Embargo na energente podelio EU! Ko su zemlje koje su spremne da odustanu , a ko I DALJE PREVIŠE ZAVISI OD RUSKOG GASA!

Ruska invazija na Ukrajinu naterala je ministre Evropske unije da raspravljaju i o potencijalnoj šestoj rundi sankcija Moskvi, ali eventualno uvođenje embarga na naftu i gas nastavilo je da pravi podele u bloku. Razlog je jasan - neke od članica EU i dalje su veoma zavisne od ruskih energenata

Evropska unija je od početka rata platila 35 milijardi evra za ruske energente, rekao je evropski šef diplomatije Žozep Borelj, a tokom 2021. godine, oko 40 gasa i 25 odsto nafte EU stiglo je upravo iz Rusije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je EU da uvede sankcije na rusku naftu i da postavi rok za obustavu uvoza gasa iz Rusije. Postoje planovi za potpunu zabranu uvoza ruskog uglja, ali tek od avgusta i njegova vrednost je daleko niža od vrednosti nafte i gasa. 

Foto: AP/Photo

U samom bloku, na primer, Nemačka, Italija, Austrija i Mađarska su veoma zavisne od ruskog gasa, ali je 17 zemalja EU odgovorilo na ponudu Evropske komisije da im pruži tehničku ekspertizu kako bi im pomogla da postepeno odustanu od oslanjanja na ruska fosilna goriva, piše Euronews.

U kakvoj se poziciji nalaze članice EU i koliko su daleko od "odustajanja" od ruskih energenata?

Austrija

Austrija je isključila mogućnost uvođenja sankcija na uvoz nafte i gasa iz Rusije.

"Ako vas sankcije pogode više nego druge, mislim da to nije pravi put", rekao je 4. aprila ministar finansija Magnus Bruner. 

Kancelar Karl Nehamer, koji je 11. aprila sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, rekao je da očekuje dodatne sankcije EU protiv Rusije, ali je stao u odbranu odluke svoje zemlje da se usprotivi prekidu isporuke gasa.

Foto: Reuters

"Sve dok ljudi umiru, svaka sankcija je i dalje nedovoljna", rekao je on.

Podsetimo, Austrije je vojno neutralna i nije članica NATO.

Belgija

Belgijski premijer Aleksandar de Kro pozvao je na pooštravanje sankcija Rusiji kako bi imale efekat na Kremlj. On je istakao potrebu za energetskom transformacijom i okončanjem zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, ali nije pozvao na embargo .

"Mi nismo u ratu sami sa sobom. Sankcije uvek moraju da imaju mnogo veći uticaj na rusku stranu nego na našu", rekao je De Kro na samitu u Briselu 25. marta.
Belgijski ministar finansija Vinsent van Petegem rekao je da se njegova zemlja ne protivi ciljanoj akciji protiv ruske nafte i uglja. 

Foto: Reauters

Bugarska

Bugarska je posebno zavisna od ruskog gasa, čiji sporazum sa Gaspromom obezbeđuje skoro sve njene potrebe. Međutim, u martu je vlada saopštila da neće voditi razgovore o obnavaljanju desetoodišnjeg ugovora koji ističe krajem ove godine, u skladu sa strategijom EU.

Zamenik premijera Asen Vasilev rekao je da će zemlja razmotriti alternativne izvore. Novi gasovod sa Grčkom trebalo bi da počne da radi ove godine, a Bugarska je postigla dogovor da dobije više gasa iz Azerbejdžana.

Hrvatska

Hrvatski premijer Andrej Plenković je navodno rekao na nedavnom samitu EU da je zemlja skoro u potpunosti eliminisala svoju zavisnost od ruskog gasa izgradnjom novog terminala i nastojanjem da poveća kapacitet na drugom.

On je rekao da bi voleo da vidi globalnu perspektivu držanja cena gasa pod kontrolom i da je pokrenuo to pitanje sa predsednicom Evropske komisije Ursulom Fon der Lajen.

