KINA ZNA SCENARIO KOJI SE SPREMA, PODIŽE SVE RESURSE DA OSIGURA DOVOLJNO HRANE! Peking neme dilemu, mora da radi na sopstvenoj proizvodnji!

Najviše kinesko rukovodstvo podiglo je uzbunu zbog rastućih rizika po globalnu snabdevenost hranom izazvane ruskom operacijom u Ukrajini, dok je pojačalo fokus na sopstvne resurse u žitaricama i đubrivu

Poljoprivredna proizvodnja suočava se sa „novim izazovima“ zbog komplikovanog i mračnog međunarodnog okruženja, naglog povećanja cena i nestabilnosti na globalnom tržištu poljoprivrednih proizvoda, rekao je kineski premijer Li Kećijang, aludirajući na uticaj rata u Ukrajini.

Tokom retke inspekcije ministarstva poljoprivrede u sredu, on je rekao zvaničnicima da obezbede stabilnu domaću proizvodnju hrane kako bi se izborili sa spoljnim neizvesnostima.

„Ovo je ključno za stabilizaciju cena, ekonomije i ukupne društvene situacije“, rekao je Li, prenosi zvanična novinska agencija Sinhua.

Njegov poziv bio je najnoviji u nizu izjava Pekinga koje imaju za cilj da osiguraju prehrambenu sigurnost za 1,4 milijarde građana zemlje usred pojačanih geopolitičkih tenzija sa Zapadom i uoči 20. Kongresa nacionalne partije, na kojem se očekuje rekonstrukcija rukovodstva.

Predsednik Si Đinping je takođe upozorio da zemlja ne može da računa na međunarodno tržište za sigurnost hrane, dok je ministar poljoprivrede Tang Renjian rekao da bi stanje ozime pšenice moglo biti „najgore u istoriji” zbog obilnih padavina i poplava prošle godine.

Brojne zemlje, zajedno sa Organizacijom UN za hranu i poljoprivredu, upozorile su na moguću svetsku krizu sa hranom, jer rat u Ukrajini ugrožava proizvodnju osnovnih useva. Rusija i Ukrajina predstavljaju više od polovine svetske ponude suncokretovog ulja i oko 30 odsto svetske pšenice. Oni su takođe ključni igrači u globalnom lancu snabdevanja đubrivom.

Lijevi komentari pokazuju da vlasti preduzimaju mere da smanje uvoz i povećaju domaću proizvodnju kako bi sprečile uvezenu inflaciju zbog visokih cena robe, rekao je Li Guoksijang, istraživač Kineske akademije društvenih nauka.

Foto: Reuters

„Kao veliki poljoprivredni uvoznik, Kina ima veliki uticaj na svetske cene žitarica i nafte, a takođe bi trebalo da bude odgovorna velika zemlja. Trebalo bi da se oslonimo na sopstvenu proizvodnju i ne bi trebalo da pogoršavamo oštre fluktuacije na tržištu", rekao je Guoksijang.

Ma Venfeng, viši analitičar Peking Orient Agrobiznis konsultanta, rekao je da su previranja u inostranstvu naterala Kinu da posveti više pažnje domaćim ruralnim i poljoprivrednim pitanjima.

„Rusko-ukrajinski sukob nam je pokazao da ako ne možete dobro da vodite sopstveni posao, a drugi vam ograniče izvoz, odmah ćete imati problema“, rekao je on.

Ukoliko dođe do eskalacije sukoba, očekuje se da će cena kukuruza porasti još više, što bi verovatno dovelo do pada uvoza u Kinu, saopštio je u četvrtak industrijski portal cnrain.com.

Kupovina kukuruza u zemlji porasla je na rekordnih 28,36 miliona tona prošle godine, što je ekvivalentno više od 10 odsto domaće proizvodnje. Ukrajina je bila najveći kineski izvor uvoza kukuruza u periodu januar-februar, pri čemu je kupovina porasla za 12 odsto u odnosu na pre godinu dana, što čini više od 56 odsto ukupnog uvoza kukuruza, pokazuju podaci Generalne uprave carina.

Foto: Reuters

Rusija je činila više od 30,5 odsto kineskog uvoza kalijumovog đubriva u prva dva meseca ove godine, što je povećanje od 73 odsto u američkim dolarima. Li je rekao da je ključno podržati kineske kompanije koje proizvode đubriva, pesticide i dizel ulje, s obzirom na sve veće troškove za ove poljoprivredne zalihe.

Iako će uticaj sukoba u Ukrajini verovatno biti ograničen, bezbednost hrane u Kini se suočava sa sve većim domaćim rizicima jer ruralna ekonomija zaostaje za velikim urbanim centrima, a farmeri se okreću drugim profesijama zbog niskih prihoda od sadnje, rekao je Ma.

Poljoprivredni industrijski lanac u zemlji bio je "velik, ali ne i jak", rekli su analitičari China International Capital Corporation u četvrtak.

„Neki poljoprivredni proizvodi imaju nizak prinos po jedinici površine i visoku cenu sadnje, a postoje i nedostaci u naučno-tehnološkom kapacitetu industrijskog lanca“, kažu oni.