Nisu časili časa - TALIBANI UPALI I ZAUZELI VILU GENERALA DOSTUMA! Pogledajte kako izgleda kada zlato i luksuz pršti na sve strane! /FOTO/VIDEO/

Glavna vest dana i predmet mnogih nagađanja svih obaveštajaca sveta jeste sudbina generala Abdula Rašida Dostuma čije snage beže u susedni Uzbekistan, kao i on

Dok je pola sveta u neverici i ne može da veruje da je Mazar i Šarif pao u ruke talibana za samo jedno popodne kad se posle kraćeg okršaja predao skoro ceo 209. korpus Avganistanske nacionalne armije, talibani nisu časili časa.

Em što su iz kazamata pustili najpre na slobodu nekoliko hiljada zatvorenika uglavnom svojih saboraca i pripadnika Al Kaide, takođe su pohrili da preko talibanske televizije objave sliku ni manje ni više nego iz vile Abdul Rašida Dostuma i objave vaskolikom narodu i svetu u kakvom luksuzu je živeo i uživao ovaj maher Centralne Azije, saradnik i FSB i CIA, moskovski đak.

Talibanska ekipa se, kako se vidi na kamerama, smestila u Dostumovom salonu sa lepim LCD, sofama, lepim tepisima, vazama i kristalnim lusterima.

 

Ostatak kuće za sada nisu prikazali, ali ako je suditi po salonu, šta li se tek nalazi u sobama, kupatilu možemo samo da zamislimo.

 

Foto: Rojters

U svakom slučaju jedan tviteraš je primetio da je korupcija ono što je ubilo Avganistan i omogućilo uspon talibana. Ono što je razorilo vlast u Kabulu i po provincijama, jeste korupcija. koja je razorila vojsku u koju su ulagane milijarde dolara, a efekta nije bilo nikakvog, dok o tehnici koju su posedovali čak neke članice NATO mogu samo da sanjaju.

 

 

 

Nije nepoznato da Dostum voli da uživa u luksuzu i da odavno nije imun na pare, ma od koga da su stizale. Isto tako kako je odlazio tako se i vraćao. Naravno bio je bogatiji sve više i više. U svakom slučaju ni egzil mu neće teško pasti, a da li će se vratit kao pobednik u Mazar i Šarif ostaje samo da se vidi.

Igra tek počinje

 

Ko je general Dostum

Abdul Rašid Dostum avganistanski je političar i maršal Avganistanske nacionalne armije koji je od 2014. do 2020. godine bio potpredsednik Avganistana. Poznat je takođe i kao lider Nacionalnog islamskog fronta Avganistana, tačnije avganistanske Uzbekistanske zajednice. Bio je kontroverzni savetnik za bezbednost Hamida Karzaija u okviru prelazne administracije Avganistana.

Dostum je tokom svoje dve decenije karijere vođe milicije sklopio mnoge kratkotrajne saveze. Bio je radnik koji je postao sindikalni šef u sektoru nafte i gasa, uključujući i putovanje u Sovjetski Savez na obuku davne 1980. godine. Međutim, ubrzo je okupio desetine hiljada muškaraca da oformi većinski etnički uzbekistansku "miliciju Dostum", kojoj je naredio da podrži komunističku vladu u Kabulu i odbije snage mudžahedina koje su podržavale SAD i Pakistan 1980-ih. Abdul Rašid Dostum takođe je bio u izvršnom veću Narodno-demokratske partije Avganistana.

 

Foto: Rojters

Tada se okrenuo protiv komunističkog predsednika Nadžibulaha pred kraj njegove vladavine 1992. tri godine nakon povlačenja Sovjeta iz Avganistana. Dostum u tom periodu i drugi uglavnom uzbekistanski vojni oficiri osnovali su stranku Nacionalni islamski pokret (Junbesh-e Milli Islami) sa sedištem u Mazar i Šarifu. Dostum se uskoro udružio sa komandantom mudžahedina Ahmadom Šah Masudom. Njegove snage borile su se sa Masudinim ljudima da zauzmu Kabul, dozvoljavajući Dostumu da se nakratko pridruži vladi mudžahedina predsednika Burhanudina Rabanija.

 

Foto: Rojters

Oocenio je da je predsednik Rabani propustio da mu ponudi mesto u kabinetu, tada su njegove snage nakratko pridružile islamističkom vođi Gulbudinu Hekmatiaru kako bi opsedali vladu mudžahedina u Kabulu.

Dostum je izbačen iz svog uporišta Mazar i Šarif i okolne mini-države 1997. godine, i na kraju je primoran da pobegne u Uzbekistan, Iran, a zatim i Tursku.

Dostum se ponovo pojavljuje kako bi podržao napade predvođene SAD-om radi svrgavanja talibanskog režima 2001. godine, vraćajući se u to područje kako bi povratio kontrolu nad velikim delovima severnog Avganistana.

On, kao i njegove pristalice veoma vešto su koristili američku podršku, a tokom američke invazije Mazari i Šarif je 10. novembra oslobođen od talibana, kao prvi veći grad u Avganistanu. Dostum i njegovi ljudi tada su zarobili hiljade talibana, od kojih su mnogi nestali mesec dana kasnije pod  okolnostima koje nikada nisu bile razjašnjene u događaju koji se ponekad naziva masakr u Dašt-i-Leiliju.

 

Foto: AP/Tanjug

Dostumov nacionalni islamski pokret u Avganistanu kontrolisao je brojne severne provincije pre nego što su talibani došli na vlast, što uključuje većinu provincija Balk, Fariab, Jovzjan i Samangan i tu leži njegova baza moći.

Od kada ga je administracija predsedavajućeg Karzaija imenovala za specijalnog izaslanika i vojnog zvaničnika, Dostum je pokušao da ponovo uspostavi kontrolu nad delom severnog Avganistana koji uključuje otprilike 5 miliona ljudi. Njegova vladavina u regionu generalno se smatrala društveno liberalnom, ali brutalnom u tretmanu opozicije.