UZ POMOĆ KINE SRBIJA PRESTIGLA EU U NABAVCI VAKCINA! Brisel na aparatima, ni zapadni mediji više ne kriju oduševljenje srpskim uspehom sa vakcinama!

Kako je nabavka vakcina u EU otežana odlaganjem i kontroverzama, Srbija - koja se nalazi van granica bloka - ubrzala je svoj put okrećući pogled ka Istoku, obezbeđujući ugovore sa kineskim i ruskim proizvođačima, piše agencija AFP u tekstu o srpskom uspehu kada je nabavka vakcina protiv kovida i imunizacija stanovništva u pitanju

Unutar kupole beogradske betonske sajamske hale desetine medicinskih sestara u skafanderima ubrizgavaju vakcine protiv kovida-19 podjednako i mladima i starijima, radeći efikasno i pretvorivši Srbiju u najbržeg vakcinatora kontinentalne Evrope. Mala balkanska zemlja vakcinisala je više od 450.000 od svojih sedam miliona stanovnika za skoro dve nedelje, što je stopa koja premašuje sve ostale evropske države, osim Britanije, prema naučnoj publikaciji "Naš svet u podacima", primećuje agencija AFP u opširnom tekstu o srpskom uspehu sa vackinama.

Jedna od ključnih razlika je, zaključuje agencija, to što je većina bočica napunjena vakcinom kineskog farmaceutskog giganta Sinofarm. Kako je nabavka vakcina u EU otežana odlaganjem i kontroverzama, Srbija - koja se nalazi van granica bloka - ubrzala je svoj put okrećući pogled ka Istoku, obezbeđujući ugovore sa kineskim i ruskim proizvođačima.

Pri registraciji za vakcinaciju, Srbi mogu da izaberu svoju vakcinu - Fajzer/Boiontek, Sputnik V i Sinofarm trenutno su "na meniju". Ipak, kineska vakcina čini lavovski udeo nakon što je Srbija sredinom januara dobila pošiljku od milion doza kojom je i započela kampanju masovne imunizacije.

Po dolasku u centar za vakcinaciju u glavnom gradu, pacijenti prolaze brzi lekarski pregled pre nego što slede crvene strelice na podu do zone za registraciju, a zatim i red kabina u kojima primaju vakcinu. Ne računajući kratko čekanje dok su pacijenti pod nadzorom zbog eventualnih neželjenih reakcija, ceo postupak traje 15 minuta.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Vakcine svih proizvođača

„Svi su tačno znali šta rade, bilo je dovoljno osoblja, svi su bili ljubazni“, rekla je za AFP Snežana Krivokapić, 38-godišnja menadžerka komunikacija, nakon što je primila vakcinu.

Osim serije vakcina kineske proizvodnje, balkanska zemlja je uvezla i preko 30.000 vakcina Fajzer/ Biontek i 40.000 ruskih vakcina Sputnjik V.

Vučić je nedavno najavio da će srpski prijatelji poslati još milion doza pre marta, ne otkrivajući nikakve detalje. 

Sve to dok se EU suočava sa optužbama za zanemarivanje svojih suseda na Zapadnom Balkanu u trci za vakcine. Pored Albanije, Srbija je jedina zemlja u regionu koja je započela imunizaciju zahvaljujući sopstvenim ugovorima sa farmaceutskim kompanijama.

Inače, vlade zapadnog Balkana izostavljene su u decembarskom sprovođenju vakcinacije EU i još uvek čekaju cepiva koja su im obećani kroz mehanizam COVAKS, inicijativu za udruživanje uspostavljenu za pomoć siromašnijim zemljama.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Zbližavanje Beograda i Pekinga

Kina je takođe proglašena uspešnom tamo gde EU nije uspela na početku pandemije, kada je Srbija u rekordnom roku od Kine nabavila maske i drugu opremu, a malo pažnje obraćala na sličnu pomoć EU.

Peking i Beograd su se sve više zbližavali poslednjih godina, pretvarajući Srbiju u ključno uporište za kineske ekonomske projekte i uticaj u Evropi. 

Unutar EU, susedna Mađarska je jedina država članica koja je prelomila da odobri vakcine kineske i ruske proizvodnje, tvrdeći da je naručila pet miliona doza Sinofarmovog cepiva.

Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je pozdravio "nadahnjujući primer" Srbije. Sinofarm kaže da je njegova vakcina 79 odsto efikasna, mada zapadni skeptici "primećuju" nedostatak transparentnosti i podataka iz kliničkih ispitivanja.

Dragana Milošević, srpski lekar koji pomaže sprovođenje vakcinacije u beogradskoj sajamskoj sali, kaže da su svakodnevno vakcinisali do 2.000 građana bez problema.

„Do sada nije bilo apsolutno nikakvih neželjenih efekata“, rekla je.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.