OVO ĆE SE TEK ZAKUVATI! Svet se suočava sa istorijskom katastrofom, ekspert upozorava: Ovo nije početak kraja, ovo je početak....

Globalne krize snabdevanja naftom postojale su 1973-74, 1978-80. i 1990. godine i sve su bile izazvane događajima na Bliskom istoku, ali nikada nije bilo svetske gasne krize, kaže Robin M. Mils, izvršni direktor kompanije Kamar Energija i autor bestselera "Mit o naftnoj krizi"

On smatra da će se globalna gasna kriza "tek zakuvati".

"Sada smo usred jedne (gasne krize), pri čemu nismo blizu početka njenog kraja, već verovatno blizu tačke njenog početka. Situacija će sigurno postati mnogo gora", naveo je Mils, prenosi u svom biltenu Agencija za energetiku Srbije (AERS).

Kako kaže, globalne gasne krize ranije nije moglo biti, jer je tržište gasa globalizovano tek u poslednjoj deceniji. Cene gasa su u većem delu tog perioda u ključnim svetskim potrošačkim područjima bile istorijski niske.

Mils napominje da su investicije presušile i da je Holandija odlučila da zatvori svoje ogromno polje Groningen zbog zemljotresa izazvanih fraking metodom vađenja gasa, čime je ugašen ključni izvor fleksibilnog snabdevanja u Evropi.

Tri faktora

Takođe, kapacitet izvoza tečnog prirodnog gasa (TPG) snažno je rastao do 2020. godine, a pokretale su ga Australija, Rusija i SAD, što je bio rezultat ranije odobrenih projekata.

Tri faktora su, kako se navodi, preokrenula srednjoročni trend opadanja cena gasa. Prvi je bila odluka Pekinga iz 2017. da kao izvor grejanja domova i industrije, zameni ugalj gasom. Ove godine Kina je pretekla Japan kao prvi svetski uvoznik TPG-a.

Drugi faktor je bio velika potrošnja gasa zemalja širom sveta sa izlaskom iz pandemije koronavirusa. Cene TPG-a su beležile 2020. godine rekordno niske vrednosti tokom karantina zbog kovida-19, ali su se potom ponovo vratile na vrhunske vrednosti početkom 2021.

Treći faktor je ruski rat u Ukrajini, koji je već napregnutu situaciju na evropskom tržištu gasa dodatno zategao, navodi Mils. SAD i Velika Britanija su već zabranile uvoz gasa iz Rusije. EU je, podseća se dalje, stavila ugalj pod zabranu, razmotriće i zaustavljanje kupovine nafte i pokušati da smanji upotrebu ruskog gasa za dve trećine do kraja ove godine, a potpuno pre 2030. godine.

Dok nafta i ugalj mogu da se preusmere ka drugim kupcima, gas se oslanja na fiksne cevovode. Tako se 83 odsto ruskog gasa izvozi gasovodima, a od toga 85 odsto je usmereno ka Evropi. Planovi za slanje više gasa u Kinu biće dugotrajni, skupi i mnogo manje isplativi.

Foto: AP/Photo

Skladištenje nije dovoljno

Novi ruski TPG projekti su, takođe, bili ključni deo očekivane buduće ponude. Oni će sada biti dugo odgađani zbog nedostatka pristupa finansijama i tehnologiji i izbegavanju kupaca da kupuju ruske energente.

Od početka rata dotok ruskog gasa u Evropu je, kako se navodi, zapravo povećan. Kontinent plaća oko 700 miliona dolara dnevno za rusku naftu, 400 miliona dolara za gas i 22 miliona dolara za ugalj.

Ako Brisel uvede potpuni embargo na ruski gas ili uvede poreze, carine ili depozitne račune kako bi smanjio priliv prihoda Rusiji, Kremlj će verovatno uzvratiti, prenosi AERS.

"Uklanjanje ruskog izvoza, odnosno četvrtine ukupnog svetskog izvoza, ravno je eliminisanju ponude celog bloka zemalja Perijskog zaliva i Iraka iz globalne prodaje gasa", konstatuje Mils.

Zemlje skladište dosta gasa, ali je to za zadovoljavanje sezonskih (obično zimskih) potreba.

Postrojenja za izvoz TPG-a obično rade blizu maksimuma. Severna Amerika može da ponudi još gasa iz škriljaca, ali to ne može ići u izvoz bez rezervnih kapaciteta za pretvaranje gasa u tečno stanje. Kratkoročno i srednjoročno, gasna kriza će biti ekonomski i ekološki destruktivna, što će dovesti do oživljavanja uglja i mazuta, jer će Evropa i Azija ući u cenovni rat za TPG, zaključio je Mils.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.