POSTOJE RAZLIKE! Ruska vakcina IMA ODREĐENE PREDNOSTI U ODNOSU NA ZAPADNE KONKURENTE!
Podeli vest
Poslednjih dana zapadni farmaceuti hvale uspeh ispitivanja američko-nemačke vakcine protiv virusa korona. Međutim, lako je uočiti da sličan ruski proizvod, vakcina „Sputnjik V“, ima bar jednu značajnu prednost u odnosu na svog zapadnog konkurenta. Istovremeno, glavni problem obe vakcine će biti isti — njihova proizvodnja
Prema zvanično objavljenim podacima, efikasnost ruske vakcine protiv kovida-19, koju je razvio Naučni institut „Gamaleja“, iznosila je 92 odsto na osnovu privremenih podataka sa kliničkih ispitivanja. Ovi podaci još uvek nisu konačni. „Sputnjik V“ sada završava takozvanu treću fazu kliničkih ispitivanja prema zahteva SZO. Međutim, data brojka već uzima u obzir 20 slučajeva zaraženih kovidom-19 među ispitanicima.
Ruska vlada razmatra da ponudi istraživackom centru "Gamaleja" da bude odlučujući faktor u proizvodnji i razvitku vakcine protiv korona virusa, izjavio je danas zamenik ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, dodavši da bi Rusija mogla za početak da mesečno pravi između 100.000 i milion doza.
12.11.2020
21:00
Važno je napomenuti da u istraživanju učestvuje 40 hiljada dobrovoljaca, od kojih je više od 20 hiljada ljudi vakcinisano prvom dozom vakcine, a više od 16 hiljada prvom i nakon 21 dana drugom dozom vakcine. Istovremeno, 75 odsto ispitanika je dobilo pravu vakcinu, a preostalih 25 odsto „lažnu“ placebo, što bi trebalo da da rezultate kontrolne grupe.
Zahtevi SZO regulišu takozvanu dvostruku slepu metodu ispitivanja, kada radi verodostojnosti eksperimenta ni ispitanik, ni lekar ne znaju šta je korišćeno — vakcina ili placebo. A to znači da do sada sva statistika o „Sputnjiku V“ ide u „isti koš “.
BREAKING: THE FIRST INTERIM DATA ANALYSIS OF THE SPUTNIK V VACCINE AGAINST COVID-19 PHASE III CLINICAL TRIALS IN THE RUSSIAN FEDERATION DEMONSTRATED 92% EFFICACY #SputnikVhttps://t.co/hXlrCKwjPE
— Sputnik V (@sputnikvaccine) November 11, 2020
Budući da se treća faza ispitivanja u Rusiji sprovodi sa takozvanom rizičnom grupom, to jest, ljudima koji se svakodnevno suočavaju sa velikim brojem nosilaca infekcije i zaraženih kovidom-19, čak 20 slučajeva u selekciji od nekoliko desetina hiljada ispitanika predstavlja prilično mali procenat. Štaviše, upotreba kontrolnog placeba za 10 hiljada dobrovoljaca sasvim bi mogla da utiče na upravo takav rezultat. Uostalom, ovi ljudi nisu imali jak imunološki odgovor koji je programiran primanjem vakcine.
Naravno, pacijenti sa kovidom-19 iz obe grupe odmah su počeli da se leče po svim pravilima (to regulišu pravila takozvanog Nirnberškog zakona, koji je usvojen neposredno posle Drugog svetskog rata za regulisanje eksperimenata na ljudima). Ali na kraju treće faze ispitivanja ruske vakcine treba očekivati rezultate ispitivanja efikasnosti vakcine, kao i selektivnih grupa u kojima se nalazilo 20 obolelih. Rezultati ove faze biće poznati za nekoliko dana.
U svakom slučaju, efikasnost od 92 odsto sa 20 slučajeva obolelih na 40 hiljada učesnika ispitivanja je takozvana gornja procena. Lako je zaključiti da ako se 10 hiljada dobrovoljaca koji su dobili placebo naknadno isključi iz ukupnog broja dobrovoljaca, tada će procenat efikasnosti vakcine verovatno porasti.
Inače, po broju učesnika ispitivanja u trećoj fazi, ruska vakcina „Sputnjik V“ je jedna od prvih u svetu. Svi konkurenti koriste mnogo skromniji broj dobrovoljaca. Nemačka vakcina kompanije „Fajzer“ i BioNTech pod nazivom BNT162(b1,b2,b3) još uvek je zvanično na sredini treće faze, a podaci o efikasnosti od 90 odsto koji su objavljeni 9. novembra 2020. godine daju potpuno iste rezultate rada na broju od 29,5 hiljada dobrovoljaca iz radne i kontrolne grupe.
