Sjedinjene Države se trenutno suočavaju sa ozbiljnom pretnjom vođenja rata na dva fronta istovremeno sa Rusijom i Kinom zbog njihove sve veće superiornosti nad Sjedinjenim Državama u oblasti nuklearnog, elektromagnetnog (EMP) i sajber oružja
POLJSKA NA GRANICI PRAVI BETONSKI ZID Ograda prema Belorusiji koštaće više od 400 miliona dolara
Dejvid Pajn, zamenik direktora konsultativne grupe Kongresa SAD za nove izazove i pretnje (Congressional EMP Commission), u tekstu za The National Interest poručuje da Americi i svetu treba nova Jalta, kao o da Srbija da bude u ruskoj sferi uticaja. Njegovu analizu prenosimo u celini!
Amerika nije najača, to je duboka zabluda
Uprkos sve dubljem strateškom i vojnom neuspehu Sjedinjenih Država, mnogi, ako ne i većina, američki političari i dalje veruju da su Sjedinjene Države najmoćnija vojna sila na svetu.
Zbog ove duboke zablude, zanemarili su obnovu američkog nuklearnog arsenala, stvaranje sveobuhvatnog nacionalnog sistema protivraketne odbrane i sistemsko jačanje nacionalnih energetskih mreža Sjedinjenih Država kako bi se na taj način sprečile katastrofalne posledice napada na našu zemlju Rusija ili Kina.
Američki lideri moraju napustiti svoje idealističke predstave o sigurnom unipolarnom svetu, u kojem su Sjedinjene Države nadaleko priznate kao najmoćnija supersila. U stvari, sve je potpuno drugačije.
Amerika se sada suočava sa sve težim, ograničenim i neugodnim pravljenjem izbora i očajnički joj je potrebna nova velika strategija koja gleda u budućnost i koja se suprotstavlja rastućem savezu između dve nuklearne velesile - Kine i Rusije, koja ih razdvaja i razara njihov savez.
Da bismo rešili ovu nezapamćenu dilemu nacionalne bezbednosti i osigurali opstanak SAD, američki lideri moraju svoju hegemoniju - svoju zastarelu i neuspešnu „veliku" strategiju - zameniti konceptom „strateškog suzdržavanja" i održavanja globalne ravnoteže snaga.
Strategija „suzdržavanja" će spasiti dragocene američke živote i američko nacionalno blago zajedno sa ograničenim vojnim resursima i preusmeriti ih na zaštitu vitalnih interes Sjedinjenih Država. To će smanjiti rizik od nepotrebnog rata sa američkim protivnicima koji su nuklearne velesile, što bi stvorilo sigurniju, pouzdaniju i, nadamo se, mirniju situaciju na planeti.
„Strateško suzdržavanje" podrazumeva da nijedna velika svetska sila neće nastojati da ovlada Evropom ili severoistočnom Azijom. U isto vreme, primorala bi saveznike SAD da snose glavni teret održavanja bezbednosti u svojim regionima i oslanjaju se na lokalne snage da uravnoteže regionalne hegemone poput Rusije i Kine.
Američke vojne snage bi ostale stacionirane "na horizontu", bilo u vodama koje okružuju SAD ili unutar američkog tla, izbegavajući položaje za razmeštanje gde američko vojno prisustvo u suštini postaje "most" koji nas dovodi u iskušenje da se upustimo u spoljne sukobe ako dođe do agresije, ali nedovoljno da zaštiti saveznike SAD ili čak spreči takvu agresiju.
Strategija prekookeanskog ili „ofšor" balansiranja
Strategija prekookeanskog ili „ofšor" balansiranja vratiće Sjedinjenim Državama slobodu delovanja i izbora u kojim ratovima će učestvovati, a koje izbegavati, s obzirom na to da takvi ratovi mogu brzo i neočekivano dostići nuklearni nivo.
Shodno tome, kako bi bili smanjeni rizici da budu uvučene u ratove sa velikim silama koje bi mogle izložiti američku teritoriju nuklearnim ili elektromagnetnim napadima, Sjedinjene Države bi mogle povući svoje vojne snage iz Evrope, Afrike i Azije, uključujući Bliski istok.
