NE SLUTI NA DOBRO! Hrana u svetu sve skuplja, ovo se nije dogodilo od 2011!

Svetske cene hrane nastavile su u oktobru rast treći mesec uzastopno, dostižući najviši nivo od jula 2011, objavila je danas Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO)

Indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih kotacija glavnih prehrambenih proizvoda, iznosio je u oktobru u proseku 133,2 poena, što je za tri procenta više nego u septembru, navodi se u izveštaju objavljenom na veb-sajtu ove agencije UN.

Cene žitarica su porasle prošlog meseca za 3,2 odsto u odnosu septembar, pri čemu su svetske cene pšenice skočile za 5,0 procenata usled smanjene globalne ponude zbog slabije žetve u zemljama koje su najveći izvoznici – Kanadi, Rusiji i SAD. U oktobru su takođe poskupele i sve druge glavne žitarica na mesečnom nivou.

Kotacije biljnih ulja na međunarodnom tržištu su skočile u oktobru za čak 9,6 odsto, dostigavši najviši nivo u istoriji. Tome je najviše doprineo rast cena palminog, sojinog, suncokretovog i ulja od repice. Palmino ulje je u oktobru poskupelo četvrti mesec zaredom, uglavnom zbog smanjene proizvodnje u Maleziji usled manjka migrantske radne snage.

Indeks cena mlečnih proizvoda je ojačao za 2,6 procentnih poena u odnosu na septembar, pod uticajem generalno veće globalne uvozne potražnje za puterom, obranim mlekom u prahu i punomasnim mlekom u prahu. Cene sira su uglavnom ostale stabilne, jer jer ponuda iz vodećih zemalja proizvođača bila adekvatna da zadovolji globalnu uvoznu tražnju.

Cene mesa su pale za 0,7 odsto u odnosu na revidiranu vrednost u septembru, nastavljajući silazni trend treći mesec uzastopno. Međunarodne kotacije svinjskog i goveđeg mesa potonule su zbog smanjenih porudžbina svinjetine iz Kine i oštrog pada narudžbina govedine iz Brazila. Nasuprot tome, cene živinskog i ovčijeg mesa su porasle podstaknute velikom globalnom tražnjom i slabim izgledima za povećanje proizvodnje.

Foto: Shutterstock

Pad od 1,8 procenata zabeležile su u oktobru i cene šećera u odnosu na prethodni mesec, što je prvi put nakon šest meseci uzastopnog rasta. To je uglavnom rezultat ograničene globalne tražnje za uvozom i velike izvozne ponude iz Indije i Tajlanda, kao i slabljenja brazilskog reala prema američkom dolaru.

FAO je u odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji žitarica, procenio da će uprkos očekivanoj rekordnoj svetskoj proizvodnji žitarica u 2021. godini, globalne zalihe opasti u sezoni 2021/22, prenosi Blic biznis.

Prema novoj prognozi, svetska proizvodnja žitarica u 2021. iznosiće 2,79 milijardi tona, što je za 6,7 miliona tona manje u odnosu na prethodnu projekciju, pre svega zbog smanjenja procene proizvodnje pšenice u Iranu, Turskoj i SAD. S druge strane, predviđa se rast ukupne svetske potrošnje žitarica od 1,7 procenata na 2,81 milijardi tona.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.