Međutim, među vestima o vakcini „Fajzer“ već su objavljene zabrinjavajuće karakteristike o njenim slabim kvalitetima. Poenta je u tome što zbog odabrane, prilično inovativne verzije BNT162(b1,b2,b3), zasnovane na tehnologiji informacione RNK, njen transport i upotreba neće biti laki.
Nemačka vakcina se mora čuvati i transportovati na temperaturi od minus 68 stepeni Celzijusa, a svaka pojedinačna doza se mora odmrzavati neposredno pre upotrebe. Uobičajena logistika koja se bavi transportom hrane i ima posla sa zamrznutim proizvodima, radi na maksimalno minus 20 stepeni Celzijusa i nije pogodna za transport vakcine „Fajzer“.
Stoga, nemačka kompanija zasad nudi kao rešenje upotrebu izotermnih kontejnera sa „suvim ledom“ (čvrstim ugljen-dioksidom). Ali čak i takvo rešenje je moguće samo za velike gradove i metropole sa kratkim transportnim maršrutama. U malim gradovima ili seoskim sredinama, u kojima još uvek živi polovina svetske populacije, takvih kontejnera i suvog leda jednostavno nema.
Pored toga, pod znakom pitanja su i planovi EU da dobije, kako je najavljeno, 200 miliona doza vakcine već do kraja 2020. godine. Najverovatnije će, uz ogroman napor, snage fabrika BioNTech-Pfizer do kraja godine moći da proizvedu maksimalno 50 miliona pojedinačnih doza BNT162(b1,b2,b3).
U stvarnosti, EU će verovatno „rasporediti jaja u razne korpe“, finansirajući kupovinu vakcina od svih zapadnih konkurenata kopmanije BioNTech-Pfizer, a to su kompanije AstraZeneca, Sanofi-GSK, Janssen Pharmaceutica NV, CureVac i Moderna. Samo u ovom slučaju plan za proizvodnju 200 miliona pojedinačnih doza vakcine izgleda realno, mada će to biti dovoljno samo za oko polovinu stanovnika Evropske unije. Inače, biće neophodno da se ove vakcine proizvode u skladu sa zahtevima EU u evropskim fabrikama, a za uvoz vakcine potrebna je posebna dozvola Evropske komisije.
S obzirom na gore navedeno, ne iznenađuje što je izvršni direktor kompanije „Fajzer“ Albert Burla sasvim neočekivano prodao polovinu svojih akcija kompanije samo zbog pozitivnih vesti o 90 odsto efikasnosti vakcine BNT162(b1,b2,b3). Ovde je već aktivan jednostavan princip: gvožđe se kuje dok je vruće, jer nije poznato kako će i koliko finansijski biti uspešna vakcina saveza BioNTech-Pfizer u budućnosti.
Međutim, pitanja o mogućnosti proizvodnje potrebnog broja pojedinačnih doza odnose se i na ruske vakcine. U oktobru su planovi predviđali da je u Rusiji do kraja godine moguće organizovati proizvodnju od oko 1,5 miliona doza.
Pored toga, prema procenama lekara, da bi se razvio kolektivni imunitet, procenat vakcinisanog stanovništva treba da bude veći od 50 odsto.
Potpredsednica vlade Rusije Tatjana Golikova je ove nedelje saopštila da će u novembru u Rusiji biti proizvedeno 0,5 miliona doza vakcine protiv virusa korona. U decembru i januaru, kapacitet će omogućiti proizvodnju po 1,5 miliona doza, od februara 2021. godine — 3 miliona, a od aprila 2021. godine — 6 miliona doza mesečno.
Tako se prava masovna vakcinacija ruskih građana može očekivati tek krajem prolećnog talasa kovida-19. Ali za rusku vakcinu, za razliku od BioNTech-Pfizer, sasvim je moguće koristiti standardnu logistiku transporta medicinskih sredstava jer ruskoj verziji vakcine nisu potrebne jako niske temperature. Stoga se nadamo da će vakcina „Sputnjik V“ uspešno proći sva ispitivanja i brzo stići do svakoga kome je potrebna.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruska vlada razmatra da ponudi istraživackom centru "Gamaleja" da bude odlučujući faktor u proizvodnji i razvitku vakcine protiv korona virusa, izjavio je danas zamenik ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, dodavši da bi Rusija mogla za početak da mesečno pravi između 100.000 i milion doza.
