NAJMANJE 74 HRVATA I 103 ŠIPTARA UBIJENA U UKRAJINI, ALI LIKVIDACIJA TU NIJE STALA! Rusko ministarstvo odbrane objavilo podatke o strancima koji su otišli da se bore za Kijev

Ruska vojska likvidirala ukupno 1.956 stranih plaćenika. Osim Hrvata i Albanaca, ubijena je i 51 osoba iz BiH, kao i 214 Amerikanaca. Sa fronta je pobeglo 1.779 stranaca, a ostao je ukupno 3.221

Najmanje 74 Hrvata i 103 Šiptara likvidirala je ruska vojska od početka rata u Ukrajini. Prema saopštenju ruskog ministarstva odbrane, ubijen je i 51 državljanin Bosne i Hercegovine, kao i 214 Amerikanaca. Svi oni su među 1.956 stranih plaćenika koji su likvidirani u borbama.

 

Sve manje dolaze

Portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov u petak je izjavio da se od početka aktuelnog sukoba 6.956 stranaca iz 64 zemlje prijavilo da ratuje za režim u Kijevu. Dodao je da je od tog broja 1.779 stranih plaćenika pobeglo sa fronta i vratilo se kući, dok ih se u Ukrajini i dalje nalazi 3.221.

Najviše plaćenika stiglo je u Ukrajinu iz Poljske, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Među evropskim zemljama Hrvatska je na četvrtom mestu po broju plaćenika u Ukrajini, odmah iza Poljske, Rumunije i Britanije. Ukupno 204 Hrvata otišla su da ratuju protiv Rusije, od toga su ubijena 74, dok je 51 pobegao. Ostalo je da ratuje 79 Hrvata.

Kad je reč o Šiptarima, 306 ih je otišlo na ratište, od čega 150 iz Albanije i 156 sa Kosova. Ubijena su ukupno 103 Šiptara, 100 ih je pobeglo, a ostalo ih je 103.

Iz Bosne i Hercegovine u Ukrajinu je otišlo 167 osoba, 51 je ubijena, dok ih je 46 pobeglo. Sada ih je ostalo 70.

- Među evropskim zemljama Poljska je neprikosnoveni lider kako po broju pristiglih plaćenika, tako i po broju poginulih. Iz te zemlje je od početka ruske operacije stigla 1.831 osoba, od čega je 378 već ubijeno, dok su se 272 plaćenika vratila u svoju zemlju. Slede Rumunija i Velika Britanija. Sa američkog kontinenta prednjači Kanada, odakle je stigao 621 plaćenik, a ubijena su 162, a slede je Sjedinjene Države, odakle je došlo 530 plaćenika, od čega je 214 poginulo, dok je 227 pobeglo nazad - objasnio je Igor Konašenkov.

On je istakao da takozvani psi rata poslednjih nedelja u sve manjem broju pristižu na ukrajinski front, uprkos tome što im je režim u Kijevu povećao dnevnice. Konašenkov je poručio da ukrajinski zvaničnici ne mogu da zaustave "slanje plaćenika na 'onaj svet'", te je istakao da sve više njih beži sa fronta glavom bez obzira.

- Zbog sve većeg broja vojnih neuspeha kijevskog režima i ogromnih dnevnih gubitaka u ljudstvu i tehnici, priliv stranih plaćenika u Ukrajinu ne samo da se smanjio nego je i mnogo njih koji beže nazad u svoju zemlju. Uprkos naporima ukrajinskih zvaničnika i povećanju plata, režim u Kijevu ne može da zaustavi proces odlaska plaćenika na "onaj svet" ili nazad u svoju zemlju. Nedavna priča o 20.000 stranaca koji se bore protiv ruskih oružanih snaga najobičnija je laž - rekao je Konašenkov.

Foto: AP/Photo

Rusi sve prate

Portparol ministarstva odbrane Ruske Federacije rekao je da Moskva prati i evidentira sve strane državljane koji se na strani Ukrajine bore protiv ruskih trupa, kao i da vodi preciznu statistiku o broju pristiglih, ubijenih, pobeglih i preostalih plaćenika.

- Ministarstvo odbrane Rusije prati i evidentira boravak svakog predstavnika ovog međunarodnog skupa bezglavih konjanika u Ukrajini. Štaviše, naše baze podataka ne uključuju samo plaćenike koji učestvuju u borbama već i one koji su stigli da obuče vojnike ili pomognu u radu i popravci zapadnog naoružanja isporučenog Ukrajini - objasnio je Konašenkov.

Ukoliko pred sudom Donjecke Narodne Republike budu osuđeni zbog toga što su "za novčanu nadoknadu učestvovali u ukrajinskoj agresiji i nasilnom preuzimanju vlasti u DNR", čeka ih ista sudbina kao i britanske plaćenike Šona Pinera i Ejdena Aslina, koji su zajedno sa Marokancem Sadunom Braginom nedavno osuđeni na smrtnu kaznu streljanjem.

Zapadni mediji, međutim, insistiraju da dvojica Amerikanaca nisu aktivno učestvovala u borbama, već da su u Ukrajinu doputovala kako bi obučavala tamošnje snage. To se kosi sa svedočenjem jednog od njihovih saboraca, koji je medijima rekao da su obojica uhvaćena nakon što su granatom raznela jedan ruski tenk.

Druki je služio u američkoj vojsci tokom rata u Iraku i patio je od posttraumatskog sindroma. S druge strane, Hjuin je dve godine bio marinac u američkoj bazi u Japanu, nema iskustva sa ratišta, ali je u Ukrajinu stigao kao "stručnjak za hemijsko naoružanje".

Portparol Bele kuće Džon Kirbi izjavio je da će Vašington učiniti sve što može kako bi ih spasao.

- Potrudićemo se da ih bezbedno vratimo kući. Ali ovo je važan trenutak da obeshrabrimo Amerikance koji žele da idu u Ukrajinu da ratuju. To je ratna zona. Ukrajina trenutno nije mesto za Amerikance - rekao je Kirbi.