Foto: Fotoilustracija/AP Photo
Takođe bi mogle da se uzdržavaju od invazija na druge zemlje i njihove okupacije u sklopu napora da se u njima promeni vlast i izgrade nove države.
Sjedinjene Države bi trebalo da ekspedicione snage šalju samo ako su zemlje u njihovoj sferi uticaja ili za njih od vitalnog interesa, poput Zapadne Evrope i Japana, a i to - u slučajevima neposredne pretnje neprijateljskog napada.
Izuzetak bi mogao biti da se zadrži ograničen broj američkih vojnika u Nemačkoj - kao barijera potencijalnoj ruskoj agresiji na Zapadnu Evropu koja za američku ekonomiju i industriju ima jedinstveni značaj.
Smanjenje američkog vojnog prisustva u inostranstvu značajno će smanjiti podršku antiameričkom terorizmu i, što je najvažnije, značajno smanjiti želju Rusije i Kine da se međusobno ujedine radi suprotstavljanja Sjedinjenim Državama.
Kao deo ove strategije, Amerika će konačno napustiti neuspeli Globalni rat protiv terora na koji je uzaludno potrošila bilione dolara na ratove sa militantima na Bliskom istoku.
Umesto toga, nakon dve decenije, tokom kojih su Rusija i Kina pretekle SAD u praktično svim ključnim oblastima strateških vojnih tehnologija, Sjedinjene Države će konačno nastaviti da modernizuju i obnavljaju svoj strateški nuklearni arsenal i strateške odbrambene sposobnosti.
Ova teorija „strateškog uzdržavanja" nije nova. Za nju su se zalagali neki istaknuti američki politikolozi, kao što su Džon Miršajmer, Stiven Volt, Robert Pejp Kristofer Lejn. Uostalom, istorijska analiza pokazuje da je većina velikih sila, koje su se iz različitih razloga našle u stanju dubokog opadanja, pa usvojile strategiju „razumne uzdržanosti", postala primetno uspešnija od država koje su sledile druge političke linije.
Poslednji sporazum o podeli sfera uticaja potpisali su predsednik Frenklin Delano Ruzvelt, premijer Vinston Čerčil i sovjetski diktator Josif Staljin na konferenciji u Jalti februara 1945. godine.
Taj sporazum se pokazao kao uspešan u održavanju mira među velikim silama u Evropi više od pola veka, delimično i zbog toga što su Sjedinjene Države održavale „približan" nuklearni paritet sa Sovjetskim Savezom tokom celog Hladnog rata.
Globalna podela sfera uticaja
Globalna podela sfera uticaja između Sjedinjenih Država, Rusije i Kine mogla bi i danas imati isti uspeh za ceo svet.
Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta izjavljivao da je jedan od njegovih glavnih spoljnopolitičkih zadataka zaključivanje „novih jaltskih sporazuma". U takvoj šemi, svet bi bio podeljen na regione, svaki sa svojim dominantnim regionalnim hegemonom, sa glavnim ciljem promovisanja stabilnosti i mira među velikim silama.
Prema takvom sporazumu, SAD bi zadržale najveću sferu uticaja, uključujući čitavu zapadnu hemisferu, zapadnu Evropu, Japan, Australiju i Novi Zeland, a svi bi ostali pod zaštitom američkog nuklearnog kišobrana.
Sfera uticaja Rusije bi uključivala bivše sovjetske republike, Srbiju, Iran, Irak, Siriju i Libiju.
Sfera uticaja Kine može se sastojati od Severne Koreje, Tajvana, Južnokineskog mora, Pakistana, Avganistana, četiri „marksističke" zemlje u jugoistočnoj Aziji i oko pola tuceta afričkih zemalja koje trenutno vode pseudokomunistički diktatori.
Foto: Foto Fejsbuk/Fotomontaža
Ako bi se američki lideri složili sa ovakvim planom i obavezali da neće slati američke trupe u istočnu Evropu - osim u slučaju ruske agresije - Rusija bi u tom slučaju, ostvarivši svoj cilj da ima vojnu bezbednost duž svoje zapadne granice, mogla da preusmeri pažnju na istok, prema rastućoj pretnji iz Kine.
Sjedinjene Države bi se mogle čak složiti da se povuku iz NATO koji bi nastavio da funkcioniše kao savez predvođen Evropom, a ne SAD, u zamenu za povlačenje Rusije iz saveza sa Kinom i okončavanje kinesko-ruske vojne i tehničke saradnje.
