• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs/Kurir/A. Mlakar

24.03.2021

10:31

DOK JE "MILOSRDNI ANĐEO" SEJAO BOMBE, OVI STRANCI RIZIKOVALI SU ŽIVOTE DA POMOGNU SRBIMA! Ko su heroji koji su bili uz Srbiju tokom NATO agresije! /VIDEO/

Vesti

DOK JE "MILOSRDNI ANĐEO" SEJAO BOMBE, OVI STRANCI RIZIKOVALI SU ŽIVOTE DA POMOGNU SRBIMA! Ko su heroji koji su bili uz Srbiju tokom NATO agresije! /VIDEO/

Podeli vest

Osim građana Srbije i Crne Gore koji su se upisali na listu besmrtnih u odbrani otadžbine od NATO agresije, veliku ulogu imali su i stranci koji su svojim herojskim delima pomogli svaki na svoj način u borbi. Pored dobrovoljaca bilo je tu i onih koji su zbog svojih postupaka i stavova da se srpskom narodu čini velika nepravda žrtvovali sebe i svoje karijere

Neko bi pomislio da je dovoljno krenuti od 24.marta, međutim borba stranaca da se pomogne tadašnjoj SRJ u sprećavanju bombardovanja počela je godinu dana ranije. Tu su važnu ulogu odigrali vojnici i diplomate koji su tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji pomogli na svoj način.

Major Pjer Anri Binel obaveštajni oficir u kabinetu generala Viroa, tadašnjeg šefa francuske vojne delegacije u komandi NATO

Major Binel tokom svoje vojne karijere službovao je na Bliskom istoku i Balkanu u dva navrata u sastavu UNPROFORA i kasnije IFOR -a, kao član obaveštajnog odeljenja Komande IFOR u Bosni. U septembru 1998 u Briselu upoznaje srpskog vojnog izaslanika tadašnjeg pukovnika VJ Jovana Milanovića. U više susreta sa njim predaje mu planove NATO pakta za bombardovanje Srbije, odnosno koji objekti će biti prve mete i signale za početak operacije. Binel je uhapšen u oktobru 1998. U istražnom zatvoru je proveo celu 1999. godinu gde je imao duge i iscrpljujuće razgovore, gde je i priznao da je jugoslovenskom vojnom izaslaniku i obaveštajcu predao samo deo sadržaja dokumenata koje je izradio po sećanju, a bili su distribuirani velikom broju vojnih funkcionera. Sud njegovu odbranu nije ni usvojio, ni odbacio. Osuđen je na dve i po godine zatvora, ali je pušten posle samo godinu dana na uslovnu slobodu. Izbačen je iz francuske vojske i radi u Lionu kao geometar. O sebi je napisao dve knjige.

Diplomata Aleksandar Avdvejev

Prvi zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Avdvejev, kao iskusni diplomata na svaki način pokušao je tokom mirovnih pregovora u francuskom zamku Rambuje, februara 1999. da pomogne srpskoj delegaciji uz pomoć ruskog ambasadora Afanijevskog koji su želeli da po svaku cenu smanje negativni uticaj glavnog ruskog pregovarača Borisa Majorskog u vezi potpisivanja sporazuma između Srba i Albanaca u Rambujeu. Uprkos svemu, vojna intervencija nije bila sprečena.

Poručnik bojnog broda Marinos Ricudis

Poručnik bojnog broda Grčke mornarice, zahvaljujući društvenim medijima postao je popularniji od majora Binela, kao heroj koji je odbio da učestvuje u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999.

Ricudis kao mladi i perspektivni mornarički oficir te 1999. bio je komandant raketnog odeljenja na razaraču Temistokiles, koji je bio poslat u borbenu misiju duž obale SRJ u cilju izvođenja pomorske blokade. Ricudis je se usprotivio zadatku kad je saznao za cilj misije, zbog čega je iskrcan sa broda i uhapšen.

Ricudis je po kratkom postupku izbačen iz Grčke ratne mornarice. Sudilo mu se pred devet sudova. Posle maratonskog procesa osuđen je na uslovnu kaznu od dve i po godine zatvora. Žalio se na prvostepenu presudu, ali je ona odbijena. Srbija je ponudila da mu bude dodeljen orden, ali je on to odbio. Sveti arhijerejski sinod SPC pre dve godine dodelio mu je orden svetog cara Konstantina, “zbog njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu, odbijajući da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine”.

Florin Patročoj

On nije ni političar, diplomata, ali ni vojnik, nego običan čovek po zanimanju železničar, koji je na svoj dovitljivi način zaustavio železničku kompoziciju američkih vojnika koji su pratili osmatračku opremu da stigne na granicu Jugoslavije. Zbog tog čina u Rumuniji ga smatraju herojom, a za njega se tek saznalo pre dve godine.

Florin je tad radio na železničkoj stanici u selu Pjelešti. Voz je tog majskog dana stigao u stanicu. Nadležni su mu rekli da je u pitanju vojni konvoj koji treba da propusti. Florin je upitao kuda je kolona krenula, pošto je u papirima video da je vojna kompozicija ušla iz Mađarske u Rumuniju. Florin je zaustavio kompoziciju da voz ne može dalje sve dok se ne izvrši carinjenje tehnike.

Kako je vreme odmicalo, Amerikanci su postajali nervozniji, delovalo je sve kao šala, a onda je prerasla u bes. Posle četiri sata svađe na stanicu su stigli carinici i lupili neophodni pečat. Data je dozvola da konvoj krene. Međutim, tad se pokvarila lokomotiva na izlasku iz stanice, pa je konvoj čekao još tri sata. Međutim, tu se priča nije završila. Kada je bombardovanje zaustavljeno, isti voz i ista tehnika ponovo su morali da prođu kroz stanicu Pjelešti. Na dužnosti je opet bio Florin. Stigao je isti zahtev, ali opet problem. U kompoziciji je bilo više vagona nego što je planirano, a ni taksa za transport nije plaćena. Florin je zahtevao da plate 20.000 dolara oko 370.000 leja. U celu priču, dok je trajalo natezanje, umešao se i tadašnji direktor rumusnkih železnica, da pusti konvoj, ali će plaćanje uslediti kasnije ali je Florin i to odbio. Ovaj put konvoj je zaustavljen na 14 dana, a usledio je opet novi zaplet oko vremena polaska umesto u 19 časova 10 minuta ranije zbog čega je vojska uskakala u voz iz autobusa.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set