UNIŠTAVA TENKOVE KAO GROM IZ VEDRA NEBA! Šta sve može američki sistem "Džavelin" i da li je - PRECENJEN?! /VIDEO/

Američi antitenkovski sistem "Džavelin" se često predstavlja kao superoružje, gotovo besprekorno, kompaktno i efikasno rešenje koje omogućava lakoj pešadiji da zaustavi svaku neprijateljsku oklopnu jedinicu

Razvoj prenosnog protivtenkovskog raketnog sistema "FGM-148 Džavelin" započet je 1983. godine. U jeku hladnog rata, Amerikanci su imali veliki strah da bi na stotine sovjetskih tenkova moglo preći Lamanš, te su tragali za rešenjem kojim bi odagnali ovakvu pretnju.

Kada su Amerikanci stvorili "Džavelin", hladni rat je već bio prošlost.

"Džavelin", koji je proizveden u oko 40.000 komada, postigao je veliki uspeh tokom američkih ratova protiv iračke i avganistanske vojske. Vrh svoje popularnosti postignut je nakon što je desetak američkih padobranaca uspelo da uništi celu četu iračkih tenkova T-55. 

Zašto je ovaj protivtenkovski kompleks toliko cenjen?

Ovaj antitenkovski sistem je veoma lagan. Celokupna masa kompleta, koja uključuje raketu, cev i komandni uređaj za lansiranje, teži nešto više od 22 kg. Jedna osoba može njime da puca, iako je planiran da njime upravljaju dva borca.

Drugi razlog je taj što raketa "Džavelina" može da pogodi tenk, padajući na njega gotovo vertikalno i probijajući vrh najmanje zaštićenog oklopa. Projektil ima tandemsku bojnu glavu: vodeći naboj uništava dinamičku zaštitu tenka, dok glavni proizvodi kumulativni mlaz koji gori kroz oklop.

 

 

Treći i verovatno glavni razlog je taj što "Džavelin" poseduje infracrveni tragač koji radi po principu "pucaj i zaboravi". Strelac gleda na ekran lansera gde se slika prenosi sa glave koja se sama navodi, određuje i označava cilj kursorom, ispaljuje hitac i trči što je brže moguće da promeni položaj i izbegne udar uzvratne vatre. Samonavođenu glavu rakete ne mogu da ometu dim, magla, pa čak ni sistemi za elektronsko ratovanje, ona usmerava raketu na toplotno zračenje mete.

Ipak, "Džavelin" nije - super oružje!

Džavelin je nesumnjivo veoma napredan sistem, ali i dalje nije super oružje jer ima mnogo nedostataka. Prva je cena. Jedan sistem "Džavelin" košta oko 80.000 američkih dolara. Ako uzmemo u obzir da se Amerikanci sada bore uglavnom sa sistemima ugrađenim na japanskim kamionetima, koji najčešće koriste islamisti na Bliskom istoku, projektil koji pogodi cilj najčešće je mnogo skuplji od samog cilja.

Drugi značajan nedostatak je domet. "Džavelin" može da pogodi cilj samo na daljinu koja ne prelazi 2,5 km, dok je, na primer, tenk T-90 sposoban da puca na daljinu do 5 km. Cilj takođe mora biti u vidnom polju rukovaoca, u suprotnom, neće moći da ga dodeli svom uređaju za upravljanje i lansiranje. Pre ciljanja, rukovalac mora da aktivira jedinstveni uređaj koji hladi GOS matricu isparavanjem tečnog gasa. Potrebno je do jednog minuta i ne postoji potpuna garancija da će glava videti cilj u prisustvu robusne termičke pozadine (na primer, u vrućini pustinje).

Prema izveštajima, savremeni sistemi za aktivnu zaštitu oklopnih vozila, na primer onog razvijenog za tenk T-14 Armata, mogu da postave efikasne zavese od dima i aerosola koji zaslepljuju tragač rakete. Dakle, američki kompleks je nesumnjivo koristan u borbi protiv arapskih vozila i starih sovjetskih tenkova bez termičkih slika i savremene dinamičke zaštite. Međutim, nova tehnologija na ruskim tenkovima ga čini gotovo neupotrebljivim.