoj konfrontaciji sa Rusijom i Kinom
Rej upozorava da su ove dve države sposobne da fizički unište Sjedinjene Države i da zato oružje za njihovo odvraćanje mora biti principijalno drugačije.
Pentagon je 2009. godine formirao Komandu globalnog udara američkog ratnog vazduhoplovstva za kontrolu dve od tri komponente nuklearne trijade — kopnene i vazdušne. Ova struktura je odgovorna za korišćenje, raspoređivanje i borbenu upotrebu strateških bombardera i interkontinentalnih balističkih raketa (IBR) baziranih u šahtovima.
Zapravo, reč je o većini američkih sredstava za nuklearno odvraćanje, a poziv generala Reja da se pripreme za veliki rat sa Rusijom i Kinom mnogo govori o situaciji u Pentagonu.
- Naši potencijalni protivnici aktivno modernizuju nuklearne snage u oblastima u kojima mi zaostajemo za njima - rekao je šef Komande globalnog udara. "Ovo se odnosi i na bojeve glave, i na sredstva njihove dostave. Da ne bismo potpuno zaostali, moramo iskoristiti nove tehnologije za obnavljanje naših bombardera, podmornica i interkontinentalnih balističkih raketa, kao i za izgradnju perspektivne tehnike. Ili ćemo ubrzati ove promene, ili ćemo izgubiti".
Prema rečima generala, glavnu ulogu u vazdušnoj komponenti nuklearne trijade igraće bombarder B-21 "Rejder". Poput svog prethodnika, B-2 "Spirit", ovaj avion će biti izrađen prema shemi "leteće krilo", kombinujući svu tehnološku stručnost u oblasti stelt tehnologija. Prema Pentagonu, B-21 može lako da savlada bilo koji sistem PVO, istovremeno ostajući nevidljiv za opremu za praćenje.
"Stratezi" na granici
"Rejder", kao i "Spirit" je podzvučni avion, sposoban da nosi i nuklearno, kao i konvencionalno oružje. Na raspolaganju ima krstareće rakete dugog dometa sa nuklearnim bojevim glavama Long-Range Stand-Off (LRSO), koje takođe poseduju stelt tehnologiju.
Pored toga, u odeljku za bombe će biti postavljene modernizovane nuklearne bombe B61-21. Zahvaljujući moćnom opsegu naoružanja i najnaprednijoj tehnologiji, u Vašingtonu smatraju da će B-21 moći da uništi bilo koji cilj na bojnom polju. Vazduhoplovstvo planira da naruči 100 letelica. Cena je oko 550 miliona dolara za jednu. Prvi let „Rejdera“ je trebalo da se održi 2021. godine, ali su početkom septembra američki mediji izvestili o iznenadnim poteškoćama prilikom njegove konstrukcije i da testiranja neće početi pre 2022. godine.
- Dok B-21 ne uđe u službu, moraćemo da se oslanjamo na bombardere B-52, B-1 i B-2 - saopštio je Rej.
- Treba ih održavati u borbenoj pripravnosti, jer su mnoge letilice stare. Na primer, neki avioni B-1 zahtevaju značajne strukturne popravke. Naša komanda planira da ukloni 17 bombardera koji često deluju na Bliskom istoku, u nepoznatim uslovima.
Ipak, istakao je general, američka strateška avijacija, čak i u uslovima pandemije izazvane virusom korona, nije smanjila intezitet letova i borbene obuke. Bombaderi dugog dometa ove godine su se više puta pojavljivali na nebu iznad zapadnog dela Tihog okeana, Evrope i Arktika. Konkretno, krajem avgusta Amerikanci su izveli vežbe "Savezničko nebo", a šest B-52 je za jedan dan uletelo u vazdušni prostor 30 zemalja NATO.
"Stratezi" tamno sive boje su se više puta približavali i granicama Rusije. Tako je 28. avgusta, prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, nekoliko bombardera vežbalo vazdušne udare na Krim i evropski deo Rusije. Takođe su viđeni iznad Crnog mora 4. i 14. septembra, a tri američke letelice su stigle do ruskih granica sa ukrajinske strane. Za njihovu identifikaciju i pratnju podignuta su četiri lovca — dva Su-27 i dva Su-30. Pored toga, "stratezi" američkog vazduhoplovstva istražuju granicu na Dalekom istoku.
Zaostaju po raketama
Šef komande globalnog udara takođe je skrenuo pažnju na važnost obnavljanja kopnene komponente snaga nuklearnog odvraćanja. Podsetio je da su IBR bazirane u šahtovima Minitmen III puštene u upotrebu pre više od pola veka, očekujući desetogodišnji radni vek. Zamena veterana je planirana u okviru programa Ground-BasedStrategic Deterrent ("Kopneno oružje strateškog odvraćanja"). Komanda vazduhoplovstva je 8. septembra naručila razvoj novih IBR kod koncerna Northrop Grumman.
Njihov radni vek se procenjuje na 50 godina. Rakete bi trebalo da uđu u upotrebu krajem ove decenije i da ostanu u upotrebi do 2080. godine. O ovom oružju ima malo podataka. Poznato je da će u pogledu karakteristika mase i veličine IBR približno odgovarati Minitmen III, s obzirom na to da nije planirano da se značajnije modifikuju lanseri. Trostepena je, sa čvrstim gorivom i dometom od najmanje 15 hiljada kilometara. Veliki domet će obezbediti novo kompozitno gorivo. Naravno, koristiće se najmodernija baza elemenata. Preciznost će se znatno poboljšati zahvaljujući korekcijama GPS signala.
Mesta baziranja se neće promeniti. Minitmen III su raspoređeni u tri baze američkog vazduhoplovstva: Voren (država Vajoming), Malmstrem (država Montana) i Majnot (država Severna Dakota). Svaka ima po 150 raketa. Prema planovima Pentagona, prve IBR projekta GBSD biće u stavljene u pripravnost 2027. godine, a u potpunosti će zameniti svoje prethodnike do 2036. godine.
I ako u razvoju novog strateškog bombardera Rusija i dalje zaostaje za SAD, dotle je prema programu perspektivne interkontinentalne rakete, naprotiv, ona ispred. Već 2021. godine u službu Strateških raketnih snaga Rusije bi trebalo da uđu prve serijske IBR RS-28 „Sarmat“, od kojih je svaka u stanju da baci više od deset bojevih blokova na daljinu od 16-18 hiljada kilometara.
Po svaku cenu pokriti američku teritoriju od strateškog oružja Rusije i Kine – trenutan je moto američke agencije za protivraketnu odbranu. Bezbednosti radi, ona namerava da stvori efikasniju višeslojnu zaštitu od interkontinentalnih balističkih raketa, dok Pentagon razvija novi presretač kao zamenu za PRO kompleks Ground-based Midcourse Defense
Izraelski vojno-politički analitičar Jakov Kedmi tvrdi da obnovljeni kontakti Moskve i Vašingtona nisu posledica promene američkog odnosa prema Rusiji, već činjenice da SAD, prema njegovoj oceni, ne mogu da zanemare ruski strateški arsenal, ekonomsku izdržljivost i veze Moskve sa velikim državama poput Kine i Indije.
Američka rezolucija dobila je 11 glasova za, dok su Rusija i Kina glasale protiv, a Pakistan i Somalija ostali uzdržani. Pošto su Moskva i Peking stalne članice Saveta bezbednosti, njihovi glasovi bili su dovoljni da predlog padne bez obzira na veliku većinu koja ga je podržala.
Rusija i Kina više ne prihvataju da međunarodni sistem funkcioniše po pravilima koja je Vašington postavio u vreme kada je Amerika bila jedina supersila, a pokušaj SAD da sačuvaju taj poredak sada se sudara sa potpuno drugačijom raspodelom moći, ocenio je američki profesor Džon Miršajmer.
Iz Moskve stiže upozorenje koje je posebno odjeknulo u Pekingu – američki državni dug premašio je 40 biliona dolara, a ruski ekonomisti smatraju da bi Vašington mogao da pokuša da smanji njegovu realnu vrednost na način koji bi najveći strani poverioci, među njima Kina, skupo platili.
Iran je tokom rata napravio ozbiljan iskorak u sposobnosti da pronađe i precizno pogodi najskuplje i strateški najvažnije elemente američke vojne infrastrukture, a u Vašingtonu se pojavila sumnja da Teheran takvu preciznost teško može da postiže bez ruske i kineske pomoći.
Sjedinjene Države sa saveznicima grade vojno-politički obruč oko Evroazije kako bi Rusiju i Kinu odsekle od toplih mora, ključnih luka i glavnih trgovačkih puteva i potisnule ih prema severu, izjavio je savetnik predsednika Rusije Anton Kobjakov, nazivajući američku strategiju „principom Anakonde“.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Po svaku cenu pokriti američku teritoriju od strateškog oružja Rusije i Kine – trenutan je moto američke agencije za protivraketnu odbranu. Bezbednosti radi, ona namerava da stvori efikasniju višeslojnu zaštitu od interkontinentalnih balističkih raketa, dok Pentagon razvija novi presretač kao zamenu za PRO kompleks Ground-based Midcourse Defense
Prema najnovijim podacima sa "Polimarketa", lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" ubedljivo vodi sa 58 odsto glasova, čime je predsednik Vučić ubedljivo prvi kandidat za pobedu na predstojećim izborima!
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) upozorila je vlade Španije, Francuske i Italije na mogućnost ruskog napada dronovima koji bi mogli biti lansirani sa trgovačkih brodova u Sredozemnom moru, objavio je španski list "El Mundo".
