KATASTROFIČNE PROGNOZE! Od globalnog zagrevanja UMREĆE 83 MILIONA LJUDI! Nestaće populacija veličine NEMAČKE!

Čitava jedna populacija ekvivalentna Nemačkoj, 83 miliona ljudi, mogla bi da bude ubijena ovog veka zbog porasta temperatura izazvanih efektom emisije staklene bašte, pokazala je nova studija koja bi mogla da utiče na tržište cena zagađenja ugljenikom

Istraživanje instituta Univerziteta Kolumbija uvodi novu metriku koja pomaže kompanijama i vladama u proceni štete nastale usled klimatskih promena.

Uzimanje u obzir "troškova smrtnosti od ugljenika“ moglo bi zagađivačima dati nove razloge da ulože više na "čišćenje" jer bi ih emisija gasova dramatično više koštala.

- Na osnovu odluka koje su doneli pojedinci, preduzeća ili vlade, ovo vam govori koliko će života biti izgubljeno ili spašeno - rekao je Danijel Bresler iz Kolumbije, čije je istraživanje objavljeno u četvrtak u časopisu "Nature Communications".

 

 

Prilagođavajući modele koje je razvio ekonomista za klimu sa Jejla i dobitnik Nobelove nagrade Vilijam Nordhaus, Bresler je izračunao broj direktnih smrti od toplote koje će prouzrokovati trenutni trend globalnog zagrevanja. Njegove kalkulacije ne uključuju broj ljudi koji bi mogli umreti od porasta mora, super oluja, propadanja useva ili promene obrasca bolesti pogođenih atmosferskim zagrevanjem. To znači da bi procenjeni broj smrtnih slučajeva, koji približno odgovara broju ljudi poginulih u Drugom svetskom ratu, i dalje mogao biti "ogromno potcenjen", rekao je Bresler.

Svakih 4.434 tone ugljenika izbačenih 2020. godine u zemljinu atmosferu ubiće jednu osobu u ovom veku, prema recenziranim proračunima koji pokazuju da će se planeta zagrevati za 4,1 stepen Celzijusa do 2100. godine. Do sada je planeta je zagrejanija za oko 1,1 stepen Celzijusa, u poređenju sa vremenom pre industrijskog vremena.

Procenjuje se da količina zagađenja koja se emituje tokom života trojice prosečnih stanovnika SAD doprinosi smrti neke osobe. Bresler je rekao da se najviše stope smrtnosti mogu očekivati u najtoplijim i najsiromašnijim regionima zemlje: u Africi, na Bliskom Istoku i u Južnoj Aziji.

 

 

Nova metrika mogla bi značajno uticati na to kako ekonomije izračunavaju takozvani socijalni trošak ugljenika koji je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena u februaru postavila na 51 dolar po toni. Ta cena zagađenja, koja dopunjuje tržišta ugljenika poput sistema za trgovanje emisijama Evropske unije, pomaže vladama da utvrde politiku obračunavanjem budućih šteta. Ali razmera koja je otkrivena u Breslerovom istraživanju sugeriše da bi socijalni troškovi ugljenika trebali biti znatno veći, na oko 258 dolara po toni ako svetske ekonomije žele da smanje smrtne slučajeve izazvane globalnim zagrevanjem.

Viši troškovi za zagađivače ugljenikom mogli bi odmah da dovedu do većih smanjenja emisija, što bi zauzvrat moglo spasiti živote. Ograničeni porast prosečne globalne temperature na 2,4 stepena Celzijusa do kraja veka, u poređenju sa skromnim smanjenjem emisija koje bi zagrejalo planetu za 3,4 stepena Celzijusa, moglo bi da spasi 74 miliona ljudi od umiranja od toplote.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

popilacion

pre 3 godine

A - nemačka?

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari