Plaćenici Robert Druki (39) i Endi Hjuin (27) iz Alabame, koji su zarobljeni u Harkovu, ispričali su da su na osnovu propagande SAD mislili da su Rusi agresori u Donbasu, te da su se uverili da to nije tako
Dvojica američkih plaćenika Robert Druki (39) i Endi Hjuin (27) iz Alabame, koje je ruska vojska zarobila u Harkovu, ispričala su da su im mediji u SAD isprali mozak, te da su zato otišli u Ukrajinu da se bore protiv Rusa. Obojica su rekli da su, na osnovu američkih medijskih izveštaja, mislili da su Rusi agresori u Donbasu, ali da su tek sada svesni da to nije tako, te da se kaju što su uopšte došli na ratište.
Neorganizovana vojska
Druki i Hjuin dali su intervju srpskom novinaru Miodragu Zarkoviću, koji iz Ukrajine izveštava za Jutjub kanal "Helmkast". Iako su obojica vojni veterani, kazali su da pre dolaska u Ukrajinu nisu imali nikakvog borbenog iskustva. Druki je, naime, u dva navrata bio u Iraku kao ekspert za hemijsko oružje, ali prema sopstvenom priznanju, nije imao posla jer takva vrsta naoružanja nije korišćena u toj bliskoistočnoj zemlji. S druge strane, Hjuin je, kako je sam rekao, bio pozadinac u marincima i nikad nije bio na frontu, a kamoli na prvoj borbenoj liniji.
I jednom i drugom dogodilo se da se u Ukrajini prvi put nađu na liniji vatre. Prema njihovim rečima, dva meseca su bili u toj bivšoj sovjetskoj republici pre nego što su poslati na zadatak u Harkov. Iako im je rečeno da će biti podrška grupi vojnika prilikom izviđanja terena, to se nije dogodilo. Završili su na samoj borbenoj liniji, gde su na kraju i uhvaćeni.
Obojica svedoče o tome da je ukrajinska vojska neorganizovana i slabo opremljena uprkos ogromnoj količini oružja, koja pristiže sa Zapada. Kažu da u njihovim redovima ima mnogo stranaca, te da su primetili da je najviše Amerikanaca, Britanaca i Kanađana, ali da ima i ljudi iz Brazila, Ekvadora, kao i veliki broj Finaca.
Znaju da im preti smrtna kazna
Robert Druki i Endi Hjuin rekli su da znaju da im preti smrtna kazna za učešće u ratu u Ukrajini. Ispričali su da sve do zarobljavanja nisu znali da su dvojica Britanaca i Marokonac već osuđeni na smrt streljanjem, ali su istakli da su spremni da prihvate kaznu.
Obojica su rekli da bi voleli da se vrate kućama, ali da znaju da to nije moguće.
- Znam da mi preti smrtna kazna. Žao mi je zbog zločina koje sam počinio - rekao je Hjuin.
Druki, koji ima dobru penziju kao vojni veteran, ispričao je da je došao u Ukrajinu ne zbog para, već da pomogne, kako je mislio, Ukrajincima da se odbrane od Rusa.
- U ovih nekoliko dana koliko sam zarobljen shvatio sam da nisam znao kompletnu priču. Mediji u SAD govore da je Rusija apsolutni agresor, pa sam pomislio da je ukrajinskom narodu potrebna pomoć. Otkad sam ovde, shvatio sam da to nije tako. Shvatio sam da je ovaj rat mnogo veći nego što sam mislio i da ovo nije moja borba. Kad to kažem, mislim na to da se Rusija brani u Donbasu. Nisam znao da je i Ukrajina delimično agresor - rekao je Druki, ističući da rat može da se završi isključivo nalaženjem diplomatskog rešenja.
Dobar tretman
Na pitanje novinara da li je ikad video da ruska vojska ubija civile, on je odgovorio da nije. Istovremeno je pohvalio način na koji se Rusi odnose prema zarobljenicima.
- Mnogo je bolje nego što sam mislio da će biti. Redovno nam daju hranu i vodu, a kad nam je hladno, daju nam ćebad da se pokrijemo - istakao je Druki.
O tome je posvedočio i njegov saborac Hjuin. On isto kaže da ne može da se požali na to kako Rusi tretiraju zarobljenike, budući da je mislio da će ga odmah ubiti, ali se ispostavilo da mu redovno daju i da jede i da pije, te da ima sve što mu je neophodno. I on je pričao o tome da žali što je uopšte došao u Ukrajinu, naglasivši da je bio glup i nepromišljen. Hjuin tvrdi da je želeo da bude humanitarac, te da je preko poljskog popa po imenu Saša došao u Ukrajinu, ali da se ispostavilo da humanitarni radnici ne rade svoj posao. Tako se priključio vojsci, promenivši nekoliko jedinica jer nije bio zadovoljan.
- Ukrajinska vojska je u rasulu. Komandanti nisu kompetentni, vojnici nisu dobro opremljeni, nema dovoljno hrane - izjavio je Hjuin.
Na kraju je i on zaključio da je u Americi čuo samo laži o ratu u Ukrajini, te da se kaje što je uopšte došao.