Foto: AP PHOTO

Kipar

Kipar je bio rezervisan dok je EU pripremala planove za zabranu ruskih brodova u lukama EU, navodeći potencijalnu štetu za svoj sektor transporta. Ovo ostrvo nije povezano sa evropskom energetskom mrežom i većinu nafte uvozi iz drugih zemalja EU. Ministar energetike opisao je nove energetske projekte za isporuku gasa iz istočnog Mediterana kao "promenu igre". 

Češka

Češka je jedna od zemalja EU koja bi bila najteže pogođena potpunim embargom na ruske energente, prema podacima francuskog Saveta za ekonomske analize. Smatra se da bi potpuna zabrana mogla da izazove udar na ekonomiju u vrednosti od jednog procenta njene ekonomske proizvodnje.

Vlada je saopštila da pravi planove za vanredne situacije za svaki scenario, uključujući i onaj u kom su isporuke iz Rusije prekinute.

Danska

Danska je bila na čelu zemalja koje su pozivale na ogromnu zelenu transformaciju kako bi se okončala zavisnost kontinenta od ruskih energenata. Paket EU "Fit fo 55" poziva na brže smanjenje emisija i uvođenje obnovljivih izvora energije pored povećane uštede energije.

Ova zemlja takođe traži alternativne izvore gasa. U Danskoj su nastavljeni radovi na projektu "Baltik pajp", gasovodu od Norveške do Poljske. Nakon devetomesečne suspenzije usled zabrinutosti zbog uticaja na divlje životinje, nedelju dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, odobrena je dozvola za nastavak izgradnje.

Foto: AP/Photo

Planirani gasovod od 900 kilometara je uglavnom namenjen da pomogne Poljskoj da smanji svoju zavisnost od ruskog prirodnog gasa. 

Estonija

Estonska vlada je javno pristala da "u principu" prekine sve gasne i naftne veze sa Rusijom do kraja godine. To bi je stavilo u korak sa baltičkim susedima Litvanijom i Letonijom, koji tvrde da su obustavili sav uvoz ruskih energenata od početka aprila.

Vlada Estonije je u martu predložila da se prihodi od ruskog gasa i nafte koriste za obnovu Ukrajine, po modelu UN programa Nafta za hranu iz 1995. To je omogućilo Iraku da prodaje naftu samo u zamenu za humanitarne zalihe, kao što su hrana i lekovi.

Finska

Finska premijerka Sana Marin je izrazila želju da se "reši ruskih fosilnih goriva", rekavši da nastavak uvoza energenata iz Rusije "podržava i zapravo finansira rat".

Uprkos tome, aktivisti su primetili kako određene rupe i odredbe u finskoj politici i dalje dozvoljavaju uvoz ruskih energenata, kao što je četvoromesečni grejs period za uvoz uglja. 
Finski "Grinpis" je istakao da je "tranzitna rupa" omogućila da ruski energenti dođu u Finsku iz Sibira. 

Foto: Tanjug/AP

"Ljudi su ubijeni i mi to finansiramo", rekao je Mati Limatainen iz ove organizacije.

Francuska

U odnosu na druge velike evropske ekonomije, Francuska nije u velikoj meri zavisna od ruskog gasa i nafte. U poređenju sa Nemačkom i Italijom, koje uvoze 40 do 50 odsto svog gasa iz Rusije, udeo Francuske u uvozu ruskog gasa je 25 odsto, a najveći dobavljač je zapravo Norveška (35 odsto).

Francuska vlada je pokazala spremnost da zabrani uvoz ruske nafte, a ministar finansija Bruno le Mer rekao je za CNN Frans da su "spremni da krenu dalje i donesu odluku o zabrani nafte". On je dodao da je "duboko uveren da će se sledeći koraci i naredne rasprave fokusirati na ovo pitanje".

