Putin na godišnjoj konferenciji: Amerika mora da shvati, KINU NEĆE MOĆI DA OBUZDA! (VIDEO)

Putin je na kraju konferencije čestitao svima predstojeću Novu godinu i napustio salu

14.06  Pitanje agencije Sputnjik o Avganistanu: Da li Rusija priznaje talibansku vladu?

Putin bi želeo da situacija u tom regionu bude stabilna, za Rusiju "to nije prazno pitanje" – vlasti strahuju od prodora ekstremista u pogranične centralnoazijske zemlje i širenje avganistanskih opijata.

U pitanju priznavanja mora se polaziti od stvarnosti. Zemlje koje su napravile najveću štetu trebalo bi da pomognu avganistanskom narodu. Na primer, odmrzavanje deviznih rezervi – avganistanskih fondova u američkim bankama, dodao je Putin.

Foto: AP/Tanjug

13.59  Šta može doneti optimizam i sreću u 2022. godini?

- Realizacija naših planova. Šta drugo? To je smisao našeg rada. Da ljudima učinimo život boljim - odgovorio je Putin.

Prema njegovim rečima, sada ne treba da razmišljamo o „političkim planovima za 2024. godinu“, već da rešimo probleme penzionera, da podignemo životni standard Rusa.

 

13.57  SAD ne mogu da obuzdaju Kinu

Sjedinjene Američke Države neće moći da obuzdaju razvoj Kine, to moraju da shvate, rekao je ruski predsednik.

- To je pokušaj obuzdavanja. Ali to je pogrešna politika. Kao što je greška pokušavati da se u tom slučaju sport iskoristi za rešavanje nekih političkih pitanja. Oni ne mogu da obuzdaju razvoj Kine, oni to moraju da shvate na kraju - istakao je Putin.

„Danas je po paritetu kupovne moći kineska privreda veća od američke. Proći će 35-50 godina i Kina će neminovno postati prva ekonomija sveta po svim ostalim pokazateljima. Ali to treba da se shvati. Možda se oni, shvatajući to, i ponašaju ovako. To je greška“, dodao je predsednik.

 

 

13.34  Italija ─ posrednik u pregovorima Rusije i NATO-a

Novinar italijanske televizije RAI pitao je koliko su se promenili odnosi Rusije i Italije i da li Italija može da igra ulogu posrednika u odnosima Rusije i Evropske unije.

Putin je potvrdio da bi Italija mogla da igra ulogu u predstojećim pregovorima između Rusije i NATO-a.

Kako je rekao, odnosi Rusije i Italije dobri i stabilni, „imaju nadstranački karakter“ i ne zavise od snaga koje u jednom ili drugom trenutku vode zemlju.

Foto: AP/Tanjug

- Naravno, Italija je država-članica NATO, zemlja Evropske unije, ali to nas ne sprečava da radimo na način na koji sam malopre pomenuo. Nadam se da će i biti tako - rekao je Putin, napominjući da je u kontaktu sa italijanskim premijerom Mariom Dragijem i da je razgovarao sa njim nekoliko puta telefonom.

- Italija bi mogla da igra ulogu u normalizaciji odnosa Rusije i EU, čak i kroz pregovore koji se trenutno planiraju između Rusije i NATO - dodao je predsednik.

 

12.26  Budućnost Donbasa odrediće njegovi stanovnici

Pitanje o pregovorima sa Bajdenom: da li se njihovi pogledi na budućnost Donbasa i Minski sporazumi podudaraju? Kako Putin zamišlja „rat sa Ukrajinom“? Da li je on moguć? Kako se može dati naređenje ruskom vojniku da puca u Ukrajinca?

- Pitajte političko rukovodstvo Ukrajine: kako oni svakodnevno naređuju da se puca? - odgovorio je Putin.

Foto: AP/Tanjug

Kako je naveo, budućnost Donbasa moraju odrediti stanovnici regiona, drugačije ne može biti. A Rusija će delovati kao posrednik.

