Sledećeg meseca čovečanstvo će obeležiti 60. godišnjicu svog prvog svemirskog leta, sa preko 560 ljudi iz 41 zemlje koji su stigli do niske orbite Zemlje, putujući van Zemljine niske orbite ili čak odlazeći na Mesec od istorijskog leta kosmonauta Jurija Gagarina 12. aprila , 1961. godine
Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti sovjetskih i ruskih kosmonauta, navodi se u sveobuhvatnoj analizi grupe ruskih medicinskih ustanova.
Izveštaj, koji su sastavili Istraživački institut za zaštitu zdravlja Izmerov, Federalni medicinski biofizički centar Burnasjan i Institut za biomedicinske probleme, sastavljen je na osnovu podataka 118 sovjetskih i ruskih kosmonauta koji su bili pod nadzorom između 1. januara 1960. i 31. decembra , 2018, za to vreme je iz različitih razloga preminulo 37 kosmonauta.
Studija je otkrila da je 48,65 odsto od tih 37 umrlo od kardiovaskularnih bolesti, dok je još 27,03 odsto podleglo malignim oboljenjima (karcinomima). Tačno 16,22 procenta smrti bili su rezultat spoljnih uzroka (nesreća). "Ostali" uzroci činili su 5,41 posto smrtnih slučajeva, a uzrok smrti nije utvrđen u jednom slučaju. Prosečna starost smrti bila je 64,4 godine, uzimajući u obzir sve uzroke.
Godišnjica smrti prvog čoveka u svemiru
Prošlo je 53 godine od smrti Jurija Gagarina, prvog čoveka u svemiru. 27. marta 1968, Gagarinov MiG-15 UTI srušio se tokom rutinske letačke obuke izvan Moskve, usmrtivši njega i instruktora letenja Vladimira Serjogina. Gagarin je u vreme smrti imao 34 godine.
Foto: Printscreen/Youtube/ NBC News
Jurij Gagarin
Od tada je šest drugih sovjetskih i ruskih kosmonauta poginulo u nesrećama, uključujući Vladimira Komarova, koji je ubijen 1967. godine kada padobran Sojuz 1 nije uspeo da se otvori. 1971. godine kosmonauti Georgi Dobrovolski, Viktor Patsajev i Vladislav Volkov ubijeni su tokom ponovnog ulaska nakon odvajanja od svemirske stanice Saljiut 1. Valentin Bondarenko i Sergej Vozovikov poginuli su u nesrećama tokom obuke 1961., odnosno 1993. godine.
U svojoj studiji istraživači su zaključili da, s obzirom da su svi preminuli astronauti bili aktivni tokom perioda zore kosmonauta (što znači da su im letovi uglavnom bili kratki), nedostaju informacije o dugoročnim procenama uticaja svemirskog leta na zdravlje.
Sovjetski Savez i Rusija čine gotovo 51 odsto ukupnog vremena provedenog u svemiru, beležeći više od 29.100 dana u orbiti od početka svemirskog leta. Od 34 sovjetska i ruska kosmonauta koji su proveli 365 dana ili više u orbiti, 24 su u penziji, a dvoje je umrlo. Ostali ostaju aktivni.
Očekuje se da će istraživači predstaviti svoja kompletna otkrića na 23. simpozijumu "Ljudi u svemiru" u Moskvi između 5. i 8. aprila.
Jedan broj vojnika ukrajinske armije odbija da puca na ciljeve u Luganskoj i Donjeckoj oblasti. Oni su svesni da bi mogli da dobiju odgovor sa druge strane Donbasa. Osim toga vojnici 80. ukrajinske brigade odbijaju da se kreću po poljima gde su sa obe strane fronta postavljene mine. Zbog toga su morali da dođu ukrajinski generali kako bi podigli ratni moral kod vojnika
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jedan broj vojnika ukrajinske armije odbija da puca na ciljeve u Luganskoj i Donjeckoj oblasti. Oni su svesni da bi mogli da dobiju odgovor sa druge strane Donbasa. Osim toga vojnici 80. ukrajinske brigade odbijaju da se kreću po poljima gde su sa obe strane fronta postavljene mine. Zbog toga su morali da dođu ukrajinski generali kako bi podigli ratni moral kod vojnika
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je na pitanje novinara N1 o navodnim pretnjama koje je Slaviša Kokeza upitio bivšem fudbaleru Nemanji Vidiću.
