OSVEDOČENI SRBOMRSCI DANAS PRED KONGRESOM! Pokušaj Olbrajt, Engela i Servera da utiču na Bajdenovu administraciju! (VIDEO)

Ovo je jedan od posednjih pokušaja Eliota Engela da utiče na spoljnopolitičke tokove SAD prema Srbiji i regionu,ocenjuje Stevan Nedeljković sa Fakulteta političkih nauka najavu da će danas na sednicu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma kongresa, kojom predsedava Eliot Engel, poznati lobista za kosovsku nezavisnost, biti date preporuke administraciji predsednika Džoa Bajdena o politici prema Zapadnom Balkanu i Srbjii

Nedeljković smatra da zaključi sa te sednice neće imati presudni uticaj na politiku nove administracije ni prema regionu, ni prema Srbiji i objašnjava da sledi promena sastava Predstavničkog doma i to u potpunosti, te da Republikanci, iako neće imati večinu, dobijaju na snazi.

- Ovo jeste pokušaj Engela, Olbrajt i Servera da utiču na novu administraciju, ali nisam siguran da će oni u tome u potpunosti uspeti - ističe Nedeljković koji kaže da najavljeno prišutvo istaknutih promotera albanskih interesa na Kosovu Medlin Olbrajt, Danijela Servera i Januša Bugajskog, na toj sednici govori o profilu sastanka se održava danas.

- Da su birali ljude koji gaje više antisrpske stavove ne bi uspeli da ih okupe na jednom mestu kao što je u ovom slučaju - kaže Nedeljković za Tanjug i dodaje da je rečc o skupu istomišljenika od kojih se ne može očekivati da se čuje ništa novi.

Foto: YoutubePrintscreen/House Foreign Affairs Committee

- Niti administracija Džozefa Bajdena može da dobije bilo kakve nove korisne informaicje i savete od njih - smatra Nedeljković i dodaje da je reč o pokušaju da se u okviru stare garniture Demokratske partije utiču na novu administraciju Džozefa Bajdena.

Nedeljković skreće pažnju da ta administracija neće biti preslikana administracija niti Bila Klintona, niti Baraka Obame, bez obzira koliko sličnosti u sastavu ima, te ističe da su SAD i svet danas drugačiji nego što su bili 2016., a pogotovo devedesetih godina.

Ako se procenjuje šta će nova administracija činiti on, kaže, veruje da će to biti nešto pogoršana politika u odnosu na Srbiju za razliku od Trampove.

- Postojaće veči pritisak na Srbiju za rešavanje statusnih pitanja na KiM, u smislu da će se Srbija posmatrati više, nego što je bio slučaj ranije, kao neko ko kvari regionalne odnose - smatra Nedeljković i dodaje da u tom kontekstu treba posmatrati i današnju sednica Odbora.

Ako čitamo, dodaje on, ono što ljudi koji će biti na saslušanju su pisali odnosno da Zapad i SAD iznad svega moraju da imaju agresivniji pristup prema regionu u suzbijanju ruskog i kineskog uticaja koji, kako se tumači, pre svega dolazi kroz Srbiju, onda je jasnije čemu služi ova sednica.

Međutim, iako su kongres, predstavnički dom i senat značajni u spoljnopolitičkom i bezbednosnom delovanju SAD, Nedeljković ne veruje da će oni imati bilo kakvu presudnu ulogu na administraciju Bajdena

Gledajući konture te administracije u domenu spoljne politike, objašnjava, prioriteti su već postavljeni i Bajden svakako neće previše vremena trošiti na Balkan već će se Zapadnim Balkanom baviti nešto niži činovnici u Stejt departmentu.

Podseća da će se nova administracija zagovarati snažnije pritiske na Srbiju da reši statusna pitanja u vezi KiM, ali da će joj prioritet na spoljnopolitičkom i bezbednosnom planu ipak biti Kina, te da će njoj biti posvečeno previše vremena.

- To znači da vlast u Srbiji mora da bude posebno obazriva kada je reč o odnosima sa Kinom jer motriće se svaki korak - ocenjuje Nedeljković.

Na pitanje da li je uobičajena praksa da se održava takva sednica Odbora u trenutku kada nije formirana nova administracija SAD, niti je konačno poznat sastav i odnos snaga u Kongresu i Senatu, Medeljković kaže da jeste, te da će biti održano još sednicado kraja Trampovog mandata koji se završava 6. januara 2021. godine.

Međutim, dodaje on, neuobičajeno je stanje u kome nema ni jednog člana na tom saslušanju koji može da iznese drugačije mišsljenje.

Kada je reč o prisustvu bivših zvaničnika SAD na toj sednici, Nedeljković kaže da je to takođe uobičajeno a kao primer navodi Henrija Kisindžera koji je mnogo puta učestvovao na tim sednicama u Senatu i Predstavničkog doma.

Foto: YoutubePrintscreen/House Foreign Affairs Committee

Na pitanje kakav signal predstavlja ovo za Beograd, on kaže bi trebalo da se ipak razume kao negativan korak koji bi trebalo da se uzme u razmatranje.

- S obzirom da ima veliki broj aktera u SAD koji utiču na spoljnu politiku Beograd bi trebalo da deluje u drugim pravcima, kroz lobiranje, kroz uticaj na različite tink-tenkove u SAD, kroz uticaj na nove članove predstavničkog doma Kongresa, uticaj na senatore da nađe kanale komunikacije do administacije Bajdena, do Džejka Salivena, do Tonija Blinkena - objašnjava Nedeljković.

Srbija će, zaključuje on, morati mnogo više vodi računa o detaljima, nego što je bilo ranije ako želi da bude povoljno posmatrana u očima nove administracije u SAD.