PUTIN IMA TAJNO ORUŽJE PROTIV SANKCIJA? Ako EU udari Ruse tamo gde najviše boli, oni i dalje mogu da finansiraju rat! Samo, koliko dugo? "Dojče vele" odgovara...

Sve je žešća rasprava o momentalnoj obustavi uvoza nafte i gasa iz Rusije. Time bi se, argumentuju zagovarači te mere, zaustavilo finansiranje Putinovog rata u Ukrajini

Nemački ministar privrede Robert Habek (Zeleni) je izjavio da se pri donošenju odluke o tome radi o "sukobu između srca i glave, između emocija i procene". S jedne je strane pitanje može li Nemačka održati snabevanje energijom bez ruskog gasa i nafte.

A sa druge je strane tu i pitanje kakav bi bio stvarni učinak takve zabrane uvoza na Kremlj, piše "Dojče vele".

Tekući troškovi za Rusiju relativno niski

- Nabavka najskupljih stvari u ovom ratu - tenkova, raketa ili aviona – obavljena je proteklih godina i decenija, i već je sve plaćeno - objašnjava Janis Kluge, stručnjak za Rusiju iz berlinske fondacije nauka i politika (SEP) u intervjuu za nemački javni servis ARD.

Jedini tekući troškovi su troškovi plaćanja potrošnog materijala kao što su nafta ili dizel.

- To za Rusiju trenutno uopšte nije problem - kaže Kluge.

On procenjuje da su dodatna plaćanja iznad normalnog vojnog budžeta, kao što su dodaci za vojnike ili prevoz, relativno mali iznos od oko 10 do 20 miliona evra dnevno.

Stvarno velika ulaganja su obavljena u prošlosti, napominje Kluge - uz pomoć Zapada.

- Već smo dali svoj finansijski doprinos ratu. Svojim uvozom energije tokom proteklih godina i decenija omogućili smo Rusiji da se naoruža - rekao je ekonomista.

Foto: Reuters/Public

Prihodi od izvoza

Samo od nafte i naftnih derivata Rusija je prošle godine ostvarila prihod od oko 180 milijardi dolara. Tome valja dodati oko 64 milijarde dolara od prirodnog gasa. Samo je Nemačka u januaru iz Rusije uvezla naftu i prirodni gas u vrednosti od 2,6 milijardi evra.

Prema podacima istraživačke organizacije Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), članice EU od početka rata plaćaju 430 miliona evra dnevno za gas i 230 miliona evra za naftu i naftne derivate. Ukupno je tokom invazije iz EU u Rusiju poteklo više od 15 milijardi eura za fosilna goriva.

Prema riječima stručnjaka Klugea, zemlja sada zarađuje gotovo milijardu evra dnevno: "Mi ne finansiramo direktno rusku vojsku, ali finansiramo ruski državni budžet zajedno s drugim uvoznicima". A između 20 i 25 posto ruskog budžeta namenjen je vojsci.

I dalje se plaća

Već prilikom vađenja nafte i gasa, ruske firme poput Gasproma i Rosnjefta moraju državi da plaćaju porez na proizvodnju. Ako se energenti izvoze, plaća se i izvozna carina.

- Ove dve komponente plaćaju izvoznici ruskoj državi u rubljima i vezane su za cenu na svetskom tržištu. Što su nafta i gas skuplji, to je veći udeo koji završava u državnom budžetu - objašnjava Kluge.

Uz to, državne korporacije dele dividende i plaćaju porez na dobit.

- Sve to zajedno čini više od 50 posto ruskog državnog budžeta - kaže Kluge.

Uprkos zapadnim sankcijama, Rusija ima pristup ovim deviznim prihodima i tako može da stabilizuje rublju.

Razlog: dve važne banke, Gasprombank i Sberbank, nisu pogođene isključenjem iz SWIFT-a.

- Preko tih banaka se trenutno obavlja plaćanje gasa i nafte. Tim novcem se naravno onda može finansirati uvoz industrijske robe iz celog sveta - kaže Kluge.

Foto: AP/Photo

Finansijski, embargo kratkoročno ne nanosi štetu

No, čak i bez pristupa tom novcu Kremlj bi mogao nastaviti rat, smatraju stručnjaci. "Ruska industrija oružja uglavnom je samostalna - kako u pogledu sirovina tako i u pogledu fabrika ili inženjera", kaže Marcus Kojp, predavač vojne ekonomije na Vojnoj akademiji (MILAK) na ETH Cirihu.

