Britanci se odsekli! Plan Putina, Sija i Trampa procurio u javnost: Mnogi nisu spremni za ono što će velike sile objaviti

Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina mogle bi da uspostave potpuno novi međunarodni poredak, zasnovan na podeli sveta na tri velike sfere uticaja, upozorava britanski Gardijan.

Mogući sastanak Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga u novembru u Kini mogao bi da označi početak takvog preuređenja svetskih odnosa, čije bi najteže posledice osetile Ukrajina, Evropa i američki saveznici u Aziji.

U analizi objavljenoj 24. oktobra, bivši međunarodni urednik Obzervera Stiv Blumfild upozorava da bi poslednje dve godine Trampovog mandata mogle da budu presudne za budućnost međunarodnog poretka.

Prema njegovoj oceni, američka administracija postepeno napušta tradicionalnu politiku Vašingtona, zasnovanu na zaštiti saveznika i suprotstavljanju širenju ruskog i kineskog uticaja, otvarajući prostor za dogovore između tri najveće svetske sile.

Tramp, Putin i Si za istim stolom – Moskva predložila istorijski susret

Rusija je predložila održavanje trilateralnog sastanka Putina, Trampa i Sija tokom novembarskog samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u kineskom Šenženu.

Samit je planiran za 18. i 19. novembar, a mogućnost sastanka trojice lidera već je razmatrana diplomatskim kanalima.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je 19. oktobra da je ta tema pokrenuta, ali je naglasio da još nema konkretnog dogovora o održavanju susreta niti o dnevnom redu.

Tramp je izrazio spremnost za razgovore, ali je kao jednu od mogućih tema izdvojio nuklearno razoružanje, a ne isključivo rešavanje ukrajinskog sukoba.

Kina za sada nije javno potvrdila spremnost da učestvuje u takvom formatu.

Foto: Reuters

Ipak, Gardijan upozorava da bi već samo održavanje sastanka predstavljalo veliki politički događaj, jer bi pokazalo da Vašington, Moskva i Peking mogu da razgovaraju o najvažnijim svetskim pitanjima mimo postojećih međunarodnih mehanizama i bez neposrednog učešća država na koje bi njihove odluke uticale.

Prema Blumfildovoj oceni, jedan samit ne bi automatski doveo do podele sveta, ali bi mogao da označi početak veoma opasnog procesa.

Nova Jalta? Velike sile mogle bi da podele svet na tri sfere uticaja

U središtu analize nalazi se mogućnost da SAD, Rusija i Kina postignu dogovore kojima bi svaka od njih dobila preovlađujući uticaj u određenim delovima sveta.

Takav model podsećao bi na politiku velikih sila iz ranijih istorijskih perioda, kada su najmoćnije države odlučivale o bezbednosti i političkom položaju manjih zemalja.

Rusija bi nastojala da učvrsti svoj uticaj u istočnoj Evropi i na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, Kina u istočnoj Aziji i zapadnom Pacifiku, dok bi Sjedinjene Američke Države prvenstveno štitile sopstvene interese na zapadnoj hemisferi.

Gardijan ocenjuje da bi takva promena predstavljala ozbiljan raskid sa dosadašnjom američkom spoljnom politikom.

Vašington je decenijama nastojao da spreči uspostavljanje regionalne dominacije protivničkih sila, posebno u Evropi i Aziji, uz održavanje široke mreže vojnih i političkih savezništava.

Međutim, prema britanskom listu, Tramp pokazuje sve veću spremnost da međunarodne odnose zasniva na neposrednim dogovorima najmoćnijih država.

Američka strategija bezbednosti već nagovestila promenu

Gardijan kao jedan od najvažnijih pokazatelja novog pristupa izdvaja američku Strategiju nacionalne bezbednosti, objavljenu krajem 2025. godine.

U dokumentu na 33 strane velika pažnja posvećena je američkim interesima na zapadnoj hemisferi, međunarodnoj trgovini i odnosima sa tradicionalnim saveznicima.

Britanski list posebno ističe da su evropske i pojedine azijske države izložene oštrim kritikama, dok se prema Rusiji i Kini koristi znatno drugačiji ton.

U delu koji se bavi Tajvanom, Kina nije neposredno imenovana kao pretnja, dok se rusko-ukrajinski sukob razmatra prvenstveno kroz mogućnost obnavljanja stabilnih odnosa između Evrope i Moskve.

Autori američke strategije naglašavaju i da Sjedinjene Američke Države ne treba da budu uključene u međunarodne sukobe koji nemaju neposredan značaj za njihove nacionalne interese.

Za Gardijan je upravo takva promena pristupa pokazatelj da Vašington postepeno preispituje obaveze koje je decenijama preuzimao prema saveznicima.

To, međutim, još ne predstavlja formalnu odluku SAD da napuste NATO ili ukinu bezbednosne garancije azijskim partnerima.

Evropa i Ukrajina mogle bi da plate najvišu cenu

Najozbiljnije posledice eventualnog dogovora tri sile, prema oceni Gardijana, mogle bi da pogode evropske države.

