MISTERIJA CRNIH MRLJA NA TITANIKU! Brod NIJE POTONUO zbog udara u santu leda?! TAJNI TELEGRAMI otkrili istinu o leševima, OVO JE DUGO SKRIVANO OD JAVNOSTI!

Tajna dokumenta i telegrami, koji su skrivani više od jednog veka, ugledali su svetlo dana i otkrili šta se događalo sa telima ljudi koji su izgubili živote u jednoj od najvećih pomorskih nesreća u istoriji i zbog čega je zapravo Titanik potonuo

Katastrofalna nesreća koja je zadesila putnike broda "Titanik" te davne 1912. godine do danas nije u potpunosti razjašnjena. Desetog aprila 1912. godine tačno u podne "Titanik" je isplovio iz Sautemptona prema Njujorku, a pet dana kasnije potonuo je u katastrofalnoj nesreći.

Od tada do danas postojale su razne priče i teorije o potonuću, a među njima se najčešće provlačila priča o pronalasku tela bogataša iz hladnih voda severnog Atlantskog okeana i odgurivanju tela siromašnih. Do danas je veoma mali broj tela pronađen u moru i olupini broda koja se i dalje nalazi na dnu okeana.

Pisma

Oni koji su pisma pisali bili su uvereni da ta pisma nikad neće biti prikazana javnosti, a u njima se otkriva da je kapetan spasilačkog broda želeo iz mora da izvuče što je više moguće tela poginulih putnika, bez obzira na to kojom su klasom putovali. Međutim, kad je uočeno da je brod Mekej-Benett premali za 334 pronađena tela, kapetan je doneo drugačiju odluku. Na kraju je iz broda izbačeno više od 100 tela, koja nikad više nisu pronađena.

Iz broda su izbacivana tela putnika treće klase, kako bi se napravilo mesta za putnike prve i druge klase, koji su po mišljenju posade broda imali više prava na dostojanstvenu sahranu, piše Elite Daily.

Foto: wikipedia

Ukupno su pronađena 334 tela, ali njih 116 bačeno je u Atlantski okean. Među njima su bila i tela posade Titanika. Telegrami koji otkrivaju pozadinu pronalaska tela objavio je istoričar Čarls Has iz Nju Džerzija, koji godinama proučava šta se dogodilo sa Titanikom u njegovim poslednjim satima.

"Ova kolekcija telegrama otkriva detaljno koliko je bio komplikovan proces spašavanja nakon što je brod potonuo. Jasno pokazuju pod kolikim su stresom bili svi koji su bili uključeni u spašavanje. Kad su ovi telegrami poslati, mislim da je ideja bila da će ostati tajni", rekao je za MailOnline.

 

 

Poslao ih je kapetan Frederik Larnder sa broda Mekej-Benett kompaniji White Star Line, koja je upravljala Titanikom. Iz telegrama je jasno da je situacija bila jednako teška za obe strane. U prvim poslatim telegramima pisalo je:

"Apsolutno morate da dovedete sva tela koja stanu na spasilački brod".

Potom je sa Mekej-Benetta odgovoreno:

"Detaljno smo popisali sav novac i vrednu imovinu nađenu kod tela. Zar ne bi bilo bolje da se sva tela pokopaju na moru, osim ako ne postoji posebna želja porodice da ih zadržimo?"

Nakon kraćeg dopisivanja dogovorili su se da će izbaciti tela žrtava iz treće klase, kako bi tela onih bogatijih bila vraćena njihovim porodicama. Pisma je zadržao bivši radnik Kunard Lajna, kompanije koja se spojila 1934. godine sa White Star Laneom, a potom ih je prepustio Hasu.

 

Srbi na Titaniku

Iz svedočanstava preživelih u godinama koje su usledile saznali smo i neke činjenice koje nisu poznate široj javnosti, pa i odgovor na pitanje - Koliko je bilo Srba na Titaniku?

Prema podacima sa sajta enciklopedija-titanika na Titaniku je bilo 34 ljudi sa ovih prostora i svi su se nalazili u trećoj klasi. Osim Jozefa Draženovića iz Hrastelnice, tela ostalih nikada nisu nađena ili identifikovana, piše Istorijski zabavnik.

Ipak, bilo je i onih koji su preživeli – Mara Banski, Ivan Jalševac i njegov saputnik Nikola Lulić.

Lulić je bio seljačko dete. Radio je na njivi i pomagao roditeljima sve dok ga nisu regrutovali u austrougarsku vojsku. Međutim, priča kaže da ovaj mladić nije hteo da služi u vojsci koja nije srpska, pa je 1902. godine dezertirao.

 

 

Kako nije mogao da se vrati kući, krenuo je put daleke i misteriozne Amerike. Nakon godina rada u rudniku u Minesoti, Nikola se u jesen 1911. godine vraća u rodno mesto.

Tu se međutim, i dalje teško živelo. Nikola nikako nije mogao da nađe posao, pa je jedini izlaz bila ponovna tzv. pečalba. Sa njim je u beli svet krenulo i nekoliko zemljaka. Sudbina je htela da brod koji su izabrali bude baš Titanik.

Lulić je kasnije pričao da je Titanik bio kao ništa ranije viđeno. Uopšte nije ličio na brod nego na mali, plutajući grad. Ipak, taj grad je uskoro doživeo potres koji niko nije mogao ni da sanja.

Titanik nije udario u santu leda?

Više od jednog veka se verovalo da je uzrok nesreće udar broda u ogromnu ledenu santu. Ipak, došlo se do novih dokaza koji ukazuju da je katastrofa krenula od požara koji je izbio u trupu broda uoči isplovljavanja broda koje vlasnici Titanica nisu hteli da odlože.

 

 

Novinar Senan Moloni, koji se više od 30 godina bavi katastrofom Titanika, proučavao je retke fotografije koje je snimio glavni električni inženjer broda. Primetio je velike crne mrlje u unutrašnjosti broda, s desne strane trupa, na mestu gde je kasnije brod probila santa. Mrlje su verovatno nastale zbog požara u jednoj od prostorija s kotlovima. Požar je pokušavalo da ugasi 12-estoro ljudi, ali bio je prevelik da bi ga se stavilo pod kontrolu, a temperatura je bila preko 1.000 stepeni.

Posada broda dobila je navodno naredbu od predsednika brodske kompanije "White Star Line" J. Brusa Ismaja, da ne smeju nikome od 2.500 osoba na brodu da kažu za požar jer je verovao da će vatru brzo ugasiti. Predstavljajući svoj dokumentarac Titanic: Novi dokazi, Moloni je naveo da je pre isplovljavanja brod bio obrnuto vezan kako putnici slučajno ne bi videli vatru. Kada je brod naleteo na santu, čelični trup je zbog požara bio preslab i popucao je posle čega je došlo do potonuća broda.

"Službena istraga o ovoj katastrofi tretirala je potonuće kao božje delo. No, ovo nije jednostavan slučaj sudara s ledenom santom. Katastrofa je posledica vatre, leda ali i ljudskog faktora odnosno nemara vlasnika kompanije. Niko do sada nije slučaj Titanika istraživao na ovakav način. Stručnjaci za metalurgiju kazali su nam da takva visina temperature do koje je moglo doći zbog požara može da utiče na smanjenje čvrstoće čelika i do 75 posto", pojasnio je Moloni a prenosi Independent.

Ekspert Roj Boston je 2008. izneo teoriju prema kojoj je u skladištu s ugljem na Titaniku počeo da tinja požar još deset dana pre isplovljavanja. I da nije udario u santu, brod bi potonuo pre dolaska u Njujork, zaključio je Boston.