STRAŠNE PROGNOZE NORVEŠKE KOMPANIJE ZA ANALIZU GASA I NAFTE! EVROPI NEMA SPASA gas će na zimu koštati 3.500$

Ogroman skok cene gasa rezultirao bi krahom evropske industrije, a građani bi se suočili sa nepodnošljivo visokim cenama hrane i energenata, upozoravaju norveški analitičari

Gas u Evropi naredne zime koštaće najmanje 3.500 dolara za hiljadu kubika, pokazala je analiza vodeće svetske istraživačke kompanije za analizu kretanja cena gasa i nafte 'Ristad enerdži' iz Norveške.

Analitičari 'Ristada' upozoravaju da za Evropu neće biti spasa, jer će sve države vrlo teško dolaziti do neophodnih količina gasa i drugih energenata za normalan rad industrije i život građana.
Cene prirodnog gasa dodatno su porasle ove nedelje nakon što je Moskva uvela kontrasankcije nekim evropskim energetskim kompanijama. Cena gasa u Evropi kreće se oko 1.000 dolara na svetskim berzama proteklih dana i to je čak tri puta ili 300 odsto više u odnosu na pre godinu dana! Ovo je, međutim, 'letnja cena' i ona nije ništa u odnosu na to šta Evropu tek čeka na zimu, kažu stručnjaci. Brojne evropske zemlje planiraju da potpuno prestanu da uvoze ruski gas i da pređu na druge 'pravce snabdevanja', a to će, prema norveškim istraživačima, podići sve cene i ostaviti Evropu bez industrije i grejanja.

Krah industrije

Prema istraživanju norveškog 'Ristad enerdžija', ako bi dotok ruskog gasa prestao sutra, gas koji se trenutno nalazi u skladištima širom Evrope 'nestao bi pre kraja godine, ostavljajući Evropu izloženu surovoj zimi'. Prema takvom scenariju, u odsustvu dogovora u EU o zajedničkoj kupovini, cena berzanskog gasa mogla bi da se popne i na više od 3.500 dolara za 1.000 kubnih metara, što bi rezultiralo krahom celokupne evropske industrije, a mnogi bi bili prinuđeni da menjaju energente na koje se greju i koriste u proizvodnji. Međutim, sve te zamene nikako ne bi mogle da nadomeste nedostatak gasa. 

Zvanični podaci govore da je Rusija prošle godine poslala 155 milijardi kubnih metara gasa na evropski kontinent, obezbeđujući više od 31 odsto ukupnog snabdevanja gasom.

"Zamena značajnog dela ovog gasa biće izuzetno teška, sa dalekosežnim posledicama po stanovništvo i ekonomiju Evrope", kaže se u izveštaju. Pošto Evropljani, zvanično, nameravaju da većinu ruskog gasa zamene tečnim naftnim gasom (TNG), istraživači ove norveške kompanije naglašavaju da se očekuje da će potražnja za TNG-om dostići 436 milijardi tona u 2022. godini, što bi nadmašilo ukupnu svetsku ponudu od samo 410 milijardi tona.

- Imaćemo veliku neravnotežu u snabdevanju i visoke cene, s obzirom na to da se veće snabdevanje TNG-om očekuje, u najboljem slučaju, tek posle 2024. godine. Jednostavno nema dovoljno TNG-a da bi se zadovoljila potražnja. Kratkoročno, ovo će dovesti do jako, jako teške zime u Evropi. Proizvodnja TNG će stići prekasno da bi se zadovoljio nagli skok tražnje - kaže Kaušal Rameš, viši analitičar za gas i TNG u 'Ristadu'.

Slične prognoze dao je i domaći stručnjak za gas Vojislav Vuletić, koji je istakao da Evropa godišnje ne može da iz drugih  izvora nabavi neophodni gas.

 

- Evropa na privredu i stanovništvo potroši oko 500 milijardi kubnih metara gasa, a Amerika, u najboljem slučaju, godišnje može da nam svima isporuči tek 15 miliona kubika svog tečnog naftnog gasa. Ukupna svetska proizvodnja tog tečnog naftnog gasa iznosi oko 550 miliona kubika, pa sve i kada bi čitavu tu proizvodnju preusmerili na Evropu, opet bi bilo jedva dovoljno - naveo je Vuletić.

Konfuzija u EU

Podsetimo, prema planu Evropske unije, cilj Brisela je da se zavisnost od ruskog gasa smanji za 66 odsto u toku ove godine, dok Evropljani takođe planiraju da do 1. novembra napune skladišta gasa na 80 odsto kapaciteta, što stručnjaci smatraju neizvodljivim.

Koliko je stanje u EU konfuzno, svedoči i činjenica da je nemački šef diplomatije Analena Berbok u Kijevu izjavila da Nemačka odbija ruski gas, a istovremeno je u Berlinu ministar rada Hubertus Hajl napomenuo da bi odsustvo ruskog gasa Nemačku dovelo da ima najveću ekonomsku krizu, dva puta težu od one iz 2008. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.