AMERICI I SVETU TREBA NOVA JALTA - SRBIJA DA BUDE U RUSKOJ SFERI UTICAJA! The National Interest otkrio šta nas čeka u budućnosti! NIJE NIMALO NAIVNO!
Podeli vest
Sjedinjene Države se trenutno suočavaju sa ozbiljnom pretnjom vođenja rata na dva fronta istovremeno sa Rusijom i Kinom zbog njihove sve veće superiornosti nad Sjedinjenim Državama u oblasti nuklearnog, elektromagnetnog (EMP) i sajber oružja
POLJSKA NA GRANICI PRAVI BETONSKI ZID Ograda prema Belorusiji koštaće više od 400 miliona dolara
Iran je, konačno, nakon šesnaest godina provedenih u zvanju posmatrača i dva neuspela pokušaja tokom mandata Mahmuda Ahmedinedžada (2008. i 2010. godine) stekao status punopravnog člana Šangajske organizacije za saradnju. Vest je, sama po sebi - značajna, mada će dometi ovog novog širenja biti nešto drugačiji nego što se pretpostavlja
11.10.2021
17:57
Dejvid Pajn, zamenik direktora konsultativne grupe Kongresa SAD za nove izazove i pretnje (Congressional EMP Commission), u tekstu za The National Interest poručuje da Americi i svetu treba nova Jalta, kao o da Srbija da bude u ruskoj sferi uticaja. Njegovu analizu prenosimo u celini!
Amerika nije najača, to je duboka zabluda
Uprkos sve dubljem strateškom i vojnom neuspehu Sjedinjenih Država, mnogi, ako ne i većina, američki političari i dalje veruju da su Sjedinjene Države najmoćnija vojna sila na svetu.
Zbog ove duboke zablude, zanemarili su obnovu američkog nuklearnog arsenala, stvaranje sveobuhvatnog nacionalnog sistema protivraketne odbrane i sistemsko jačanje nacionalnih energetskih mreža Sjedinjenih Država kako bi se na taj način sprečile katastrofalne posledice napada na našu zemlju Rusija ili Kina.
Američki lideri moraju napustiti svoje idealističke predstave o sigurnom unipolarnom svetu, u kojem su Sjedinjene Države nadaleko priznate kao najmoćnija supersila. U stvari, sve je potpuno drugačije.
Amerika se sada suočava sa sve težim, ograničenim i neugodnim pravljenjem izbora i očajnički joj je potrebna nova velika strategija koja gleda u budućnost i koja se suprotstavlja rastućem savezu između dve nuklearne velesile - Kine i Rusije, koja ih razdvaja i razara njihov savez.
Da bismo rešili ovu nezapamćenu dilemu nacionalne bezbednosti i osigurali opstanak SAD, američki lideri moraju svoju hegemoniju - svoju zastarelu i neuspešnu „veliku" strategiju - zameniti konceptom „strateškog suzdržavanja" i održavanja globalne ravnoteže snaga.
Strategija „suzdržavanja" će spasiti dragocene američke živote i američko nacionalno blago zajedno sa ograničenim vojnim resursima i preusmeriti ih na zaštitu vitalnih interes Sjedinjenih Država. To će smanjiti rizik od nepotrebnog rata sa američkim protivnicima koji su nuklearne velesile, što bi stvorilo sigurniju, pouzdaniju i, nadamo se, mirniju situaciju na planeti.
„Strateško suzdržavanje" podrazumeva da nijedna velika svetska sila neće nastojati da ovlada Evropom ili severoistočnom Azijom. U isto vreme, primorala bi saveznike SAD da snose glavni teret održavanja bezbednosti u svojim regionima i oslanjaju se na lokalne snage da uravnoteže regionalne hegemone poput Rusije i Kine.
Američke vojne snage bi ostale stacionirane "na horizontu", bilo u vodama koje okružuju SAD ili unutar američkog tla, izbegavajući položaje za razmeštanje gde američko vojno prisustvo u suštini postaje "most" koji nas dovodi u iskušenje da se upustimo u spoljne sukobe ako dođe do agresije, ali nedovoljno da zaštiti saveznike SAD ili čak spreči takvu agresiju.
Strategija prekookeanskog ili „ofšor" balansiranja
Strategija prekookeanskog ili „ofšor" balansiranja vratiće Sjedinjenim Državama slobodu delovanja i izbora u kojim ratovima će učestvovati, a koje izbegavati, s obzirom na to da takvi ratovi mogu brzo i neočekivano dostići nuklearni nivo.
Shodno tome, kako bi bili smanjeni rizici da budu uvučene u ratove sa velikim silama koje bi mogle izložiti američku teritoriju nuklearnim ili elektromagnetnim napadima, Sjedinjene Države bi mogle povući svoje vojne snage iz Evrope, Afrike i Azije, uključujući Bliski istok.
Takođe bi mogle da se uzdržavaju od invazija na druge zemlje i njihove okupacije u sklopu napora da se u njima promeni vlast i izgrade nove države.
Sjedinjene Države bi trebalo da ekspedicione snage šalju samo ako su zemlje u njihovoj sferi uticaja ili za njih od vitalnog interesa, poput Zapadne Evrope i Japana, a i to - u slučajevima neposredne pretnje neprijateljskog napada.
Izuzetak bi mogao biti da se zadrži ograničen broj američkih vojnika u Nemačkoj - kao barijera potencijalnoj ruskoj agresiji na Zapadnu Evropu koja za američku ekonomiju i industriju ima jedinstveni značaj.
Smanjenje američkog vojnog prisustva u inostranstvu značajno će smanjiti podršku antiameričkom terorizmu i, što je najvažnije, značajno smanjiti želju Rusije i Kine da se međusobno ujedine radi suprotstavljanja Sjedinjenim Državama.
Kao deo ove strategije, Amerika će konačno napustiti neuspeli Globalni rat protiv terora na koji je uzaludno potrošila bilione dolara na ratove sa militantima na Bliskom istoku.
Umesto toga, nakon dve decenije, tokom kojih su Rusija i Kina pretekle SAD u praktično svim ključnim oblastima strateških vojnih tehnologija, Sjedinjene Države će konačno nastaviti da modernizuju i obnavljaju svoj strateški nuklearni arsenal i strateške odbrambene sposobnosti.
Ova teorija „strateškog uzdržavanja" nije nova. Za nju su se zalagali neki istaknuti američki politikolozi, kao što su Džon Miršajmer, Stiven Volt, Robert Pejp Kristofer Lejn. Uostalom, istorijska analiza pokazuje da je većina velikih sila, koje su se iz različitih razloga našle u stanju dubokog opadanja, pa usvojile strategiju „razumne uzdržanosti", postala primetno uspešnija od država koje su sledile druge političke linije.
Poslednji sporazum o podeli sfera uticaja potpisali su predsednik Frenklin Delano Ruzvelt, premijer Vinston Čerčil i sovjetski diktator Josif Staljin na konferenciji u Jalti februara 1945. godine.
Taj sporazum se pokazao kao uspešan u održavanju mira među velikim silama u Evropi više od pola veka, delimično i zbog toga što su Sjedinjene Države održavale „približan" nuklearni paritet sa Sovjetskim Savezom tokom celog Hladnog rata.
Globalna podela sfera uticaja
Globalna podela sfera uticaja između Sjedinjenih Država, Rusije i Kine mogla bi i danas imati isti uspeh za ceo svet.
Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta izjavljivao da je jedan od njegovih glavnih spoljnopolitičkih zadataka zaključivanje „novih jaltskih sporazuma". U takvoj šemi, svet bi bio podeljen na regione, svaki sa svojim dominantnim regionalnim hegemonom, sa glavnim ciljem promovisanja stabilnosti i mira među velikim silama.
Prema takvom sporazumu, SAD bi zadržale najveću sferu uticaja, uključujući čitavu zapadnu hemisferu, zapadnu Evropu, Japan, Australiju i Novi Zeland, a svi bi ostali pod zaštitom američkog nuklearnog kišobrana.
