ANONIMUSI RAZOTKRILI TAJNI PLAN ZAPADA PROTIV RUSIJE! Ovako izgleda šema "najcrnje kampanje u istoriji čovečanstva"!

Postojalo je vreme u kome smo velikim medijima sa Zapada naivno verovali kada su govorili da su nezavisni. Pa smo u to počeli da sumnjamo jer smo na svojoj koži primetili da su im ciljevi njihovih vlada bitniji od istine. A sada, zahvaljujući hakerima iz kolektiva „Anonimus“, za to imamo i dokaz: nisu nezavisni. I ne pronose istinu, nego propagandu

Postojalo je vreme u kome smo velikim medijima sa Zapada naivno verovali kada su govorili da su nezavisni. Pa smo u to počeli da sumnjamo jer smo na svojoj koži primetili da su im ciljevi njihovih vlada bitniji od istine. A sada, zahvaljujući hakerima iz kolektiva „Anonimus“, za to imamo i dokaz: nisu nezavisni. I ne pronose istinu, nego propagandu.

Ovo je „najrasprostranjenija tajna kampanja crne propagande u istoriji čovečanstva“, tvrde anonimni hakeri u svojoj poruci prikačenoj uz desetine i stotine dokumenata Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije, koji pokazuju kako se vlada njenog veličanstva urotila s „Rojtersom“, Bi-Bi-sijem i nizom kudikamo opskurnijih organizacija za širenje uticaja – s ciljem da, sprovođenjem različitih programa navodno profesionalne obuke novinara i pružanjem naizgled benignih usluga tehničke prirode, stvori mrežu takozvanih medija i influensera na društvenim mrežama koji imaju zadatak da „oslabe Rusiju“ i potkopaju njen uticaj širom postsovjetskog prostora. Po matrici koja je, kako takođe pokazuju ova dokumenta, već primenjena, relativno uspešno, u Siriji i Libanu. I u Severnoj Makedoniji na prelomnim izborima 2019. godine.

Lice opakog britanskog neokolonijalizma

A sve u sklopu programa za „suprotstavljanje ruskoj propagandi i dezinformacijama“, vrednog preko 100 miliona funti, koga je u novembru 2017. najavila tadašnja premijerka Tereza Mej.

Foto: Tanjug/AP

Hakovanje i objavljivanje dokumenata koji otkrivaju detalje ovog plana – a svi su označeni kao „poverljivi“ – „predstavlja rezultat zajedničkog rada legija ’Anonimusa‘ sa svih strana sveta“, poručuju članovi ovog hakerskog kolektiva. „Svi smo se ujedinili u nastojanju da pokažemo kako Ministarstvo inostranih poslova i vlada njenog veličanstva nisu samo pacovska legla, već prave kriminalne organizacije, čiji su saučesnici vladini zvaničnici koji odobravaju njihov rad.“

„Naš glavni cilj je da vam pokažemo pravo lice opakog britanskog neokolonijalizma“, naglašavaju „Anonimusi“, i sugerišu da je „slučaj Alekseja Navaljnog“, kao deo svoje tajne operacije, iskonstruisala britanska vlada; i da je ona „stvorila medijske organizacije i odnegovala blogere“ u Rusiji, baš kao i tamošnje organizacije civilnog društva, da bi ih kontrolisala.

MI6, Putin i Asad

„Uz njihovu pomoć ona sad nastoji da „demonizuje (predsednika Rusije Vladimira) Putina, baš kao što je to prethodno učinila u slučaju (sirijskog predsednika Bašara) Asada, kako bi ih prikazala kao zle diktatore koji truju sopstveni narod zabranjenim hemijskim oružjem“. A to je pak, upozoravaju dramatično ovi hakeri i aktivisti, britanskoj vladi potrebno da bi ih „delegitimizovala i ubedila ljude širom sveta da ništa ne treba da bude nedozvoljeno u borbi protiv ludih diktatora... Pripremaju nas za rat sa Rusima i Kinezima, i traže povod za to. I samo istina može da ih zaustavi, jer, kako je rekao Džulijan Asanž, ‘ako ratovi mogu da budu započeti lažima, onda mogu i da budu zaustavljeni istinom‘.“

Foto: Reuters

Ovo upozorenje „Anonimusa“ možda i jeste preterano kao što zvuči. Ali ne sme se zbog toga zanemariti činjenica da je ova operacija britanske vlade sprovođena u strogoj tajnosti sve dok nije provaljena. I da je pod neobičnim izgovorom „nacionalne bezbednosti“ Vajthol odbijao da odgovori na pitanja koja mu je upućivao poslanik laburista Kris Vilijamson kada je slučaj počeo da izbija na videlo. Da bi potom, eto zanimljivog spleta okolnosti, on sam bio temeljno oklevetan da je antisemita i izbačen iz partije i parlamenta.

