MOSKVA NA NOGAMA ZBOG SRBIJE! BEOGRAD UPORNO ODBIJA ULTIMATUME BRISELA DA RUSIJI UVEDE SANKCIJE, iako mu prete drakonskim merama! SRBIMA OVO NEĆEMO ZABORAVITI!

Nemačka i EU očekuju da se Srbija uskoro pridruži sankcijama Rusiji, izjavio je nemački ambasador u Beogradu Tomas Šib. Prema njegovim rečima, što se pre Srbija uključi u zajedničku spoljnu politiku EU, brže će se kretati ka članstvu u EU

Prethodno je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao da je pod pritiskom Zapada. Eksperti primećuju da zbog nemogućnosti da utiče na Rusiju, EU pokušava da izvrši pritisak na zemlje koje su prijateljske nastrojene Rusiji.

Nemačka i Evropska unija očekuju da se Srbija uskoro pridruži sankcijama Rusiji, izjavio je nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib u eteru TV kanala N1.

- EU je zajednica vrednosti. Imamo zajedničke vrednosti, zajedničku spoljnu politiku, a sa tim je povezano i pitanje pridruživanja sankcijama EU - objasnio je nemački diplomata.

On je dodao da će dalji napredak Srbije po pitanju evropskih integracija zavisiti od pristupanja sankcijama.

- Sve je u rukama Srbije. Proces evropskih integracija osmišljen je tako da se osigura da zemlje kandidati sprovedu reforme kako bi što pre ostvarile članstvo u EU. Nemačka podržava Srbiju na ovom putu. Što pre bude u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, brže će se kretati ka pristupanju EU, a mi u tome u potpunosti podržavamo Srbiju - rekao je Tomas Šib.

Prema rečima nemačkog diplomate, Berlin želi da „pruži podršku Srbiji, shvatajući šta znači oslobađanje od energetske zavisnosti".

Zauzvrat, šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Zofre, čije reči prenosi i TV N1, istakao je da zemlje kandidati za ulazak u Evropsku uniju treba postepeno da se usklade sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Kako je rekao Žofre, Evropska komisija planira da razgovara o novim sankcijama Rusiji, a EU "želi učešće Srbije u tom procesu, pošto je važan partner, postoji kontinuiran dijalog sa njenim vlastima".

Principijelan stav

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije, krajem marta, kritikovao stav Evropske unije, koja zahteva od Beograda da se pridruži sankcijama Moskvi, dok istovremeno za sebe pravi izuzetak u pogledu ruskih energenata. Ograničenja prema Ruskoj Federaciji će se pre svega negativno odraziti na samu Srbiju, naglasio je Vučić.

Istovremeno, predsednik republike nije isključio da bi EU mogla da uvede sankcije samom Beogradu zbog odbijanja da se pridruži širokim antiruskim restriktivnim merama. Istovremeno, prema Vučićevim rečima, nespremnost republike da učestvuje u sankcionim pritiscima Evrope na Rusiju direktno je povezana sa ekonomskim interesima zemlje.

Zbog nespremnosti da sledi retoriku sankcija, Beograd se suočio sa značajnim političkim pritiskom EU. Tako je 7. aprila Vučić rekao da je zbog ucena sa Zapada srpska strana morala da glasa za suspenziju članstva Rusije u Savetu za ljudska prava UN.

- Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Što se tiče današnjeg glasanja, naša prvobitna odluka je bila da budemo uzdržani, a onda dobijate veliki pritisak koji nema veze sa ličnim pritiskom. Niko nije rekao: Ne možete da budete predsednik, ne ucenjuju mene lično, već ucenjuju Srbiju - rekao je Vučić, prenosi TASS.

Foto: Reuters/informer.rs

Zemlje koje su prijateljske Rusiji bile su prinuđene na takav korak, rekao je Dmitrij Peskov, pres-sekretar predsednika Rusije, komentarišući ovaj događaj.

- U pitanju je razumevanje te teške situacije, tog neviđenog pritiska i, rekao bih, forsiranja rusofobije. Sve to doživljavaju zemlje koje pokušavaju da zauzmu bar neku uravnoteženu poziciju. Mi to razumemo - naglasio je portparol Kremlja.