Sfera uticaja Rusije bi uključivala bivše sovjetske republike, Srbiju, Iran, Irak, Siriju i Libiju.
Sfera uticaja Kine može se sastojati od Severne Koreje, Tajvana, Južnokineskog mora, Pakistana, Avganistana, četiri „marksističke" zemlje u jugoistočnoj Aziji i oko pola tuceta afričkih zemalja koje trenutno vode pseudokomunistički diktatori.
Ako bi se američki lideri složili sa ovakvim planom i obavezali da neće slati američke trupe u istočnu Evropu - osim u slučaju ruske agresije - Rusija bi u tom slučaju, ostvarivši svoj cilj da ima vojnu bezbednost duž svoje zapadne granice, mogla da preusmeri pažnju na istok, prema rastućoj pretnji iz Kine.
Sjedinjene Države bi se mogle čak složiti da se povuku iz NATO koji bi nastavio da funkcioniše kao savez predvođen Evropom, a ne SAD, u zamenu za povlačenje Rusije iz saveza sa Kinom i okončavanje kinesko-ruske vojne i tehničke saradnje.
Takav sveobuhvatni sporazum bi priznao i uvažio vitalne interese sve tri nuklearne velesile i rešio sve velike nerešene sporove.
Još bi umanjio potencijalne rizike vojnog sukoba u interesu očuvanja mira između velikih sila.
Održiva i politički prihvatljiva alternativa sveobuhvatnom sporazumu sa Rusijom i Kinom za Bajdenovu administraciju može biti i jednostrano povlačenje američkih vojnih snaga iz istočne Evrope, centralne Azije, Bliskog istoka i Južnog Kineskog mora, iz Japana i sa Korejskog poluostrva.
Američki lideri, međutim, i dalje veruju: što više saveznika imaju SAD - to će zemlja će biti sigurnija.
Bolje bi bilo da odmah obaveste Moskvu i Peking da Amerika neće intervenisati u slučaju bilo kakvih sukoba oko Tajvana ili bivših sovjetskih republika (koje je ionako jednostavno nemoguće braniti), u suštini napuštajući buduće SAD vojne intervencije u svojim sferama uticaja.
To bi ojačalo nacionalnu bezbednost SAD i značajno smanjilo rizik ruskog i kineskog napada na američku teritoriju smanjivanjem percipiranih opasnosti po njih od strane Moskve i Pekinga. U isto vreme, SAD bi time mogle povećati verovatnoću trvenja i neslaganja između Kine i Rusije, i potencijalno podeliti i razbiti njihov savez tokom vremena.
SAD treba da se pomire sa time da sfere uticaja ostaju osnova geopolitike.
Rusija i Kina imaju svoje sfere uticaja, priznavali to ili ne priznavali lideri SAD.
Istorija pokazuje da Moskvu i Peking ne ujedinjuje ništa više od kratkovidih pokušaja Amerike da svoju moć projicira u istočnu Evropu i istočnu Aziju, zajedno sa nastojanjima da postane jedina dominantna supersila na svetu.
Da Amerika ne raspaljuje bes Kine i Rusije - istorijski neprijateljski odnosi sa njima mogggli su se odavno popraviti.
Unipolarna era kada su SAD bile jedina dominantna supersila ustupila je mesto multipolarnoj, priznao je penzionisani američki general Mark Mili na sastanku Američkog udruženja bankara u Njujorku.
Majkrosoft tvrdi da je otkrio kako iranski hakeri pokušavaju da se ubace na sajtove vezane za izbore u SAD, kao deo napora stranih zemalja, pre svega Rusije i Kine, da utiču na izborbni proces u SAD.
Predsednik Kine Si Đinping rekao je svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu na samitu BRIKS-a u Kazanju da je međunarodna situacija u haosu, ali da je strateško partnerstvo Pekinga i Moskve snaga stabilnosti u vremenu najvećih promena koje svet vidi u poslednjih sto godina.
