David Barnea, poznat po nadimku Dadi, postao je 13. šef najpoznatije tajne službe na svetu – izraelske obaveštajne agencije Mosad, nakon što je njegovom prethodniku Josiju Koenu krajem maja istekao mandat
Novi direktor Mosada biće na čelu te tajne službe narednih pet godina i pred njim je suočavanje sa brojnim bezbednosnim izazovima, poput Hamasa na jugu i Hezbolaha na severu.
Prošlo je nedelju dana otkako je Josi Koen, bivši šef izraelskog Mosada, napustio mesto šefa tajne službe zemlje. Kruže glasine da će on karijeru nastaviti u političkim vodama, potencijalno u redovima stranke Benjamina Netanijahua ili osnivanjem svoje stranke, nakon što prođe kroz takozvani period "hlađenja" od tri godine.
Koen će verovatno biti upamćen kao jedan od najboljih Mosadovih šefova. Pod njegovim rukovodstvom obaveštajna agencija je "upala" u iranski objekat 2018. godine i ukrala pola tone nuklearnih dosijea.
Upravo sa Koenom na čelu, Izrael je uspeo da nabavi milione zaštitnih maski, kompleta za testiranje i druge neophodne opreme za suočavanje sa pandemijom virusa korona, u vreme kada su se druge zemlje borile da ne "potonu" u pandemiji. A upravo je on odigrao i ključnu ulogu u oblikovanju sporazuma o normalizaciji između jevrejske države i većeg broja muslimanskih 2020. godine.
Sada će briga o izraelskoj bezbednosti preći na drugu osobu. David Dadi Barnea, 56-godišnji otac četvoro dece, bio je Koenov zamenik od 2019. godine i bilo je sasvim prirodno da preuzme mesto šefa tajne službe.
Foto: Pixabay
Kao što se o njegovim prethodnicima nije znalo mnogo, tako je i sada kada je reč o novom vođi jedne od najpoznatijih svetskih tajnih organizacija.
Elitna jedinica
Barnea je služio vojsku u elitnoj jedinici izraelskih odbrambenih snaga "Sajeret Matkal", posvećenoj specijalnim izviđačkim misijama. U to vreme bio je pohvaljen zbog svoje sposobnosti da brzo reaguje i razmišlja van okvira.
Nakon vojnog roka, studirao je i radio kao menadžer u jednoj izraelskoj investicionoj banci.
Tek 1996. godine se prijavio u Mosad, gde je u početku bio odgovoran za prikupljanje obaveštajnih podataka. Od tog trenutka put ka vrhu bio mu je otvoren. Prema izveštajima, Barnea je primetio nekadašnji direktor Mosada Meir Dagan koji ga je i postavio na više pozicije u službi. Upravo ga je Dagan unapredio i prebacio u "Comet", ogranak posvećen regrutovanju i operacijama tajne službe.
Daganov naslednik Tamir Pardo takođe je bio impresioniran Dadijem i ubrzo ga je unapredio u šefa odeljenja koje je pod njegovim vođstvom dobilo četiri državna priznanja, postigavši ono što niko pre njega nije uspeo.
Barnea opisuju kao ljubaznu i prijateljski nastrojenu osobu, koje se prema svima ophodi sa poštovanjem. On je inovativan, spreman na promene i čovek od akcije. Međutim, kada je reč o poslu i izraelskoj bezbednosti poznat je kao žestok, beskompromisan i spreman na sve.
Pretnje izraelskoj bezbednosti
Pred Barneom se nalaze brojni bezbednosni izazovi, a jedan od njih je Hamas, islamska grupa koja kontroliše pojas Gaze.
Tokom najnovije vojne akcije, koja je počela nakon raketnog napada Hamasa na Izrael, izraelske snage uništile su kilometre Hamasovih tunela i podzemne infrastrukture, vojnih skladišta i sedišta.
Foto: AP Foto
Mosad će, zajedno sa drugim bezbednosnim agencijama, morati da osigura da Hamas ne dopuni svoj arsenal, koji obično dolazi do pojasa Gaze preko egipatskog Sinajskog poluostrva.
Na severu će Mosad morati da se pozabavi sve većom pretnjom Hezbolaha, šiitske milicije povezane sa Iranom.
Iran je takođe dao Izraelu razlog za zabrinutost, posebno nakon ubistva Mohsena Fahrizadea, iranskog nuklearnog naučnika ubijenog krajem 2020. godine u napadu koji je pripisan Mosadu.
Barnea je svestan ovih i drugih izazova sa kojima se suočava njegova zemlja. Prema izraelskom zakonu, on ne može davati intervjue ili iznositi svoje stavove o tome kako planira da se bavi tim pitanjima, ali kada je premijer Benjamin Netaniahu odlučio da ga imenuje za tu funkciju, znao je da će biti spreman za taj posao, navodi Sputnjik internešenal.