Nakon što je potpredsednica GO SNS Ana Brnabić u uživo programu tajkunske televizije N1 doslovno zbrisala kandidatkinju sa opozicione liste, rektorku Mirjanu Nikolić, među blokaderskim ideolozima zavladali su nezapamćen strah i kuknjava!
U uživo programu tajkunske televizije N1, blokaderski glumac Ammar Mešić i voditeljka, takođe blokaderka, sa N1 sramotno su se poigravali sa najvećim stradanjem i progonom srpskog naroda, otvoreno aludirajući na zločinačku akciju "Oluja" i kako će im to biti lozinka kada odu u Hrvatsku!
Nakon što je potpredsednica GO SNS Ana Brnabić u uživo programu na tajkunskoj televiziji N1 doslovno zbrisala kandidatkinju sa blokaderske liste, rektorku Mirjanu Nikolić, oglasila se i perjanica blokaderskih krugova Vesna Pešić, ne krijući očaj i gnev zbog opšte blamaže opozicije!
Nakon što je u predizbornoj debati na blokaderskoj N1 potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić brutalno patosirala blokadersku kandidatkinju i rektorku Mirjanu Nikolić, reagovao je i član predsedništva SNS-a Arno Gujon.
Nakon što je potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić u uživo programu do temelja razmontirala opozicionu rektorku Mirjanu Nikolić, nastala je takva panika i očaj među novinarima N1 da su od blama sami počeli da priznaju poraz.
Deveta epizoda Exatlona Srbija donosi potpuni preokret, Plavi tim je odneo dve pobede, pa su njegovi članovi krenuli da slave i komentarišu kapitena Crvenih Nikolu Lakića.
Marija Stanković, studentkinja Medicinskog fakulteta u Nišu i kandidatkinja za poslanika na listi Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija, kojoj se preti silovanjem, jer je "ćacikica", do pre nekoliko godina vodila je stravičnu borbu za svoj život i jedva spasila živu glavu.
U Crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice u manastiru Tronoša počeli su konzervatorsko-restauratorski radovi na živopisu kupole, zbog čega se ne može služiti liturgija, ali ni obavljati obredi venčanja i krštenja.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) podigla je u danas objavljenom izveštaju prognozu rasta srpske privrede za 2026. godinu sa junskih 2,8 odsto na 3,1 odsto, uz ocenu da će oporavak investicija i turizam povezan sa specijalizovanom izložbom Ekspo 2027 podržati ekonomsku aktivnost.
Srećko Bogdanović (31) vatrogasac iz Bajine Bašte koji je juče spasio grupu turista od medveda u blizini turističkog centra na Tari, kaže da ljudi nisu mogli da poveruju da je zver bila na nekoliko koraka od njih.
N. L. (38), koji je, kako se sumnja, pijan seo za volan i prešao u suprotnu traku gde je usmrtio mladića iz Lunovog sela, odranije je poznat saobraćajnoj policiji.
Ženi S. D. (46) i njenom sinu M. J. (24) iz Dolova kod Pančeva je, nakon saslušanja u tužilaštvu i sudu, određen pritvor zbog sumnje da su u noći između 14. i 15. septembra u Sokobanji upali u kuću starice T. B. (86) i od nje oteli ogromnu sumu novca i dragocenosti.
Policija u Beogradu u saradnji sa Prvim osnovnim јavnim tužilaštvom u Beogradu, uhapsila je D. N.(59) zbog postoјanja osnova sumnje da јe izvršio dva krivična dela prevara.
Postoje knjige koje se pročitaju jednom i zaborave, ali i one kojima se čitaoci vraćaju godinama, koje se prenose iz generacije u generaciju i čije se stranice iznova otvaraju i dugo nakon što su prvi put objavljene.
Preminuo je Husnija Hašimović, glumac kojeg su čitave generacije gledalaca s ponosom pamtile i obožavale po kultnoj ulozi Merdžana u filmu "Dom za vešanje".
Tajni recept za vrhunski užitak u krevetu ne krije se u komplikovanim pozama niti u udžbeničkim potezima, već u nečemu mnogo jednostavnijem, potpunoj prisutnosti.
Agent veštačke inteligencije kompanije OpenAI u junu je izvršio upad u australijski državni portal sa zdravstvenim podacima i neovlašćeno pristupio fajlovima. To bi mogao da bude prvi poznati slučaj da je agent veštačke inteligencije hakovao neki državni veb-sajt, saopštile su australijske vlasti.
Mačka i hrčak postali su potpuno neočekivani najbolji prijatelji. Snimak koji je osvojio društvene mreže pokazuje mačku kako strpljivo čeka da njen mali prijatelj završi sa jelom, a ono što se događa nakon toga mnoge je raznežilo.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.