23.10.2024
09:10
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Miki
pre 3 godine
Svasta, Srbija po zapadnim merilima ne moze i nikada nema da se prepusti Rusiji, prosto zato sto ako je interes zspada Bugarska, Rumunija, Ukraina onda ne moze u sred toga da stoji zemlja sa Ruskim uticajem, toliko nenormalni jos nisu.E sada je na nama da za dobrobit zemlje i naroda to iskoristimo do maksimuma, da izvucemo od zapada najvise.
Iran je, konačno, nakon šesnaest godina provedenih u zvanju posmatrača i dva neuspela pokušaja tokom mandata Mahmuda Ahmedinedžada (2008. i 2010. godine) stekao status punopravnog člana Šangajske organizacije za saradnju. Vest je, sama po sebi - značajna, mada će dometi ovog novog širenja biti nešto drugačiji nego što se pretpostavlja
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je najnovije planove opozicije, koji i ovoga puta hoće da zloupotrebe tragediju koja se dogodila u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 14 osoba.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je plan opozicionara Miše Bačulova koji poziva na haos u Novom Sadu, čak i preti svojim saborcima šamaranjem!
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je saučešće predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom tragedije koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sadu, saopšteno je iz Kremlja.
Nakon svake tragedije koja se desi u Srbiji, opozicija jedva dočeka da krene da lešinari nad nesrećom koja je celu Srbiju potresla, ne birajući sredstva.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Branko Matić iz Loznice potvrdio je za Informer da su njegove unuke Tina (9) i Sara (5) podlegle povredama nakon što je nadstrešnica pala na njih na železničkoj stanici u Novom Sadu! Nesrećne devojčice stradale su baš na dan njihove krsne slave!
Milica Adamović(16) učenica drugog razreda Poljoprivredne škole u Futogu jedna je od 14 stradalih u jučerašnjoj nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu...
Policajci u Kraljevu uhapsili su S. S. (34) i S. V. (35), zaposlene u Privrednom društvu „Doming“ DOO Šimanovci, poslovna jedinica u Jagodini, zbog sumnje da su pazare zadržavali za sebe.
Miloš Milosavljević Kivi (21) iz Knićanina kod Zrenjanina, u nedelju je trebalo da zaigra sa svojim fudbalskim timom važnu utakmicu. Planirao je, kažu, potom i da proslavi svoj rođendan...Ali, nema ga više...
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oglasio se nakon jučerašnje nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad i otkrio više detalja o samom događaju i reakciji nadležnih službi.
U Srbiji je danas Dan žalosti povodom tragične smrti 14 osoba nakon pada dela stare nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom teško su povređene još tri osobe.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Ako stvarno naprave korak unazad i naprave tu odluku… Ako počnu da me poštuju, onda možemo opet da budemo prijatelji, ističe Ofer Janaj, prvi čovek Hapoel Tel Aviva nakon navodnog interesovanja Crvene zvezde za Džonatana Motlija.
Privremeni organ, kojim rukovodi Rasim Ljajić, nastavio je sa sprovođenjem reformi u fudbalskom klubu Partizan. Poslednja novina u Humskoj zahteva od svih zaposlenih da na dnevnom nivou podnose izveštaj svega urađenog svojim nadređenima, saznaje "Telegraf".
Košarkaši Crvene zvezde pali su na učinak od 3-4 u Evroligi i to nakon što su u prva tri kola ostvarili maksimalni učinak. Na ishode nekih mečeva uticale su diskutabilne sudijske odluke (Barselona, Žalgiris), desetkovani sastav (Real Madrid), a šta je aktuelnim šampionima Srbije i regiona presudilo sinoć?
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Pita Vilson napravila je pravi bum kada se 1997. godine predstavila televizijskoj publici kao Nikita u istoimenoj seriji. Ulogom akcione junakinje osvojila je svet, a bila je veoma popularna i u Srbiji.
Prošlo je više od 20 godina od tragične pogibije jednog od najlepših i najpoznatijih bračnih parova u savremenoj istoriji - Džona Kenedija Juniora i Kerolin Baset.
Pevač i njegova supruga već neko vreme uređuju novi dom na Avali u koji planiraju da se presele kako više ne bi živeli u centru grada u kojem nemaju privatnost.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.