EU je prvog juna pokrenula sistem za verifikaciju digitalnih kovid sertifikata koji će se koristiti prilkom putovanja unutar EU. S druge strane, Izrael, koji je već uveliko sprovodio korišćenje sertifikata, sada odustaje od njih, a po svemu sudeći Britanija će obustaviti svoje slične planove. Iako će uredba o primeni digitalnih sertifikata, kao sredstva za povratak slobodnog kretanja unutar EU, stupiti na snagu 1. jula, već juče je sedam država članica - Bugarska, Češka, Danska, Nemačka, Grčka, Hrvatska i Poljska - odlučilo da se poveže sa sistemom i započelo izdavanje prvih EU sertifikata
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
EU je prvog juna pokrenula sistem za verifikaciju digitalnih kovid sertifikata koji će se koristiti prilkom putovanja unutar EU. S druge strane, Izrael, koji je već uveliko sprovodio korišćenje sertifikata, sada odustaje od njih, a po svemu sudeći Britanija će obustaviti svoje slične planove. Iako će uredba o primeni digitalnih sertifikata, kao sredstva za povratak slobodnog kretanja unutar EU, stupiti na snagu 1. jula, već juče je sedam država članica - Bugarska, Češka, Danska, Nemačka, Grčka, Hrvatska i Poljska - odlučilo da se poveže sa sistemom i započelo izdavanje prvih EU sertifikata
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez, koji danima ne prestaje da izgovara skandalozne izjave na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, priznao je da su tokom nedavne posete šefa naše države BiH "pratili svaki njegov korak", nakon čega je usledio obrt koji on nije očekivao.
Talas negodovanja izbio je u Poljskoj nakon nedavnih vesti o ruskom profitu od izvoza mineralnih đubriva, koji je Evropska unija pokušala potpuno da blokira u drugoj polovini 2025. godine.
Vojno-bezbednosni mehanizam koji su Zagreb, Tirana i Priština započeli potpisivanjem Zajedničke deklaracije o odbrambenoj saradnji u martu prošle godine mogao bi u narednoj fazi da dobije još jednog učesnika sa zapadnog Balkana - Crnu Goru.
Dok poštene građane maltretiraju blokadama, sami blokaderi vole da "odu na holidej“ i to, ni manje ni više, nego na hrvatskom primorju kao omiljenoj blokaderskoj destinaciji.
Ministar ekonomije u Vladi Hrvatske, Ante Šušnjar, uputio je sramotne i otvorene pretnje srpskom narodu, poručivši bez ikakvog srama da je Hrvatska spremna za nove zločine i pogrome – veće i strašnije od akcije "Oluja"!
Lider SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević oglasio se povodom specijalnog rata koji se vodi iz Hrtvatske naglasivši da politički moramo reagovati, a ne da ćutimo i klečimo.
I ovog dana samo jedna tema je bila od važnosti za uredništvo „Večernjih Novosti“ koje je u tim danima apsolutno pratilo državne prioritete u svom izveštavanju: priprema za potpisivanje Balkanskog pakta u mestu Bled u Sloveniji, odnosno, „Bledski razgovori“ kako je skup u međuvremenu nazvan.
Pojačan intenzitet saobraćaja zabeležen je od ranih jutarnjih sati na više graničnih prelaza, a najveće gužve formirane su na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj i Bugarskoj.
Prema merenjima u 8 časova, najtoplije jutros u Srbiji je na Paliću, gde je izmereno 28 stepeni, dok je najniža temperatura zabeležena u Sjenici sa čak 15 stepeni.
Tzv. kosovska policija je na administrativnom punktu Jarinje privela tri pripadnika MUP-a Srbije, od kojih je jedan zadržan na informativnom razgovoru, dok su druga dvojica puštena.
Od početka godine Srbiju su potresli slučajevi ubistava u kojima su se među osumnjičenima našli maloletnici, a te tragedije su ponovo otvorile pitanje maloletničkog nasilja i njegove prevencije.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Kupovne kore za pitu mogu postati jednako ukusne kao domaće uz samo jedan jednostavan trik. Saznajte kako da napravite sočnu, mekanu i savršeno ukusnu pitu, bez suvih kora i razočaranja.
Kompanija Nothing predstavila je nove CMF Clip Pro bežične slušalice, koje donose drugačiji pristup slušanju muzike zahvaljujući "clip-on" dizajnu. Umesto klasičnog umetanja u uho, ove slušalice se jednostavno pričvršćuju za ušnu školjku, pružajući udobnije korišćenje.
U bjuti svetu je sve popularniji "no makeup" trend - način šminkanja koji nežno naglašava prirodnu lepotu i ističe naše najbolje osobine, bez preopterećivanja kože.
Nakon što je snimak Miljane Kulić i Lazara Čolića Zole na plaži u Ulcinju preplavio društvene mreže oglasila se Marija Kulić i otkrila detalje susreta.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.