SOVJETSKI ŠPIJUN KOJI SE PRETVARAO DA JE NEMAC! Ovaj čovek je TERORISAO naciste u Drugom svetskom ratu! (VIDEO)

AP/Printscreen(Fotomontaža

19:43 Planeta 0

Informer.rs/Ruska reč | 02. 12. 2021.

SOVJETSKI ŠPIJUN KOJI SE PRETVARAO DA JE NEMAC! Ovaj čovek je TERORISAO naciste u Drugom svetskom ratu! (VIDEO)

Nikolaj Kuznjecov je legendarni sovjetski kontraobaveštajac koji je za vreme Drugog svetskog rata delovao na teritoriji okupirane Ukrajine


Kuznjecov je govorio šest dijalekata njemačkog jezika. Pod lažnim imenom infiltrirao se u sam vrh nemačke vojske.

Operacije u kojima je sudelovao slavni Staljinov obaveštajac postale su legendarne. Sovjetska kontraobavještajna služba je zahvaljujući isključivo njemu saznala o tajnoj diplomatskoj prepisci nemačkih ambasada.

On je pomogao da se otkrije "Vervolf" - Hitlerov tajni bunker na Istočnom frontu i eliminisa je šestoricu visokih nemačkih oficira. Podaci do kojih je on došao pomogle su da se spreči atentat na saveznički trojac - Staljina, Čerčila i Ruzvelta, tokom konferencije u Teheranu.

Kuznjecov je otkrio nemačke planove o pokretanju velikog masovnog napada kod Kurska, informacije o nemačkim raketama V-2, njemačkim planovima da se podigne ustanak na Kavkazu protiv SSSR-a. Staljinov Džejms Bond na tajnim zadacima koristio je nekoliko pseudonima: Rudolf Šmit, Nikolaj Gračov, Paul Zibert.

Kuznjecev je bio inženjer šumarstva po struci, ali i neverovatan talenat za jezike. Govorio je nemački toliko dobro da su nemački inženjeri, koji su s njim radili 30-ih godina u Sverdlovskom industrijskom institutu, mislili da je rođeni Nemac.

Kako su njegove kolege bile iz različitih delova Nemačke i govorili različitim dijalektima i narečjima, on je družeći se sa njima naučio mnoge lokalizme i specifičnosti pojedinih govornih područja. Svoj diplomski rad je 1936. godine odranio na nemačkom jeziku. A nemački je naučio razgovarajući sa apotekarom i šumarom, jedina dva Nemca koja su živela u gradiću u Sibiru u kojem je završio srednju školu.

Govorio je još esperanto, poljski i ukrajinski jezik. U NKVD (tajnu policiju SSSR-a) stupio je 1938. godine kad se preselio u Moskvu. Iako je još formalno radio svoj posao inženjera tamo je završio niz obuka. Padobransku, skijašku i streljačku obuku, naučio je borilačke veštine, naučio je da vozi automobil i motor, završio školu plesa, naučio sve o izvođenju diverzantskih akcija.

Kad je počeo rat Kuznjecev je odmah tražio da ga pošalju u neprijateljsku pozadinu gde bi obavljao obaveštajne aktivnosti. Postao je supertajni specijalni agent. Predstavljao se kao Nemac, bio je izrazito hladnokrvan i posvećen svom poslu. Uvek se trudio da govori drugačijim dijalektom od sagovornika kako ovaj ne bi pomislio da su iz istog kraja.

Međutim neko ko nikada nije bio u Nemačkoj teško može da glumi Nemca. Zato je Kuznjecov stalno morao da kontroliše svaki svoj pokret. Na primer, kada Rus naručuje tri krigle piva on pokazuje barmenu kažiprst, srednji i prstenjak, a Nemac pokazuje palac, kažiprst i srednji prst.

Dovoljan je jedan trenutak nepažnje i pogrešn gest da budeš razotkriven. Međutim Kuznjecov je odlično savladao nemačku kulturu, nemačku istoriju, nemački način razmišljanja i ponašanja. Znao je do detalja strukturu i istoriju Hitlerove stranke, biografije nacističkih vođa...

Savladao je i način konzumiranja alkohola i tako je naveo nemačkog visokorangiranog oficira da popije koju čašicu više i tako uspeo da sazna od njega da se planira atentat na lidere saveznika u Teheranu.

Analitičari u Moskvi su od mase sitnica koje im je dojavljivao agent Nikolaj uspeli da sklope jasnu sliku budućih nemačkih planova.

U jednom od poslednjih pisama bratu piše: "Volim život, još uvek sam vrlo mlad. Ali ako moja Domovina, koju volim kao rođenu majku, traži od mene da žrtvujem život za oslobođenje od nemačke okupacije, učinit ću to. Neka svet zna na šta je sposoban jedan ruski patriota i boljševik. Neka nacistički lideri znaju da naša nacija ne može biti pokorena ili ugašena, kao što sunce ne može se ugasi ... Neka i poginem, ali biću besmrtan u sećanju svog naroda."

U pokušaju proboja na rusku teritoriju, u selu Boratin blizu linije fronta 9. marta 1944, Kuznjecov naleće na pripadnike ukrajinske pobunjeničke vojske Poginuo je u okršaju protiv njih zajedno sa prijateljima. Imao je samo 32 godine. Posthumno je proglašen Herojem Sovjetskog Saveza. Mnogi podaci o njemu i njegovom radu su još uvek u arhivi Federalne službe bezbednosti pod oznakom tajna, i biće otkrivene tek 2025. godine.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.