Ukoliko bi Vašington odlučio da smanji vojnu i političku podršku saveznicima koji se suočavaju sa ruskim pritiskom, evropske zemlje našle bi se u znatno težem bezbednosnom položaju.

Posebno bi bila pogođena Ukrajina, čija odbrana u velikoj meri zavisi od zapadnog naoružanja, obaveštajnih podataka i finansijske podrške.

Rusija bi, sa druge strane, mogla da dobije širi prostor za ostvarivanje svojih političkih i bezbednosnih zahteva.

Blumfild upozorava da bi u takvom poretku odnosi između Vašingtona i Moskve dobili prednost nad interesima evropskih država.

Dodatnu težinu ovom scenariju daje činjenica da se o mogućem trilateralnom susretu razgovara u trenutku kada Rusija i Sjedinjene Američke Države pokušavaju da obnove pregovore o Ukrajini.

Ukrajinska diplomatija već je kritikovala predlog sastanka Putina, Trampa i Sija, upozoravajući da bi razgovori o završetku rata bez neposrednog učešća Kijeva mogli dodatno da ohrabre Moskvu.

Tajvan, Japan, Južna Koreja i Australija pred ozbiljnim problemom

Eventualna američka promena politike ne bi pogodila samo Evropu.

Gardijan upozorava da bi smanjenje američkih bezbednosnih garancija u istočnoj Aziji izazvalo velike probleme za Tajvan, Japan, Južnu Koreju i Australiju.

Te države i teritorije godinama zasnivaju važne delove svoje odbrambene politike na prisustvu američkih vojnih snaga i spremnosti Vašingtona da ih podrži u slučaju ozbiljne bezbednosne krize.

Ukoliko bi SAD prihvatile širenje kineskog regionalnog uticaja u zamenu za dogovore sa Pekingom, dosadašnji odnosi snaga u azijsko-pacifičkom regionu mogli bi da budu ozbiljno promenjeni.

Posebnu pažnju privlači Tajvan, koji Kina smatra delom svoje teritorije.

Peking istovremeno nastoji da proširi pomorski uticaj u Istočnom i Južnom kineskom moru, dok SAD održavaju vojno prisustvo i podršku svojim partnerima u regionu.

Britanski list ocenjuje da bi eventualno američko povlačenje iz pojedinih bezbednosnih obaveza moglo da promeni računicu svih država koje trenutno računaju na Vašington.

Ne deli se samo teritorija – u igri su nafta, tehnologija, trgovina i svemir

Mogući novi međunarodni poredak ne bi se zasnivao isključivo na raspodeli vojnih i političkih sfera uticaja.

Prema Gardijanu, podjednako važna pitanja bila bi kontrola globalnih lanaca snabdevanja, tehnoloških platformi, energetskih resursa i infrastrukture u svemiru.

Sjedinjene Američke Države i Kina imaju snažne interese u međunarodnoj trgovini i razvoju novih tehnologija, dok Rusija raspolaže ogromnim energetskim resursima.

Istovremeno, sve tri države poseduju velike vojne i svemirske programe, čiji značaj prevazilazi nacionalne granice.

Kontrola proizvodnje ključnih tehnologija, pristupa energentima i međunarodnih trgovinskih tokova mogla bi zato da postane jedan od glavnih predmeta mogućih dogovora.

Ukoliko bi tri sile pronašle način da usklade svoje interese, posledice bi se neposredno odrazile na ekonomsku moć država koje ne učestvuju u tim razgovorima.

Gardijan pritom upozorava na posebno značajnu promenu: u ranijim raspravama o multipolarnom svetu Evropska unija posmatrana je kao jedan od tri glavna centra moći, uz SAD i Kinu.

U sadašnjem scenariju njeno mesto zauzima Rusija.

Evropa čeka kraj Trampovog mandata, Gardijan upozorava da je to opasna računica

Prema oceni britanskog lista, evropski lideri još nisu u potpunosti prihvatili mogućnost da se dosadašnji međunarodni odnosi neće vratiti na staro.

Iako se sve češće govori o potrebi jačanja evropske odbrane i smanjenja zavisnosti od američke vojne podrške, brojni političari i dalje računaju na promenu kursa Vašingtona nakon završetka Trampovog mandata.

Gardijan upozorava da bi takva očekivanja mogla da budu pogrešna.

Čak i ako se američka politika posle Trampa promeni, posledice narušenog poverenja između Vašingtona i njegovih saveznika mogle bi da ostanu dugoročne.

Blumfild podseća da su i raniji američki lideri u završnici svojih mandata pokušavali da ostvare velike spoljnopolitičke rezultate, ali da njihovi diplomatski uspesi nisu uvek opstajali.

U slučaju Trampa, prema njegovoj proceni, rizik je mnogo veći jer bi eventualni dogovor sa Moskvom i Pekingom mogao da dovede u pitanje sam način funkcionisanja međunarodnog poretka.

BONUS VIDEO