• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Mediji/Informer

17.01.2022

19:20

(VIDEO) O NOVAKU I AUSTRALIJI - PRIČA DRUGA! JESTE LI ČULI ZA BI VONGARA?! NE?! ON JE SRBIN SRETEN BOŽIĆ,  Australija je htela da ga uništi... DRZNUO SE DA BRANI ABORIDŽINE!

fotoilustracija/AP/Facebook

Vesti

(VIDEO) O NOVAKU I AUSTRALIJI - PRIČA DRUGA! JESTE LI ČULI ZA BI VONGARA?! NE?! ON JE SRBIN SRETEN BOŽIĆ, Australija je htela da ga uništi... DRZNUO SE DA BRANI ABORIDŽINE!

Podeli vest

Mislite da je Novak Đoković jedini i najpoznatiji Srbin žrtva australijskih vlasti, da su samo na njemu pokazali svu surovost tamošnjeg sistema?! Jeste li, možda, čuli za Bi Vongara (Glasnika iz sveta duhova), odnosno Sretena Božića, koji je prošao još veću golgotu u Australiji i to samo zato što se drznuo da stane u zaštitu Aboridžina

Aboridžini su kroz istoriju prošli goru golgotu od Indijanaca,  a njihov najveći zaštitnik je pisac Bi Vongar (Glasnik iz sveta duhova). To možda i ne bi bilo toliko važno da njegovo pravo ime nije Sreten Božić i da nije rođen u selu Gornja Trešnjevica kod Aranđelovca. 

Aboridžini su mu spasli život i pronašli ženu. On im se zahvalio tako što piše romane o njima. U potrazi za poslom stigao je u Australiju i na kamili prešao pustinju Tanami.
Ovo je priča o jednom nesvakidašnjem putovanju u modernoj istoriji:

Bilo je to putovanje koje je u potpunosti odredilo tok i smisao njegovog života: negde na polovini pustinje kamila je uginula, a ista sudbina se nadvila nad Božićem koga je iz nesvesti povratio čovek crnog lica i kovrdžave kose. 

Kada je otvorio oči, Božić je pomislio: „Nisam znao da je sveti Petar crn". Usledilo je čudesno vezivanje za Aboridžine koji su u Australiji toga vremena jedva smatrani za ljude. Božić postaje Vongar („glasnik sa onog sveta") i počinje da širom sveta prenosi istinu o stradanju Aboridžina pod nemilosrdnim ubilačkim mehanizmima pohlepnih belih kolonizatora: nuklearnim testiranjima i iskopavanjima uranijuma, koji je testiran nad Abordžinima, a potom bacan na Srbiju 1999. godine.

LUKAŠENKO NAGOMILAO TRUPE, MOĆNIJU PORUKU NIJE MOGAO POSLATI "Skoro kao da se spremamo za RAT", Belorusija ima svoj zadatak

Francuska književnica Simon de Bovoar pomogla je Vongaru da izda knjigu "Valg" u Sjedinjenim Američkim Državama. Za to delo dobio je 1983. godine Međunarodnu PEN nagradu. "Nuklearnu trilogiju" u Nemačkoj je izdao Rene Bel, sin poznatog pisca Hajnriha Bela.

U Australiji je Bi Vongar nailazio na otpor izdavača. Nijedne novine nisu bile voljne da objave njegove tekstove. Nekoliko reditelja želelo je da snimi film po romanima srpsko-australijskog pisca, ali i to se uvek završavalo neuspehom.

Pošto je u jednom časopisu objavio članak u kom je osudio britanske nuklearne probe u Australiji, Bi Vongar je proteran iz zemlje. Po povratku se doseljava u južni deo, kupuje zemljište za kuću i imanje naziva "Dingova jama", po divljim psima. Njegova porodica trebalo je da mu se pridruži kasnije. 

Međutim, ciklon Trejsi pokosio je 1974. godine mnoga australijska sela. Vongarova supruga Đumala i njihovo dvoje dece stradali su u oluji. Uprkos nesreći, nastavio je da piše i da se bori da istina o drevnom narodu dopre do javnosti. Australijska policija počela je da ga prati i prisluškuje.

POVRATAK HILARI KLINTON NA VELIKA VRATA? Dok Bajden i Kamala tonu PROBUDILE SE STARE AMBICIJE

Devedesetih godina Bi Vongar je počeo da piše roman "Raki", priču o aboridžinskom dečaku odraslom u Srbiji. Rukopis ove knjige zaplenila je policija nakon što je pretresla njegovu kuću. Dve stotine pisaca sa Petog kontinenta potpisalo je peticiju da mu se rukopis vrati. Poslali su je Džonu Kainu, premijeru države Viktorija, ali bez uspeha. Istovremeno, dokumentarac Džona Mandelberga o Vongaru, nazvan "Dupli život", nagrađen je na brojnim festivalima, uključujući i njujorški. Prošlo je izvesno vreme dok Bi Vongar nije skupio snage i, po sećanju, ponovo napisao zabranjeni roman. Borba se donekle isplatila.

Foto: Printskrin video

Za delo "Raki", srpsko-australijski književnik dobio je 1997. godine najveću australijsku nagradu za književnost. Po pravilniku Udruženja književnika Australije, dobitnik ove nagrade postaje državni kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Međutim, već iduće godine pravilnik Udruženja je promenjen. Nove odredbe nalagale su da se za Nobelovu nagradu biraju dva kandidata na osnovu predloga članova ove književne asocijacije. Sreten Božić ostaje tako bez kandidature.

AMERIKA PODSTIČE SATANIZACIJU REPUBLIKE SRPSKE! Lavrov bez dlake na jeziku o mešanju SAD u situaciju u BiH!

Zahvaljujući poglavici Miruu iz domorodačkog plemena, postao je aktivista Centra za izučavanje Aboridžina. Osnovao je izdavačku kuću "Imprint" i tako se zaštitio, jer sada niko ne sme da ulazi u njegov privatni posed.

Danas Vongar živi sa čoporom dingosa u kući u Melburnu, i na imanju u crvenoj pustinji Tanami. Zbog toga ga Australijanci zovu Dingo-čovek. Svima preporučujem da pročitaju i više nego zanimljivu njegovu autobiografsku knjigu "Dingovo leglo".

Najveći zaštititnik Aboridžina, Sreten Božić ove godine puni 90 godina.
 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set