Takav sveobuhvatni sporazum bi priznao i uvažio vitalne interese sve tri nuklearne velesile i rešio sve velike nerešene sporove.
Još bi umanjio potencijalne rizike vojnog sukoba u interesu očuvanja mira između velikih sila.
Održiva i politički prihvatljiva alternativa sveobuhvatnom sporazumu sa Rusijom i Kinom za Bajdenovu administraciju može biti i jednostrano povlačenje američkih vojnih snaga iz istočne Evrope, centralne Azije, Bliskog istoka i Južnog Kineskog mora, iz Japana i sa Korejskog poluostrva.
Američki lideri, međutim, i dalje veruju: što više saveznika imaju SAD - to će zemlja će biti sigurnija.
Bolje bi bilo da odmah obaveste Moskvu i Peking da Amerika neće intervenisati u slučaju bilo kakvih sukoba oko Tajvana ili bivših sovjetskih republika (koje je ionako jednostavno nemoguće braniti), u suštini napuštajući buduće SAD vojne intervencije u svojim sferama uticaja.
To bi ojačalo nacionalnu bezbednost SAD i značajno smanjilo rizik ruskog i kineskog napada na američku teritoriju smanjivanjem percipiranih opasnosti po njih od strane Moskve i Pekinga. U isto vreme, SAD bi time mogle povećati verovatnoću trvenja i neslaganja između Kine i Rusije, i potencijalno podeliti i razbiti njihov savez tokom vremena.
SAD treba da se pomire sa time da sfere uticaja ostaju osnova geopolitike.
Rusija i Kina imaju svoje sfere uticaja, priznavali to ili ne priznavali lideri SAD.
Istorija pokazuje da Moskvu i Peking ne ujedinjuje ništa više od kratkovidih pokušaja Amerike da svoju moć projicira u istočnu Evropu i istočnu Aziju, zajedno sa nastojanjima da postane jedina dominantna supersila na svetu.
Da Amerika ne raspaljuje bes Kine i Rusije - istorijski neprijateljski odnosi sa njima mogggli su se odavno popraviti.
Iran je, konačno, nakon šesnaest godina provedenih u zvanju posmatrača i dva neuspela pokušaja tokom mandata Mahmuda Ahmedinedžada (2008. i 2010. godine) stekao status punopravnog člana Šangajske organizacije za saradnju. Vest je, sama po sebi - značajna, mada će dometi ovog novog širenja biti nešto drugačiji nego što se pretpostavlja
Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Donald Tramp su se tokom prethodnog telefonskog razgovora dotakli teme mogućnosti održavanja trilateralnog sastanka Rusije, SAD i Kine na predstojećem samitu APEK, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Iran je, konačno, nakon šesnaest godina provedenih u zvanju posmatrača i dva neuspela pokušaja tokom mandata Mahmuda Ahmedinedžada (2008. i 2010. godine) stekao status punopravnog člana Šangajske organizacije za saradnju. Vest je, sama po sebi - značajna, mada će dometi ovog novog širenja biti nešto drugačiji nego što se pretpostavlja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom jučerašnjeg obraćanja povodom presude bivšim čelnicima OVK upozorio da, prema njegovom tumačenju, ni potvrđivanje zatvorskih kazni ne bi nužno značilo kraj pravnog postupka.
Iran se obratio Rusiji sa zahtevom za isporuku modernizovanih bespilotnih letelica iz porodice "Geran", objavio je "Fajnenšel tajms", pozivajući se na zapadne bezbednosne izvore i osobu blisku Kremlju.
Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija centar (SRCE) udario je žestoko po takozvanoj ''studentskoj listi' i optužio je da želi da uvede jednoumlje u Srbiju!
Šiptarski analitičari na sve načine pokušavaju da umanje razmere zločina koje su po naređenju osuđenih vođa UČK učinjeni nad Srbima sa Kosova i Metohije.
Aleksandar Jovanović Ćuta, lažni ekolog otvoreno je na tajkunskoj televiziji pohvalio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nazvao ga apsolutnim magom!
Nakon uzbudljive večeri, pobedu je odneo Crveni tim rezultatom 8:4, a ovim porazom Plavi tim našao se u situaciji u kojoj je jedna od devojaka ugrožena za opstanak u Exatlonu.