A svakako da nije zanemarljivo ni to što su pre godinu dana zvanično deklasifikovana dokumenta koja pokazuju da su Bi-Bi-Si „Rojters“ tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka već učestvovali u sličnim projektima crne, tada antisovjetske propagande iza kojih je stajala britanska obaveštajna služba MI6.

Suočavanje s realnošću

Kakav je odnos medijskih organizacija glavnog toka i zapadnog bezbednosnog i političkog establišmenta? Šta oni žele da postignu? I čemu zapravo služe brojne novinarske i organizacije civilnog društva koje finansiraju?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i dopisnik naših medija iz Londona Siniša Ljepojević.

„Iluzija je“, kaže Slobodan Reljić, „verovanje da su mediji na Zapadu zaista nezavisni i da nisu sredstvo propagande... Odavno je dokumentovana uloga MI6 i CIA-e u njihovom delovanju. I to su činjenice s kojima moramo da se suočimo.“

„Od ranije je poznato“, dodaje Siniša Ljepojević, „da je u Bi-Bi-Siju postojala takozvana ’soba 101‘ , kasnije je napravljena i istoimena komedija, u kojoj su sedeli predstavnici službi bezbednosti čiji je zadatak bio da brifuju novinare koji su odlazili na zadatke u inostranstvu.“

Ptice-rugalice

O tajnovitoj prirodi čitave medijsko-obaveštajne operacije koju su sad razotkrili „Anonimusi“, i o mogućoj ulozi koju su njoj imale britanske obaveštajne službe, posredno svedoči i tajnovito odeljenje u britanskom Ministarstvu inostranih poslova zaduženo za njeno sprovođenje, Counter Disinformation & Media Development(„Suprotstavljanje dezinformacijama i razvoj medija, CDMD), o kome je britanska vlada odbila da pruži informacije o njegovoj agendi i finansiranju poslanicima koji su pokušali da ih dobiju.

„Kada sam pokušao da istražim dublje“, izjavio je bivši poslanik laburista Kris Vilijamson, „ministri su odbili da mi pruže uvid u bilo kakva dokumenta ili prepisku koja se odnosi na aktivnosti ove organizacije. Rečeno mi je da bi objavljivanje tih informacija moglo da ’poremeti i potkopa efikasnost programa‘.“

„Istovetna povezanost postoji i na drugoj strani Atlantika, u SAD, gde se kontakti prave na nivou vlasnika medija i šefova obaveštajnih službi“, napominje Slobodan Reljić i podseća na provaljenu CIA-inu operaciju manipulacije medijima u propagandne svrhe pod nazivom „Ptica rugalica“.

Foto: printscreen

Mreža uticaja

I otuda, naglašava Sputnjikov sagovornik, zapravo nema ničeg čudnog u tome što ova vrsta veze, sve i ako nije uočljiva na prvi pogled, funkcioniše i u svim onim zemljama na koje žele da prošire svoj uticaj, poput prostora bivšeg SSSR-a ili naše zemlje: „Stvara se mreža agenata uticaja, kroz spregu nevladinih organizacija koje finansiraju zapadne vlade, njima naklonjenih medija koji im daju prostor, i vladinih službenika koji prolaze kroz njihove ’kurseve‘, ’obuke‘ i ’treninge‘.“

Jedan od medija u Rusiji koji su formirani kroz program čije su postojanje razotkrili „Anonimusi“ jeste i „Medija zona“, medijska organizacija koju su osnovale dve članice „Pusi rajota“, s fokusom na „sudove, pravosuđe i zatvorski sistem u Rusiji“...

„Upravo su to teme koje najlakše proizvode emotivnu reakciju, na osnovu koje se onda oblikuju i politički stavovi targetirane publike“, objašnjava Slobodan Reljić razlog zbog koga se akcenat u ovim tajnim kampanjama crne propagande stavlja na istraživanja korupcije i slične teme.

On, međutim, ističe da je ovakav model vršenja uticaja umnogome potrošen: „Problem je u tome što se zapadna društva danas nalaze u takvom stanju da propagandne poruke kojima se afirmiše njihov model, usmerene prema Istoku, više nemaju nikakvu uverljivost, pa samim tim ne mogu ni da postignu željeni efekat. Taj sistem je, jednostavno, sebe doveo do kraja; poverenje u njega više ne postoji ni na samom Zapadu, koji sve više podseća na poslednji stadijum Sovjetskog Saveza.“

„I upravo je to razlog zbog koga će i sve mreže uticaja koje su izgradili, na kraju, ostati bez ikakvog uticaja. Jednostavno, niko im se više neće javljati na telefon“, zaključuje Siniša Ljepojević.