Let iz Varšave za Tel Aviv preusmeren je nakon što je iz aviona prema kontroli leta poslat takozvani hijacking signal, odnosno oznaka koja ukazuje na moguću otmicu ili neovlašćeno preuzimanje kontrole nad letelicom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se video-porukom na svom zvaničnom Instagram nalogu povodom najnovijih pokušaja portala KRIK da, kroz recikliranje navodnih Skaj prepiski Slaviše Kokeze, iskonstruišu novu političku aferu.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković zaratili su po ko zna koji put, a povod je (ne)prisustvo hrvatskih vojnika na vojnoj vežbi u Francuskoj.
Detalji razgovora koje su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc vodili sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, tamošnji mediji opisuju kao potpunu nadrealnu situaciju.
Povod za najnoviju partijsku tuču jeste pitanje podrške studentskoj listi, koje je na površinu izbacilo podele, neslaganja i apsolutni izostanak koordinacije među najvišim funkcionerima ove organizacije.
Informer televizija danas je apsolutni izbor gledalaca u Srbiji! Dok se građani iz svih krajeva zemlje slivaju u Beograd na veliki skup "Srbija, jedna porodica", oči javnosti uprte su u Informer TV, koja tokom dana beleži ubedljivo najbolju gledanost.
Danas tačno u 17 časova, u programu Dnevnika Zapadne Srbije, gledaoci će imati priliku da prate specijalno, dvosatno izdanje posvećeno otvaranju Moravskog koridora - saobraćajnice koja menja lice ovog dela Srbije i otvara novo poglavlje razvoja, povezivanja i investicija.
Jahja Ferhatović, analitičar i Samir Tandir, predsednik Bošnjačko-srpskog saveza gostujući u Info jutru komentarisali su pokušaj samoubistva Nadžije Mavrić, studentkinje iz Novog Pazara.
Veliki proizvođači hrane u Nemačkoj planiraju da uvedu dobrovoljan sistem povratne kaucije za staklene tegle i flaše koje se koriste za proizvode poput senfa, džemova, kiselih krastavaca, ulja, sirćeta i sirupa
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski poručila je tokom posete Ljuboviji da su socijalna zaštita i socijalna sigurnost temelj odgovorne državne politike i da predstavljaju obavezu države prema svojim građanima.
Iako nijedan scenario nije isključen, ministar saobraćaja je rekao da tokom obilaska mesta nesreće nije bilo elemenata koji bi ukazivali na zlonameran čin.
Flim "Maratonci trče počasni krug" u režiji Dušana Kovačevića snimljen je 1982. godine, a ostvario je ogromnu popularnost koja traje i dan danas, bez obzira što je prošlo već skoro pola veka od premijere.
Biografski film "Michael" o Majklu Džeksonu zaradio je 977,5 miliona dolara širom sveta i postao najuspešniji biografski film svih vremena, prestigavši čak i "Openhajmera".
Druga epizoda treće sezone serije "Kuća zmaja" osvojila je ocenu 9,4/10 na IMDb-u i izjednačila rekord čitave serije, raspalivši društvene mreže širom sveta.
Uz nekoliko pažljivo odabranih komada garderobe moguće je postići savršen spoj udobnosti i stila, a da se pritom osećate lagano i rashlađeno čak i na najvećim vrućinama.
Wi-Fi signal je zapravo radio-talas, a to znači da je neverovatno osetljiv na okolinu. Mnoge stvari koje koristimo svakodnevno u kući deluju kao neprobojni zidovi za vaš ruter.
Kada temperature porastu iznad 35 stepeni, većina ljudi pokušava da se što brže rashladi. Dok neki koriste klima-uređaje ili piju ledene napitke, u Španiji je posebno popularan jednostavan trik za koji je dovoljna samo hladna voda.
Nekadašnja scenografija za film o Popaju danas je jedna od najposećenijih atrakcija na Malti, gde šarene kućice, kristalno more i nestvarni pejzaži privlače hiljade turista svake godine.
Samo nekoliko dana uoči velikog koncerta na Tašmajdanu, koji će biti održan u petak, 3. jula, Milanče Radosavljević obradovao je svoju publiku novom pesmom „I siromah dušu ima“.
Svetlost dana ovog utorka je konačno ugledala pesma "Janje" u kojoj su glasove ukrstili Hari Mata Hari i Mirza Selimović, jedni od najmoćnijih vokala regiona.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.