ISPRAVKA: Moskva nije zvanično saopštila da će vratiti NATO na granice iz '97

Informer je prvobitno preneo da "Rusija traži od NATO pakta povratak na granice iz 1997", ali to nije tačno, jer je u pitanju bila izjava poslanika ruske Dume, a ne zvaničan stav ruske administracije.

Kako navodi Raskrinkavanje u svojoj analizi, Rusija je 24. februara 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu napadom na više gradova u ovoj zemlji, a ruski predsednik Vladimir Putin invaziju je nazvao “specijalnom vojnom operacijom” čiji je navodni cilj denacifikacija Ukrajine i sprečavanje navodnog genocida u Donbasu. Značajan dio ruskog narativa kojim se pokušava opravdati invazija ove zemlje na Ukrajinu uključuje i tvrdnje o tome da je širenje NATO saveza protivno “dogovoru” te da predstavlja prijetnju Rusiji. Kako je naš partnerski portal Raskrinkavanje iz Crne Gore naveo u analizi od 22.2.2022, ovaj narativ vezuje se za sovjetskog političara Mihaila Gorbačova.

Značajan element sukoba Ukrajine i Rusije koji datira iz 2014. godine jeste i činjenica da Rusija ne želi da dozvoli da Ukrajina postane članica NATO alijanse, što je Rusija i zahtevala u decembru 2021. godine. Kako se navodi u članku od 2.2.2022. španskog lista El Pais, SAD i NATO odbili su zahtev Rusije iz decembra 2021. i potpisivanje bilateralnog sporazuma o bezbednosti u Evropi s Rusijom, kao i zatvaranje vrata budućem uključivanju Ukrajine u NATO.

Rusija jeste, dakle, ranije zahtevala da NATO povuče ekspanziju, kao i snaga iz istočne Evrope i zaustavi dalji rast. Ipak, formulacije iz navedenih naslova ukazuju na postojanje aktuelne odluke, svojevrsne pretnje da će Rusija koristiti sva raspoloživa sredstva u vraćanju NATO saveza na granice od 1997. godine. Tako nešto nije tačno. Takva odluka nije objavljena na zvaničnom kanalu Kremlja niti ju je neki/a ruski/a zvaničnik/ca javno saopštio/la.

Inače, poslanik Morozov u datoj izjavi je naglasio da jedan od puteva da se taj zadatak realizuje je i stvaranje novih pretnji po bezbednost takozvanih „novih“ članica Alijanse razmeštanjem raketnih sistema u Kalinjingradu.

Takođe je rekao i da bi zbog stupanja Finske i Švedske u sastav NATO Rusija mogla da pokrene pitanje i odbacivanja nenuklearnog statusa Baltičkog mora.

„Stupanje Finske i Švedske u sastav NATO u korenu lomi evropsku arhitekturu bezbednosti“, istakao je Morozov.

Dakle , ovo je stav poslanika, i bilo kakvo dovođenje u vezu sa zvaničnom Moskvom je neodrživo.