On je objasnio da je prema Minskim sporazumima Rusija posrednik, a oni pokušavaju da je učine stranom u sukobu. Moskva ovim nije zadovoljna, dodao je predsednik.

Minski sporazumi su jedina moguća opcija za rešavanje sukoba u Donbasu, ali Ukrajina ne želi da ih ispoštuje, podsetio je Putin.

- U Minskim sporazumima piše da je neophodno promeniti ustav – održati izbore, proglasiti amnestiju. Umesto izbora – vojna uprava, umesto amnestije – lustracija, umesto političke nagodbe – uvode se trupe. Gde su promene ustava? Istovremeno, u Minsku piše da oni moraju biti usaglašeni sa predstavnicima LNR i DNR. Oni (kijevski režim) odbijaju da razgovaraju sa predstavnicima Donbasa, iako su sami insistirali na njihovim potpisima ispod dokumenata - podsetio je Putin.

Foto: AP/Tanjug

- Rusija želi da gradi dobrosusedske odnose sa Ukrajinom po svaku cenu. Ali kako možete izgraditi odnose sa današnjim rukovodstvom, šta oni danas rade? Praktično je nemoguće. Ali spremni smo da radimo sa onim snagama koje bi želele da grade odnose sa Rusijom na dobrosusedski način - zaključio je Putin.

 

12.02 Putina su novinari podsetili da je "Gasprom" optužen za monopol na tržištu, situacija u Evropi je teška, a cena apsolutna rekordna. Da li je kriv "Gasprom"?

- Naravno da nije. To je pokušaj da se sve ponovo okrene naglavačke. Kolega pita šta Zapad ne razume. Svi lažu, jer namerno komplikuju stvari. ‘Gasprom’ je povećao isporuke za skoro 20 odsto u dalje inostranstvo i u Evropu uopšte. Ovo je po meni jedina kompanija koja se tako ponaša. Američki dobavljači su vukli gas na premijum tržišta, u Južnu Ameriku, Koreju, Japan. I cene su skočile - rekao je Putin.

On je dodao da postoji mnogo faktora.

- A nepovoljno vreme, dugo proleće, nedovoljno pumpanje u podzemnim skladištima, ‘vetrogeneratori’ nisu radili. Istovremeno, lokalne vlasti plaše svoje kompanije. Nastao je deficit - objasnio je Putin.

 

11.34 Neprihvatljivo širenje NATO-a na istok, poručio je Putin odgovarajući na pitanje novinarke "Skaj njuza". Novinarka je pitala može li Putin bezuslovno da garantuje nenapadanje u Ukrajini?

- Naša dejstva neće zavisiti od toka pregovora, već od bezuslovnog osiguravanja bezbednosti Rusije. Jasno smo stavili do znanja da je širenje NATO-a na istok neprihvatljivo. Sjedinjene Američke Države stoje sa raketama na pragu naše kuće. Zar je preterani zahtev da se pored nas ne postavljaju udarni sistemi? Kako bi reagovali Amerikanci da na granicu sa Kanadom ili Meksikom postavimo rakete - rekao je Putin.

11.28  O predlozima za bezbednosne garancije NATO-a:

- Jednostavno smo direktno postavili pitanje da ne bi trebalo da bude nikakvog širenja NATO-a na istok. Lopta je na njihovoj strani, moraju da odgovore. Sve u svemu, za sada vidimo pozitivnu reakciju - rekao je ruski lider.

Foto: AP/Tanjug

11.24 Pitanje kineske agencije Sinhua: O pregovorima sa kineskim predsednikom. Kako Putin ocenjuje trenutno stanje odnosa?

Moskva i Peking zajednički razvijaju visokotehnološko oružje, grade avione i helikoptere i sprovode zajedničke vežbe i patrole. Apsolutno sveobuhvatno partnerstvo bez presedana u istoriji, odgovorio je Putin.

