DECA SA ZELENOM KOŽOM POJAVILA SU SE NIOTKUDA, PRIČALA SU ČUDNO I JELA SAMO PASULJ! A onda je devojčica ispričala šta se desilo!

Negde tokom 12. veka, dvoje dece pojavilo se u selu Volpitu u Engleskoj. Ali to nisu bila obična deca.

Govorili su na nepoznatom jeziku, nosili neobičnu odeću i jeli samo sirovi pasulj. A koža im je bila zelena!

Njihova priča počela je kada su spaseni iz jedne od jama za hvatanje vukova po kojoj je grad i dobio ime. Otkrio ih je jedan kosač i odveo u selo, da bih ih udomio ser Ričard de Kaln. Iako su počeli da jedu i druge stvari, dečak je postajao sve depresivniji i bolesniji pre nego što je podlegao bolesti i umro.

Devojčica ispričala neverovatnu priču

Kada je devojčica naučila da govori engleski, prenela je priču o njihovoj podzemnoj domovini - Zemlji Svetog Martina - gde je sve bilo zeleno i uvek je bio sumrak.  Ona je tvrdila da joj je dečak bio brat. Prema jednoj verziji priče rekla je da su napasali stoku svog oca kad su čuli snažnu buku i iznenada se našli na dnu vučje jame. U jednom drugom izveštaju se navodi da su deca išla za stadom, ušla u jednu pećinu i postala dezorijentisana. Zvuk zvona odveo ih je napolje, ali kada su izašli iz pećine, to su učinili u Volpitu a ne u Zemlji Svetog Martina.

Istoričari su povezali priču o Volpitu iz izveštaja Ralfa od Kogešala i Vilijama od Nevburga. Iako nijedan nije imao iskustva iz prve ruke sa zelenom decom, a njihove verzije razlikuju se u detaljima, u suštini priča je ista. Ralf je bio šesti opat Kogešala koji je živeo u obližnjem okrugu i više puta je čuo priču od samog Ričarda de Kaneja. O tome je pisao u časopisu "Hronikon Anglikanum" oko 1189. godine. Monah i istoričar Vilijam od Nevburga, objavio je svoju verziju priče oko 1220. godine iz mnogih „pouzdanih izvora“.

Tri moguća objašnjenja misterije

Međutim, ostaje pitanje da li je ova priča narodna ili neka neispravna verzija stvarne istorije?

Ako se priča zasniva na stvarnim događajima, postoji nekoliko verodostojnih objašnjenja za zelenu boju dečje kože. Jedna od teorija je da su deca imala trovanje arsenom. Priča kaže da ih je njihov staratelj, grof iz Norfolka, ostavio da umru u šumi u blizini granice Norfolk-Sufolk. Još jedan verovatniji (i manje depresivan) krivac je hloroza, vrsta nedostatka gvožđa nastala zbog neuhranjenosti koja dovodi do zelenkastog tena.

Još jedna (i možda najverovatnija) teorija pretpostavlja da su to deca flamanskih imigranata koji su bili progonjeni i ubijeni - verovatno u bici kod Fornhama 1173. godine. Fornham Sveti Martin je bilo obližnje selo, odvojeno od Volpita rekom i samo nekoliko milja od Buri Seint Edmundsa, gde su često zvonila zvona. Moguće je da su deca ostala siročad, trpela lošu ishranu dok su se bila izgubljena i sama, a na kraju su krenula do Volpita iz Fornhama Svetog Martina prateći zvona koja su zvonila.

Bez obzira na poreklo dece, sestra se na kraju integrisala u englesko društvo. Krštena je i navodno se kasnije udala verovatno ambasadora Henrija II, mada neki izveštaji kažu da je postala „prilično labava i bezobzirna u svom ponašanju“. Možda je uzela ime „Agnes Bare“, mada kao i kod većine stvari u priči o zelenoj deci, jednostavno nema pravih dokaza.