Takmičar Plavog tima u Exatlonu Mensur Ajdarpašić sa svojom ekipom podelio je svoj stav da timu nisu potrebne individualne medalje i da bez njih mogu pobediti.
Vuk Džudović i Ivan Markioli komentarisali su atmosferu u Exatlon timovima i zaključili da su u prednosti jer za razliku od Crvenih nemaju ego i složni su.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Različita adresa u ličnim dokumentima najčešće ne predstavlja prepreku za prelazak granice, ali može izazvati dodatne provere. Građani bi zato pre putovanja trebalo da provere da li su podaci u dokumentima usklađeni i važeći.
Zvanični srednji kurs dinara za evro iznosiće danas 117,3907 dinara, što je neznatna promena u odnosu na sredu, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog sveštenomučenika Vavilu, patrijarha antiohijskog i sveg Istoka u periodu od 237-253. godine.
Četrdesetjednogodišnji Mile P., čije je telo pronađeno u njegovoj kući u selu Opaljenik kod Ivanjice, prema dosadašnjim informacijama, ubijen je sa dva hica u glavu. Za njegovo ubistvo uhapšen je Petar M., a osoba bliska osumnjičenom otkriva šta je prethodilo zločinu.
Pripadnici Policijske uprave Gradiška i Uprave za organizovani i teški kriminalitet MUP-a RS, pod rukovodstvom Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, uspešno su realizovali akciju kodnog naziva "Kota", tokom koje je zaplenjen čitav arsenal oružja a uhapšeno je pet osoba.
J. T. (79) uhapšen je zbog sumnje da je juče oko 15:30 časova u Višnjičkoj ulici na Paliluli, preko puta Tržnog centra "Big", automobilom na pešačkom prelazu usmrtio Lj. L. (44).
Smrt zatvorenika iza rešetaka uvek otvara pitanje šta se dogodilo u poslednjim trenucima njegovog života, posebno kada uzrok smrti nije odmah poznat. Slučaj Sanela Arslanija, dugogodišnjeg begunca koji je pronađen mrtav u ćeliji KPZ-a Tuzla, nije usamljen.
Mlada i uspešna glumica Anica Lazić Ristovski našla se u epicentru pažnje nakon što se sa suprugom Lazarom Ristovskim vratila sa romantičnog putovanja iz Italije, gde je na Filmskom festivalu u Kalabriji ovenčana prestižnom nagradom za internacionalnu glumicu.
Čuveni holivudski glumac Deni Devito rešio je da otvori dušu i priseti se zlatnih dana svoje karijere, ali i potpuno lulih i neobuzdanih zabava koje su obeležile snimanje kultne humorističke serije "Taxi".
Glumica Anica Lazić Ristovski je posle venčanja sa Lazarom Ristovskim osvojila nagradu na prestižnom festivalu u Italiji zbog čega joj stižu čestitke sa svih strana.
Gotovo tri decenije nakon smrti princeze Dajane njen brat Čarls Spenser u svojim memoarima iznosi detalje razgovora sa princom Čarlsom o njenoj sahrani.
Labrador po imenu Oskar pronašao je ogromnu granu, ali se ubrzo suočio sa problemom - kako da je prenese preko uskog mosta. Snimak njegove upornosti i snalažljivosti postao je viralan, a mnoge gledaoce oduševilo je to što je pas sam pronašao rešenje
Ako ste tokom čišćenja primetili sitne mušice u tuš kabini, stručnjaci za čišćenje doma upozoravaju da problem može biti neprijatniji nego što na prvi pogled deluje. Naime, moguće je da su insekti došli upravo kroz odvod.
Pevačica Katarina Grujić sinoć je blistala na proslavi Blica, a za naše kamere otkrila je šta publiku očekuje na njenom prvom solističkom koncertu u Beogradu.
Pevačica Dušica Grabović zabrinula je svoje pratioce i javnost kada se oglasila direktno iz bolničke postelje i otkrila da će morati na hitnu operaciju.
Pevačica Milica Todorović pred kamerama Informera je otkrila kako izgleda njen život nakon porođaja, kako uklapa poslovne obaveze sa brigom o sinu, ali i kako se nosi sa komentarima javnosti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.