NEONACISTI ILI MIJARDERI - Ko je iskoristio pandemiju korone da uveća uticaj i moć

Prvi čovek najznačajnije svetske organizacije pozivom na "globalno koordinisanu akciju kako bi se pobedila velika i rastuća opasnost“, zapravo je pozvao na lečenje posledica, umesto na eliminisanje uzroka

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da su bela supremacija i neonacistički pokreti postali transnacionalna pretnja i da su iskoristili pandemiju virusa korona da povećaju svoj uticaj.  On, pak, ne vidi kao opasnost desetak najmoćnijih ljudi u svetu koji su u godini pandemije uvećali svoje bogatsvo za više od 500 milijardi dolara.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, sociolog Vladimir Vuletić smatra da ova Guterešova poruka pokazuje da on nije spreman da se upusti u lečenje uzroka koji su doveli do narastanja neonacističkih pokreta u svetu jer bi to značilo – potkopavanje strukture savremenog svetskog kapitalizma.

- A tako nešto je nemoguće očekivati. Oni koji imaju moć i kojima odgovara ovakav sistem, radije će odvesti mase u neki novi sukob - kaže Vuletić.

Prvi čovek najznačajnije svetske organizacije pozivom na “globalno koordinisanu akciju kako bi se pobedila velika i rastuća opasnost“, zapravo je pozvao na lečenje posledica, umesto na eliminisanje uzroka.

U isto vreme, vlade mnogih država pokušavaju paketima pomoći da spasavaju stanovništvo koje ostaje bez posla i izvora prihoda. Jaz između sirotinje i najbogatijih je sve dublji, što neizbežno dovodi i do bujanja najrazličitijih pokreta. Njih Gutereš vidi kao problem, ali ne i manjinu moćnih milijardera koji odnose profit.

Vuletić napominje da upravo u kriznim vremenima, kada se uvuče strah u stanovništvo, svaki pokret pokušava da se predstavi kao zaštitnik neke ugrožene grupe. To čine, ističe sagovornik, i svi koji su na političkoj sceni, a ne samo ekstremno desničarski pokreti.

Vuletić ukazuje na to da Guterešova izjava ide samo u jednom pravcu.

„Ono što on zna i vrlo dobro oseća, i ne samo on, to je da je savremeni svetski poredak pred strahovitim izazovima, da je ugrožen. Reč je o tome da on pokušava da mobiliše one snage koje su etablirane, koje i dalje imaju moć, da se na neki način zaštite od onih snaga za koje se inače pretpostavlja da predstavljaju političku opasnost“, kaže sagovornik.

Guterešova politička izjava liči na one od pre 60 godina kada su tako bili obeleženi levičarski pokreti, i kad su sve probleme u Americi „uzrokovali“ komunisti.  Sada, vide opasnost u desničarskim pokretima koji su poslednjih dvadesetak godina u usponu. Te partije su u Francuskoj, Austriji, Nemačkoj narasle do trećeg mesta po snazi, tako da Gutereš govori ono što jeste nekakav strah još dominantnog liberalnodemokratskog globalnog poretka.

Neuspeh liberalnog kapitalizma

Na pitanje, šta je dovelo do uspona desnice od koje se liberali plaše, Vuletić je nedvosmilen.

„Osnovni razlog je upravo neuspeh tog globalnog liberalnodemokratskog poretka da ispuni obećanja koja je dao negde početkom devedesetih. Jedno vreme činilo se da se privreda razvija, ali to je bilo na uštrb budućnosti. Pokazale su krize i 2002. i 2008. da je taj uspon devedesetih bio svojevrsni veliki balon koji je samo zamaglio probleme sa kojima se svet suočava poslednjih 20 godina. Rekao bih da je ključni problem svojevrsno licemrje, jer su obećanja bila takva da će globalni poredak biti nešto što je vin-vin scenario koji će doprineti poboljšanju položaja svih, a  zapravo već dugo vremena je očigledno da je on pre svega doprineo povećanju bogatsva jednom vrlo uskom sloju na zapadu “.

Sada, umesto suočavanja sa činjenicama i traženja uzroka globalno loše situacije imamo, kaže on, tu vrstu prebacivanja odgovornosti na takozvani populizam, na radikalno desne pokrete. A sve to je zapravo svojevrsna reakcija na neuspeh da liberalni model ispuni data obećanja.

Foto: AP photo

Uspon Kine

Dodatni problem za do skora privilegovanu grupaciju u razvijenim zapadnim zemljama je to što je globalizacija doprinela i rastu pre svega ekonomskom Kine i još nekih zemalja, gde srednji sloj stanovništva raste, dok na zapadu stagnira, ili opada.

A, kako navodi sagovornik, upravo u tom srednjem i nižem sloju na zapadu je baza za regrutaciju desnih pokreta. Zato je, dodaje on, teza o beloj supremaciji koja profitira, dok se žmuri na činjenicu da je to upravo slučaj sa milijarderima, još jedna od pogrešnih predstava do kakvih dolazi u kriznim vremenima.

Ipak ističe da Guterešova konstatacija nije potpuno besmislena, kada danas na zapadu ta bela srednja klasa vidi da napreduju oni koje su smatrali zaostalim delom sveta, zbog čega se kod njih budi osećaj ugroženosti. Slično se desilo i uoči Drugog svetskog rata.

Postoji to nekakvo iskustvo, ističe Vuletić, neka vrsta straha i od mogućih posledica velikih sukoba. Kada stvari krenu nizbrdo, kada se izgubi kormilo, kada se iracionalni porivi probude, onda je, upozorava sagovornik, jako teško sve to kontrolisati. Danas je mnogo teže zamisliti budućnost nego što je to bilo pre 70 godina, zaključio je Vuletić.