 

11.15  Putin: Pre državnog prevrata u Ukrajini nije nam padalo na pamet da se Krim ponovo ujedini sa Rusijom

- Kremlj je radio sa Juščenkom (bivšim predsednikom Ukrajine), raspravljao se oko gasa i bio spreman da nastavi dalji rad, ali šta se dogodilo 2014. godine? Krvavi državni prevrat. Jasno je da je postajalo legitimno negodovanje građana. Ali Janukovič se sa svim složio, zapadne zemlje su dale garancije, svi su se složili. Posle dan-dva – državni udar. Zašto? Nema odgovora. Pobeda opozicije bila je neizbežna. Zašto su to uradili? Posle toga se desio Krim – Rusija nije mogla drugačije da postupi i bezvoljno gleda šta se dešava u Ukrajini i posebno u Donbasu. Bili smo primorani da uradimo nešto 2014. Tako je nastala kriza - objasnio je predsednik.

 

11.13  Pitanje novinara "Bi-Bi-Sija" o istoriji i opoziciji, organizacijama Alekseja Navaljnog koji se nalazi u zatvoru i registru Ministarstva pravde o stranim agentima. Šta se desilo u Rusiji da je toliko porastao broj onih koje vlasti smatraju nepoželjnim, ekstremistima i stranim agentima?

- Želim da vas podsetim šta su naši protivnici vekovima govorili – Rusija se ne može pobediti, može se samo uništiti iznutra. Što je uspešno urađeno nakon Prvog svetskog rata i 1990-ih godina, kada se Sovjetski Savez raspadao - objasnio je Putin.

- A ko je to uradio? Oni koji su služili drugima, tuđim interesima koji nisu povezani sa interesima ruskog i drugih naroda Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije danas - dodao je on.

 

10.58 Novinari su pitali Putina kako se objašnjavaju novi talasi kovida 19? Koliko je potvrđena efikasnost vakcinacije? Kako lekari objašnjavaju ponovne slučajeva zaraze? Zašto je stopa smrtnosti tako visoka? 

- To je uzrokovano sposobnošću ovog novog virusa da mutira. Vrlo jednostavan odgovor. Novi sojevi se pojavljuju tamo gde postoje problemi sa zdravstvenim sistemima. Zato i govorim o potrebi međusobnog priznavanja i distribucije vakcina. U suprotnom nećemo uspeti da se izborimo sa ovim problemom na globalnom nivou - objasnio je Putin.

On je primetio da je smrtnost od kovida teško izračunati i to ne zato što neko pokušava nešto da sakrije.

Foto: AP/Tanjug

10.53  Jedno od novinarskih pitanja bilo je u kom god gradu bi Vladimir Putin izabrao da živi, sa izuzetkom Moskve i Sankt Peterburga.

- Rekli ste osim Moskve i Sankt Peterburga. Zašto ste isključili Moskvu i Peterburg? To su takođe gradovi Ruske Federacije. U jednom od njih sam se rodio. To je moj rodni grad, pa sam prvo, kada ste postavili pitanje, pomislio na Sankt Peterburg - rekao je Putin.

 

10.49 Predsednik je dozvolio novinarima da na konferenciji viču

10.42 Inflacija mora da se vrati u okvire od 4 odsto. Ako Centralna banka ne pooštri monetarno-kreditnu politiku preti nam situacija kao u Turskoj, objasnio je Putin.

 

10.17 "Ova borba se nastavlja, znamo za opasnosti od širenja omikrona" rekao je Putin, napominjući da ruski naučnici nastavljaju da rade u Južnoj Africi, gde se prvi put pojavio soj omikron.

10.16 Prvo pitanje postavio je novinar Interfaksa o globalnoj borbi protiv virusa korona. Kako je pandemija uticala na rusku ekonomiju? I kako Putin ocenjuje rad vlade i Centralne banke?