Ona bi funkcionisala i bez prihoda od energije. A nafta, dizel i kerozin koji su potrebni ruskoj vojsci u potpunosti su domaće proizvodnje. Rusija proizvodi oko tri miliona barela nafte dnevno za svoje potrebe. Prema Kojpu, isporuke Rosnjefta stoga ne zavise od izvoznih transakcija ili deviznih prihoda.

- Kada se radi samo o logističkoj mogućnosti vođenja rata u Ukrajini, Rusija bi ga mogla voditi unedogled.

Stoga, čisto finansijski gledano, obustava uvoza nafte i gasa ne bi imala uticaj na rat.

- U svakom slučaju narednih nekoliko meseci Rusija ne zavisi od tih prihoda - naglašava Kluge.

Ali ako to postane višegodišnji rat ili ako se proširi, novac bi mogao postati relevantan. - Čak i ako mi sada ne finansiramo rat u sledećih nekoliko meseci, nastavkom uvoza energenata financiraćemo nabavku oružja u narednim godinama.

Embargo i nada u nezadovoljstvo građana Rusija

Prekid uvoza gasa i nafte bi ipak i na kraće staze štetilo Putinu "jer sankcije imaju različite mehanizme delovanja”, objašnjava Kluge. Osim financijske funkcije, stvara se nešto o čemu se s Rusijom može pregovarati.

- Embargom povećavamo pritisak na ruski budžet na vrlo nespecifičan način i otežavamo život Putinu.

U tom slučaju bi država morala da izvrši. preraspodelu sredstava iz budžeta, verovatno bi došlo do smanjenja socijalnih davanja i subvencija firmama. To na kraju stvara pritisak unutar zemlje i postaje podsticaj za promenu ponašanja.

- U kombinaciji s ruskim gubicima u Ukrajini i međunarodnom izolacijom, ovako nešto može imati težinu - naglašava Kluge.

- Kada bi izostao dotok novca iz izvoza nafte i gasa, Rusija bi imala ozbiljne probleme s budežtom - slaže se Kojp.

Ali dok god su cene nafte i gasa visoke kao sada, Kremlj to može kratkoročno da izdrži. Ako se želi pravi pritisak na Putina unutar Rusije, mnoge zemlje bi morale da istovremeno bojkotuju, tako da obim ruskog izvoza naglo padne, ili bi pale cene, smatra Kojp.

Situaciju u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u blogu na našem portalu klikom OVDE.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Alex

pre 2 godine

Analiza ima jednu veliku pukotinu a to je da Nemacka a samim tim ostale evropske zemlje koje su uvele sankcije Rusiji bez istih tih energenata ne mogu izdrzati da ostanu solidne u industrijskoj i svakoj drugoj proizvodnji. Tu je onda i pritisak gradjana zbog mnogostrukih poskupljenja i nestacica. Kada se tome doda da ce najteze biti pogodjene grane industrije koje zaposljavaju najvise ljudi, jasno je da ce mnogo vise stete pretrpeti upravo oni koji su uveli sankcije. Za to vreme ce se pojaviti nove mogucnosti upravo u Indiji, Kini ili trecim zemljama koje su ostale neutralne pa ce moci nesmetano da iskoriste sve ono sto gubi upravo Evropa. Dobra cena energenata vise nece biti u Evropi - Rusi ce se potruditi da cenama, konverzijom itd maksimalno zagorcaju zivot potrosacima pa ce dobre cene svega jednostavno prestati da dolaze iz Evrope. Ako se sa tim u vidu osvrnemo na to kako ce se menjati raspolozenje Rusa prema drzavi, mislim da ce znatno manje biti protiv svoje drzave u odnosu na Evropu posto su ocekivanja uvek i bila daleko manja. Evropljani ce zeleti na odmor sto je normalno, ali odmor ce biti mnogo skup... kredite treba placati a svi znamo da velika vecina zivi upravo od zaduzivanja posto su do sada ziveli prilicno ususkano i bez ozbiljne inflacije - sto u buducnosti nece biti slucaj.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari