ANALIZA IZNEDRILA NOVA OTKRIĆA O PRVIM KONTINENTIMA! Izronili MNOGO ranije nego što smo mislili

Prvi kontinenti na Zemlji izronili su iz okeana 700 miliona godina ranije nego što se prethodno mislilo, sugeriše nova analiza drevnih stena

Istraživači koji su proučavali sedimente stena u istočnoj Indiji veruju da bi ovo otkriće moglo da objasni povećanje kiseonika u atmosferi i formiranje glečera tokom tog perioda Zemljine istorije.

Analiza sedimenata iz Singbuma, u blizini Kalkute, navodi da su prvi stabilni kontinenti koji su  poznati kao kratoni počeli da se pojavljuju iznad nivoa mora pre 3,3 i 3,2 milijarde godina, piše Gardijan.

Dr Prijadarši Čovduri sa Univerziteta Monaš, koji je vodeći autor studije, izjavio je da je tim shvatio da stene mora da su se formirale na kopnu zbog prisustva karakteristika poput mreškanja, slično načinu na koji vetar i talasi ostavljaju tragove na peščanoj plaži.

Foto: Pixabay

- Shvatili smo da su to drevne rečne (stene), nastale u rekama i estuarima - rekao je on.

On je rekao da su prvi kontinenti verovatno formirani pre postojanja tektonike ploča, koja je danas glavni pokretač povećanja nadmorske visine kopnenih masa.

 

- Danas imamo tektoniku ploča da kontrolišemo nadmorsku visinu. Кada se (ploče) dva kontinenta sudare, formirate Himalaje, formirate Alpe. To nije bio slučaj pre 3 milijarde godina - rekao je on

Čovduri je izjavio da je kraton Singbum možda nastao od gomile lave tokom vremena, tako da kora duboka oko 50 kilometara postane tako debela i da samo lebdi iznad vode… kao santa leda koja pluta na vodi.

Foto: pixabay.com

Tim stručnjaka izvukao je sitna zrna minerala poznatog kao cirkon iz sedimenata Singbuma. 

Geološke sličnosti povezuju kraton Singbum sa kratonima u Južnoj Africi i Zapadnoj Australiji.

Istraživači veruju da bi vremenske prilike kratona dovele do oticanja hranljivih materija, snabdevajući okean fosforom i drugim građevinskim blokovima za rani život.

 

 

 

- Kada stvorite kopno, ono što takođe stvarate su plitka mora, poput laguna - dodao je Čovduri.

- Ubrzavajući rast oblika života koji proizvode kiseonik i koji su možda pojačali kiseonik u atmosferi i okeanu - objašnjava on.

Prvi korak

 

Pojava ranih kontinenata bi takođe povukla ugljen-dioksid iz atmosfere, što bi dovelo do lokalizovanih džepova hladne klime i formiranja glečera, rekao je Čovduri, i dodao:

- Ovo je bio prvi korak ka tome da Zemlja postane pogodnija za život.

Studija je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.