 

10.15 Predsednik Putin predložio je da ovog puta konferencija počne bez dugog uvoda.

 

10.06 - Na Putinov sto donet je njegov čuveni termos sa čajem

9.55 - Sve spremno, organizovan je prostor za pauzu za kafu u pres centru. Na meniju je voće, brusketi sa mocarelom, kroasani sa bademima, kolači sa brusnicama, palačinke sa jabukama i cimetom.

 

 

 

„Šef države tradicionalno sumira rezultate na kraju godine, tim pre kada se radi o jednoj ovakvoj godini kao što je ova, to je posebno važno. To su i politički rezultati – imamo novi parlament, imali smo izbore, a kada je reč o međunarodnoj situaciji, znate i sami da ovako turbulentnih događaja nije bilo sigurno više decenija kao ove godine“, rekao je uoči konferencije portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Putin će govoriti i o ekonomskim rezultatima, uključujući posledice nepovoljnih okolnosti u svetu, stanje na gasnom tržištu i druga pitanja. Za razliku od prethodne godine, obraćanje neće biti u on-lajn formatu, već će novinari Putinu moći direktno da postavljaju pitanja.

 

 

Pandemija virusa korona, ipak, je nametnula neka ograničenja, pa je sada, za razliku od ranijih godina kada je akreditaciju dobijalo i preko hiljadu novinara, taj broj ograničen na 507 uz obavezan PCR test i distancu od metar i po između stolica.

Na ulazu u izložbeno-trgovački centar „Manjež“, gde se održava konferencija, biće primenjena još jedna epidemiološka mera - medijske ekipe biće tretirane srebrnim česticama.

Koliko će razgovor sa novinarima trajati nije poznato, mada medijske kuće procenjuju – minimum četiri sata. Podsećanja radi, godišnja konferencija je najkraće trajala 2001. godine – svega sat i po, format komunikacije bio je novina i novinari su uspeli da Putinu postave samo 22 pitanja.
Sedam godina kasnije postavljen je rekord – za četiri sata predsednik je odgovorio na oko 80 pitanja.

Kada je reč o broju novinara najviše ih je bilo 2019. godine – 1.895. Očekuje se da će na početku konferencije Putin posvetiti pažnju pitanjima koja najviše brinu obične građane – rast cena, penzije, loše saobraćajnice u zemlji, problemi u pružanju medicinskih usluga i druga.

 

Teme

Kada je reč o svetskim političkim temama, nema sumnje da će se ruski predsednik biti izložen „baražnoj vatri“ novinara jer je intenzitet i značaj događaja tokom ove godine prevazišao mnoge prethodne.

Podsetimo, godinu privodimo kraju u atmosferi intenzivnih optužbi Zapada na račun Rusije da navodno priprema invaziju na Ukrajinu zbog čega mesecima gomila snage na granici sa tom zemljom. Moskva uzvraća da razmešta jedinice na sopstvenoj teritoriji i da je to njeno suvereno pravo, te da nema nikakvu nameru da napadne Ukrajinu.

Ruski predsednik i drugi ruski zvaničnici ponovo su upozorili da su opasne namere Zapada i NATO da nastave širenje na Istok pod izgovorom da moraju da se odbrane od tzv. ruske pretnje.
Zbog toga je Putin početkom decembra i zatražio pisane, pravno obavezujuće, bezbednosne garancije od NATO i SAD. Odgovor se čeka, a Moskva upozorava da ako njeni zahtevi ne budu uzeti u obzir ima puno pravo na vojni odgovor jer, kako je sam predsednik Putin rekao, Ukrajina je crvena granica za Rusiju.

Odnos sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, povlačenje sa političke scene Angele Merkel, ličnosti koja je tu scenu možda i najviše u Evropi oblikovala u poslednjih desetak godina i imala poseban odnos sa ruskim liderom, sudbina gasovoda „Severni tok 2“, stanje na gasnom tržištu – samo su neke od tema koje će se sigurno naći na dnevnom redu.