Zauzvrat, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla je da je Moskva registrovala izjavu srpskih političara, da je Beograd pod pritiskom. Dodala je da ruska strana polazi od toga da će se tradicionalni partneri Ruske Federacije držati stavova koji odražavaju njihovo pravo prijateljstvo i istinske nacionalne interese.

Poluge pritiska

Uprkos pritiscima, Srbija nastavlja da brani svoj stav po pitanju uvođenja sankcija Rusiji. Tako je šef Ministarstva unutrašnjih poslova zemlje Aleksandar Vulin rekao da predsednik Vučić neće menjati stav o principijelnim pitanjima za zemlju.

- Izjava nemačkog ambasadora u Srbiji o potrebi brzog pridruživanja sankcijama Rusiji u potpunosti dezavuiše tvrdnje EU da je to komonvelt demokratskih država - izjavio je Nikolaj Meževič, glavni istraživač Instituta Evrope Ruske akademije nauka.

- Više ne postoje evropske demokratske norme. Ne postoji evropska demokratija. Bila je, ali umrla je nedavno pred našim očima - objasnio je politikolog u komentaru za RT.

FOLKSVAGEN STIŽE U SRBIJU, EKSPERTI NEMCIMA DAJU NAJVEĆE ŠANSE! Šta bi za našu zemlju značilo da u doba krize dođe svetski auto gigant?!

 
Osim toga, reči nemačkog diplomate dobijaju dvostruko značenje u istorijskom kontekstu odnosa Nemačke i Srbije, dodao je Nikolaj Meževič.
 
- Srbija se dobro seća 1914. godine kada su je napale nemačke i austrougarske trupe. Sećaju se i 1941. godine kada su Nemci napali Jugoslaviju i okupirali je. Dakle, Nemci su Beogradu poznati. Konačno, Nemačka je doprinela uništenju Jugoslavije i bombardovanju Beograda već u našem sećanju, devedesetih godina. Zbog toga nemački političari ne bi trebalo da daju takve izjave - smatra ekspert.
 
"Evropska unija vidi da jezik ultimatuma i sankcija ne funkcioniše sa samom Rusijom, pa pokušava da izvrši pritisak na svoje saveznike, koji su podložniji restriktivnim ekonomskim merama", dodao je politikolog.
 
- Jedina stvar koja preostaje Berlinu i Briselu da podignu sopstveni razoreni autoritet jeste da izvrše ekonomski pritisak na Srbiju. To je ono što vidimo - rekao je Meževič.
 
Pavel Kandel, vodeći istraživač Instituta Evrope Ruske akademije nauka, u razgovoru za RT je primetio da se reči nemačkog ambasadora i predstavnika EU u Beogradu mogu posmatrati samo kao pokušaj da pritiska na suverenu državu.

- To je, naravno, otvoreni pokušaj pritiska. Slične izjave dale su nemački ministar spoljnih poslova Analena Berbok i predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen. To je kumulativni pritisak EU, ne samo Nemačke. Ali Berlin tu igra važnu ulogu, jer je Nemačka najveća privreda u EU i najveći investitor u Srbiji. Dakle, ona ima efektivnu polugu - rekao je politikolog.

Foto: Fotoilustracija

- Srbija je u UN-u glasala protiv Rusije, što se može smatrati jasnim gestom prema EU, ali je Brisel zapravo zapretio Beogradu potpunom blokadom nafte - objasnio je Pavel Kandel.

 - Uoči glasanja pojavili su se izveštaji da će Srbiji biti obustavljene isporuke nafte iz Hrvatske, a ona odatle dobija skoro svu naftu. To bi zapravo značilo naftnu blokadu Srbije sa svim posledicama. Ali posle glasanja Srbije, kako se od nje očekivalo u Briselu i Berlinu, pokazalo se da će se snabdevanje naftom ovim naftovodom nastaviti - primetio je politikolog.

Nedavno su u Srbiji održani opšti izbori, izabrani su Narodna skupština i predsednik, i sada možemo očekivati da će se pritisci na Beograd povećati nakon formiranja nove republičke vlade, smatra Pavel Kandel.
 
- Brisel, Berlin, Vašington i druge prestonice strahuju da će se uticaj Rusije na Balkanu uopšte, a posebno u Srbiji, povećati i time oslabiti želju republike da se pridruži EU. Dakle, oni žele da imaju za sebe stratešku raskrsnicu, uključujući i takvim nikako demokratskim metodama - zaključio je ekspert.