 

Foto: Tanjug/AP

Francuska je trenutno usred veoma tesnih predsedničkih izbora na kojima se odlučuje između aktuelnog predsednika Emanuela Makrona i liderke krajnje desnice Marin le Pen. Le Penova je u prošlosti predlagala bliže veze NATO i Rusije i verovatno bi, kada bi bila izabrana, unela promene politike i tona prema Rusiji. Njih dvoje suočiće se u drugoj rundi 24. aprila.

Nemačka

Najveća evropska ekonomija bila je jedna od najuzdržanijih u razmatranju potpunog embarga na ruske energente. Kancelar Olaf Šolc upozorio je da bi iznenadni prekid "gurnuo celu Evropu u recesiju".

Međutim, nemački ministar ekonomije kaže da je ta zemlja već smanjila svoju zavisnost od ruske energije od početka invazije. Uvoz ruske nafte pao je sa 35 na 25 odsto, a gasa sa 55 na 40 odsto, rekao je ministar Robert Habek.

Foto: Informer/Fotomontaža

Grčka

Grčki premijer rekao je 12. aprila da se ulažu napori da se ubrza istraživanje kako bi se smanjilo oslanjanje na ruski energiju. Ova zemlja dobija oko 40 odsto svojih energetskih potreba od Rusije.
Mađarska
Mađarska je veoma zavisna od ruske energije i njen premijer se protivi embargu, iako jeste odobrio zabranu uglja. Viktor Orban je obećao da će staviti veto na svaki pokušaj uvođenja potpunog embarga jer bi, prema njegovom mišljenju, to "ubilo" njegovu zemlju.

Irska

Irska nije zavisna od ruskih energenata. Ne uvozi prirodni gas iz zemlje jer ima sopstveno gasno polje na obali orkuga Majo. Ostatak, oko 70 odsto, uvozi iz susedne Velike Britanije. Delimično zahvaljujući ovoj slobodi, irska vlada je zauzela čvrst stav protiv Rusije, izražavajući svoju podršku sankcijama EU. 

Govoreći u Briselu, ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni rekao je da Irska ima "maksimalistički" pristup sankcijama Moskvi. Ova zemlja je glasno zagovarala prekid uvoza svih energenata iz Rusije.

Italija

Još jedna velika ekonomija EU povećala je svoje oslanjanje na ruski gas tokom godina kako je prešla sa uglja. Italijanski zvaničnici kažu da Rusija isporučuje 38 odsto prirodnog gasa koji se koristi za električnu energiju i za tešku industriju, uključujući čeličane i fabrike papira. 

Ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo, koji je putovao u zemlje koje proizvode energiju tražeći alternative, rekao je za agenciju ANSA da "Italija ne može da stavi veto na sankcije u vezi sa ruskim gasom".

Međutim, premijer Mario Dragi, koji je rekao da se plaćanjem gasa finansira ruski rat, nije se osvrnuo na energiju u javnom odgovoru na širenje fotografija tela na ukrajinskim ulicama. 

Foto: Reuters

Italija je 11. aprila potpisala sporazum sa Alžirom o smanjenju oslanjanja na ruska fosilna goriva. Alžir je trenutno drugi po veličini dobavljač gasa u Italiji i šalje 21 milijardu kubnih metara gasa, Italija iz Rusije dobija 30 milijardi kubnih metara.

 
Letonija

Zajedno sa ostalim baltičkim državama, Letonija navodi da više ne zavisi od uvoza ruskog gasa i nafte. Vlada je zagovaral sankcije Rusiji u vezi sa energetikom.

Letonski premijer Arturs Karins rekao je 25. amrta da bi druge zemlje EU trebalo da razmotre takve mere kao način da zaustave rat u Ukrajini.

"Energetske sankcije su način da se zaustavi protok novca u Putinovu ratnu kasu", rekao je on u Briselu.

