REVOLUCIONARNO! Nauka potvrdila slučajeve "bezgrešnog" začeća!

U prirodi jednopolno razmnožavanje, to jest, partenogeneza, kada se ženke razmnožavaju bez učešća mužjaka, nije retkost

Tipično je za sitne beskičmenjake, insekte i paukove. To se dešava samo kod 70 vrsta kičmenjaka, odnosno kod 0,1 odsto, uključujući i sisare.

Neočekivani poklon za Božić

U decembru 2001. godine u zoološkom vrtu u Nebraski (SAD) rođena je beba ajkule čekićarke (Sphyrna tiburo). Ove ribe koje rađaju žive mladunce donose potomstvo jednom godišnje i, po pravilu, odmah od 12 do 15 ajkula. Međutim, tog dana je bilo samo jedno mladunče. Radnici zoološkog vrta, koji nisu očekivali prinovu, nisu uspeli da ga izvade iz akvarijuma, odmah su je ubile druge proždrljive ribe.

Ova priča se ne bi mnogo razlikovala od ostalih slučajeva uzgoja riba u zatvorenom prostranstvu, da nije bilo jednog detalja: tokom protekle tri godine u akvarijumu su živele samo ženke ajkule čekićarke.

Foto: Printscreen You Tube/The Dodo

Stručnjaci koji se brinu o životinjama zaključili su da je majka imala odnose sa mužjakom još u divljini i da je držala njegovu spermu u rezervi. U divljini se to ponekad događa. Međutim, nije bilo dokaza da sperma tako dugo zadržava plodnost.

Telo mrtvog mladunčeta je poslato u Institut za okeanologiju, koji je deo Univerziteta u Majamiju. Tamo su istraživači, nakon sprovođenja niza genetskih testova, otkrili da ajkula uopšte nije imala oca, a mladunčetova majka je očigledno začela putem partenogeneze.

Ovo je naziv za metodu razmnožavanja, u kojoj se embrion razvija iz ženske reproduktivne ćelije bez oplodnje. Obično je to svojstveno beskičmenjacima, ali postoje i izuzeci: na primer, ljuškasti gmizavci (gušteri, zmije). A za ajkulu čekićarku, partenogeneza bi mogla biti poslednji način koji bi spasao njenu vrstu od izumiranja, smatraju biolozi.

Ženka devica je predugo čekala da mužjak produži rod, a telo je smatralo da je ovo pretnja za čitavu populaciju. Kao rezultat, aktiviran je mehanizam očuvanja minimalnog broja samostalnih organizama.

Kada su sva sredstva dobra

Petnaest godina kasnije, australijski naučnici su zabeležili drugi slučaj partenogeneze kod riba, i to opet u zatvorenom staništu. Zebra ajkula (Stegostoma fasciatum) Leoni, koja četiri godine nije bila u kontaktu sa mužjacima, izlegla je 41 jaje. Iz tri jajeta su se izlegla zdrava mladunčad.

Prvo na šta su istraživači pomislili bila je neverovatna vitalnost sperme. Leoni je do 2012. godine živela u istom akvarijumu sa mužjakom, od koga je nekoliko puta donosila potomstvo. I u ovom slučaju, biolozi su sugerisali da je ona čuvala njegovu spermu četiri godine i čim se ukazala prilika, iskoristila je za oplodnju jajnih ćelija.

Foto: Pixabay

Međutim, genetska analiza je pokazala da su svi mladunci nosili samo DNK majke. Dakle, Leoni je zbog odsustva mužjaka, prešla na jednopolno razmnožavanje. Naučnici ističu da su u procesu sazrevanja polnih ćelija u organizmu ribe nastali polociti, to jest, polarna tela. Ove ćelije sadrže kopiju DNK, ali obično nisu u stanju za oplodnju. Ponekad se iz nepoznatih razloga počnu ponašati poput spermatozoida: oplođuju jajnu ćeliju i pretvaraju je u embrion.

Prema nekim radovima, ovaj način razmnožavanja ribe mogu koristiti u divljoj prirodi. Biolozi sa Univerziteta u Njujorku u Stoni Bruku (SAD), koji su proučavali genetsku raznolikost testerača (poznate kao stolarske ajkule) u blizini jugozapadne obale Floride, pronašli su sedam jedinki koje su rođene kao rezultat partenogeneze.

Istraživači veruju da su životinje koristile ovaj metod razmnožavanja zbog jako male populacije. Poslednjih godina, broj jedinki se neprestano smanjuje i ženkama je sve teže da pronađu mužjake za parenje. To znači da je partenogeneza sasvim moguća među vrstama koje su blizu izumiranja, istakli su naučnici.