Ukrajinski dronovi izveli su napad na fabriku „Tajfun“, deo ruskog vojno-industrijskog kompleksa, smeštenu u gradu Kaluga u Kaluškoj oblasti. Ovu informaciju saopštio je Andrij Kovalenko, šef Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.
Ukrajinske specijalne službe od 2005. godine identifikovale su Rusiju i Belorusiju kao ključne protivnike, izjavio je za RIA Novosti bivši pukovnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Aleksandar Mazur.
Slobodan Georgiev, urednik u antisrpskom mediju tajkuna Dragana Šolaka i potpaljivač haosa u Srbiji, besan je na predsednika Srbije Aleksandra Vučića jer je odbrusio britanskom novinaru za vreme intervjua, a u vezi sa NATO agresijom na Srbiju 1999. godine.
Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas sednicu na čijem je dnevnom redu, između ostalog, Predlog budžeta za 2025. godinu, a već sam dolazak na sednicu obelezio je incident kada su dve žene pokušale da u ovu instituciju unesu biber sprej.
Opozicija lešinari na tragediji u Novom Sadu! Ovo, nažalost, nije prvi pokušaj opozicije da politički zloupotrebi smrt naših građana i da sve pretvori u ulično nasilje i tako preuzme vlast!
Član Predsedništva Srpske napredne stranke Miroslav Čučković tokom gostovanja u "Info jutru" govorio je o propagiranju grašanskog rata od strane opozicije, ali i o tome da narod ne želi takve.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
U susret Novoj godini srpsko tržište preplavljeno je ponudama novogodišnjih dekoracija, kao i ukrasa, a naše istraživanje pokazalo je da kupovina ukrasa može da vas košta od 10.000 do 20.000 dinara.
Jedan Srbin našao se u teškoj situaciji nakon 12 godina braka, kada se tokom razvoda suočio s mogućnošću da ostane bez krova nad glavom, uprkos tome što je, kako tvrdi, uložio značajna sredstva u zajednički dom.
Pančevac Luka Alerić podelio je na svojim društvenim mrežama video u kojem je pokazao kako je, tokom kišnih i snežnih dana u centru svog grada postavio besplatne kišobrane i time pomogao svojim sugrađanima, posebno mladima koji nisu bili opremljeni za novonastale vremenske uslove.
Grejna sezona je počela pre nešto manje od mesec dana, a već od tada je evidentirano više od 540 požara na građevinskim objektima, prilikom čega je stradalo sedam osoba, dok je 19 lica povređeno.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Alija Balijagić (65) koji je uhapšen u četvrtak u selu Pribojska Goleš zbog ubistva brata i sestre Milenke i Jovana Madžgalja, ima sina iz vanbračne veze i nikada nije služio vojsku, pokazuju podaci iz njegove biografije.
Žena čiji identitet nije objavljen teško je povređena u subotu u Rakovici kada ju je na pešačkom prelazu udario automobil, a zatim preko nje prešlo drugo vozilo!
Ninela Radičević, majka Ane Božović, devojčice koja je ubijena u OŠ "Vladislav Ribnikar", oglasila se na svom Fejsbuk profilu i objavila kako se oseća nakon ćerkine smrti.
Boriša Simanić se vratio u repRezentaciju Srbije nakon što je ostao bez bubrega na Svetskom prvenstvu u Minili, a njegov stric Mladen se prisetio najtežih momenata.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Danske (98:51), plasira se na Evropsko prvenstvo 2025. godine, a poznato je i kada će saznati rivale.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Dragan Stojković, čestitao je kolegi iz košarkaškog nacionalnog tima, Svetislavu Pešiću, na osvojenom plasmanu na Evrobasket 2025. godine.
Poznati košarkaški stručnjak Marin Sedlaček ispričao je jednu zanimljivu anegdotu sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj 2022. godine i otkrio koliko Nikoli Jokiću znači igranje za reprezentaciju Srbije.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Sara Džesika Parker nedavno je posetila Filmski festival u Torinu, ali ovaj put nije bila u centru pažnje kao glavna zvezda, već kao podrška svom suprugu, glumcu Metjuhu Broderiku.
Šeron Stoun bila je gošća Filmskog festivala u Torinu, a prisustvovala je ceremoniji otvaranja, gde je odmah počela sa serijom neobičnih modnih izdanja.
Kiseli kupus je najbitniji deo zimnice tokom sezone i zimska salata na svakom stolu srpskog domaćinstva. Recept po kome su ga pripremali naši stari, originalan je i najbolji kako bi vam kiseli kupus bio savršeno ukiseljen.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.