Litvanija

Litvanija je 2. aprila saopštila da je u potpunosti zaustavila uvoz energenata iz Rusije, čime je postala prva zemlja u EU koja je prekinula energetske veze sa Moskvom. Litvanija bila "prva zemlja među snabdevačima Gasproma koja je stekla nezavisnost od ruskog gasa", rekao je ministar energetike Dainijus Krevjs, dodajući da je to zbog "višegodišnje koherentne energetske politike i pravovremenih infrastruktirnih odluka". Taj potez podržao je i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

Luksemburg

Luksemburg je trenutno podeljen oko toga da li da i dalje cilja na uvoz ruske nafte i gasa. Ipak, Veliko Vojvodstvo sebe smatra spremnim za moguću zabranu uvoza uglja iz Rusije širom EU.

U zvaničnoj izjavi koju je Ministarstvo spoljnih i evropski poslova dostavilo za Euronews 14. aprila, luksemburška vlada je navela da se "zavisnost (od ruskih fosilnih goriva) mora smanjiti" i da ne treba "isključiti sankcije". Ali, takođe se dodaje da trenutno neće biti preduzete nikakve pojedinačne akcije.

"Jedinstvo svih drđava članica i odlučnost da zajednički pristupe pitanju sankcija bili su ključni faktor naše politike", navodi se u saopštenju.

Malta

Malta energetski ne zavisi od uvoza ruske nafte i gasa. Govoreći za "Tajms of Malta", ministarka energetije Mirijam Dali rekla je da "kao zemlja, kada je u pitanju tečni prirodni gas, ne zavisimo od Rusije".

Ona je napomenula kako ta mediteranska zemlja nije imala energetske ugovore sa Rusijom. Oko 17 odsto malteške energije dolazi iz evropske električne mreže, koja stiže sa italijanskog ostrva Sicilija.

Foto: AP PHOTO

Holandija

Otprilike 15 odsto gasa koji dolazi u Holandiju dolazi iz Rusije. Holandski premijer Mark Rute izjavio je da Holandija ne može da prekine sve isporuke fosilnih goriva iz Rusije, rekavši da im je "potrebno snabdevanje" i da je to "neprijatna istina".

Iako je donji dom parlamenta pozvao na strože sanckcije na uvoz ruske energije, holandski finansijski list "Finansijele dagblad" tvrdi da bi to imalo razoran uticaj na ekonomiju zemlje. To je zbog njene male veličine i oslanjanja na evropske proizvodne lance, koji zahtevaju više transporta, a samim tim i troškove energije.

U zvaničnoj izjavi dostavljenoj za Euronews 13. aprila, vlada je rekla da će "pre kraja aprila predstaviti plan za postepeno izbacivanje ruskog gasa, nafte i uglja". Ukazala je na mere koje je zemlja već preduzela da smanji oslanjanje na rusku energiju, kao što je organizovanje kampanje za uštedu energije. Ali, dodaje se: "Mora se uzeti u obzir sigurnost snabdevanja energijom za celu EU" i "mere se moraju preduzeti na evropskom nivou da bi bile efikasne". Izjava nije orkrila da li vlada ima neposredan plan da u potpunosti sankcioniše uvoz ruskih energenata.

Poljska

Poljska se blisko pridružila baltičkim državama tako što je pristala da smanji sav svoj uvoz ruskih energenata, iako, u ovom slučaju, do kraja godine. Ova zemlja koja je primila 2,5 miliona izbeglica (najviše u EU), dobila je 2020. godine oko 40 odsto gasa iz Rusije. 

Foto: Reuters

Ipak, u odluci koju je opisao kao "najradikalniju", u Evropi, poljski premijer Mateuš Moravjecki tvrdi da će Poljska postepeno ukinuti uvoz uglja u narednih nekoliko meseci i zabraniti naftu i gas do decembra.

Portugal

Portugalska vlada je saopštila da je spremna da podrži sankcije protiv ruskog gasa i nafte. U poređenju sa drugim zemljama EU, Portugal se ne oslanja mnogo na rusku naftu i gas. Značajno veći udeo svoje energije dobija iz obnovljivih izvora, posebno solarnih.

Ministar spoljnih poslova Žao Gomeš Kravinjo je 11. aprila rekao da će ta zemlja podržati "intenziviranje ruskih sankcija".

"Portugal je usklađen sa ovim akcijama, koje imaju tehničke dimenzije o kojima se još raspravlja, ali će ih Portugal podržati", dodao je on.

Portugalska vladaje pozivala je još od prvih dana rata da vlade širom Evrope sankcionišu uvoz ruskih energenata.

Rumunija

Rumunija i još tri zemlje centralne i istočne Evrope - Mađarska, Slovačka i Poljska - dogovorile su strateško partnerstvo za dalji razvoj svojih vodoničnih mreža i smanjenje potrebe za uvozom ruske energije. Ranije ovog meseca, najveća rumunska energetska kompanija OMV Petrom prestala je da uvozi sirovu naftu iz Rusije verujući da dolazi zabrana ruskih energenata u celoj EU.

Rumunija trenutno ima jedan od najnižih procentualnih udela u snabdevanju gasom iz Rusije, oko 10 odsto.

Slovačka

Slobačka se veoma oslanja na uvoz ruskih fosilnih goriva kao izvora energije. Zemlja uzima oko 85 odsto gasa i 66 odsto nafte iz Rusije, što znači da bi prekid veza mogao da ima značajan uticaj na ovu zemlju. U aprilu je slovačka vlada saopštila da se pridružuje EU odbijajući da plaća ruski has u rubljama, nakon što je ministar ekonomije te zemlje rekao suprotno. 

Foto: Pixabay

Analitičari u Slovačkoj ponudili su planove za smanjenje potrošnje energije efikasnijim metodama grejanja kao alternativu ruskim fosilnim gorivima.

Slovenija

Slovenija je takođe u značajnoj meri zavisna od uvoza ruskog gasa i nafte. Nedavno je izrazila interes za dobijanje hasa sa terminala za LNG (tečni prirodni gas) u Hrvatskog. Prošlog meseca slovenački premijer Janez Janša stao je uz druge zemlje EU u otporu zahtevu Moskve da se uvoz energije plaća u rubljama kako bi se ojačala njena ekonomija.

Španija

Od početka invazije, Evropa je tražila anlternative ruskim energentima, kao šo je isporuka tečnog gasa iz SAD preko Atlantskog okeana. Španija se pozicionirala kao moguće novo "čvorište" za uvoz LNG u Evropu.

Ali, nedavna intervencija premijera Pedra Sančeza u korist Maroka u njegovom sporu sa Alžirom oko Zapadne Sahare dovela je Španiju u sukob sa Alžirom, jedinom od njenih glavnih snabdevača gasom. Ova tenzija potencijalno bi mogla da dovede do viših cena gasa u Španiji i da smanji apetit zemlje za sankcionisanjem ruskog gasa.

Španska vlada pozvala je EU da smanji oslanjanje na ruski gas. Španija, centar solarne energije, manje zavisi od Rusije.

Švedska

Švedska je otpornija na uticaj energetskih sankcija na Moskvu jer se ta zemlja ne oslanja u velikoj meri na uvoz iz te zemlje. Kako je u martu saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, švedska vlada je rekla da je snabdevanje zemlje "u malom stepenu direktno zavisno od ruskih snabdevanja energijom, a izveštaji pokazuju da snabdevanje energijom iz Rusije funkcioniše normalno".

Švedska, zajedno sa Finskom, razmišlja o članstvu u NATO u svetlu nedavnih geopolitičkih tenzija. Ovo označava pomak od njene dugogodišnje politike neutralnosti.