Sjedinjene Američke Države neće ugroziti bezbednost sopstvene vojske i ekonomije kako bi nastavile da snabdevaju Ukrajinu raketama, ocenio je urednik američkog časopisa Amerikan konzervativ Džud Ruso, upozoravajući da su američke zalihe presretača ozbiljno iscrpljene ratom sa Iranom, dok Pentagon preusmerava sisteme „patriot“ u Saudijsku Arabiju i Katar.
Ruska vojska počela je masovno da koristi novu generaciju mlaznih bespilotnih letelica „Geran-4“ i „Geran-5“, koje dostižu brzinu do 600 kilometara na čas i lete na visinama nedostupnim većini ukrajinskih dronova-presretača.
Američke vojne kompanije koriste rat u Ukrajini za testiranje novih sistema naoružanja u stvarnim borbenim uslovima protiv ruske vojske, izjavio je bivši direktor CIA i penzionisani američki general Dejvid Petreus, koji je ukrajinski front nazvao najboljom vojnom laboratorijom na svetu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da Kijev nije dobio upozorenje zapadnih partnera o lansiranju pet ruskih balističkih raketa koje su pogodile civilnu infrastrukturu prestonice, u trenutku kada Sjedinjene Američke Države prete ograničavanjem obaveštajne podrške Ukrajini.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa zapretila je Ukrajini obustavom mehanizma za nabavku američkog oružja i razmene obaveštajnih podataka ukoliko Kijev ne prekine dalekometne napade na ruske rafinerije i drugu energetsku infrastrukturu.
Američki predsednik Donald Tramp do 18. oktobra treba da odluči o primeni novih drastičnih ekonomskih mera prema Rusiji i najvećim kupcima ruskih energenata, dok američki ministar energetike Kris Rajt potvrđuje da Bela kuća trenutno procenjuje posledice takvog poteza.
Američki izviđački avion ARTEMIS II ponovo je jutros poleteo iz Rumunije i uputio se iznad Crnog mora, gde se kretao prema istoku na pravcu koji američke snage redovno koriste za elektronsko i radarsko izviđanje područja oko Krima i južnih regiona Rusije.
Rusija i Sjedinjene Američke Države već razgovaraju o mogućim zajedničkim energetskim projektima koji bi mogli da budu pokrenuti posle završetka sukoba u Ukrajini, dok Moskva i Vašington paralelno traže put ka političkom dogovoru, objavio je Rojters.
Tajvan, rat sa Iranom, Ukrajina, trgovinski sukob i kontrola veštačke inteligencije bili su među ključnim konkretnim temama razgovora predsednika SAD Donalda Trampa i kineskog predsednika Sija Đinpinga u Beloj kući.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sjedinjene Američke Države neće ugroziti bezbednost sopstvene vojske i ekonomije kako bi nastavile da snabdevaju Ukrajinu raketama, ocenio je urednik američkog časopisa Amerikan konzervativ Džud Ruso, upozoravajući da su američke zalihe presretača ozbiljno iscrpljene ratom sa Iranom, dok Pentagon preusmerava sisteme „patriot“ u Saudijsku Arabiju i Katar.
Počela je izborna tišina, koja traje do nedelje, 25. oktobra u 20 časova. Izborna tišina počinje 48 sati od početka izbornog dana i odnosi se i na izborni dan.
Više javno tužilaštvo u Beogradu apeluje na građane, institucije nadležne za sprovođenje izbornih radnji i državne organe da se u narednom periodu strikno pridržavaju Ustava i zakona Republike Srbije, kako bi sve izborne radnje u vezi sa predstojećim parlamentarnim izborima bile sprovedene u skladu sa istim.
Univerzitet u Beogradu odbija da dostavi povereniku za informacije od javnog značaja podatke o službenim putovanjima rektora Vladana Đokića, iako je rok istekao 21. oktobra.
Jakov Ćaleta funkcioner vladajućeg HDZ-a koji je pre samo mesec dana uhapšen pod optužbom da je nosio fantomku i sa grupom huligana terao mlade plesače iz Novog Sada i vukovarskog branitelja uz gnusne ustaške povike, jednoglasno je izabran za predsednika Veća Gradskog kotara Blatine-Škrape u Hrvatskoj.
Čedo Protić objavio je na društvenoj mreži "Iks" prepisku sa nepoznatim brojem sa kojeg je, kako tvrdi, dobio poziv da glasa za izbornu listu pod brojem 3.
Srbi, prema najnovijoj statistici Republičkog zavoda za statistiku, ređe i kasnije ulaze u brak. Kako pokazuje poslednji izveštaj, prošle godine je zabeležen pad broja zaključenih brakova od 3,2 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Na zadnjim vratima većine automobila sa petoro vrata nalazi se mali otvor koji mnogi vozači nikada nisu primetili. Ipak, iza njega se krije jedna od najvažnijih bezbednosnih funkcija, posebno ako se u automobilu voze deca ili kućni ljubimci.
Grupa Zlatiboraca tokom seče drva za zimu, naišla je na nešto neverovatno. Tako barem izgleda onima koji su zapazili video koji se širi društvenim mrežama.
Pripadnici Policijske uprave Doboj uhapsili su muškarca inicijala Z. Š. sa područja Teslića zbog sumnje da je počinio krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".
Policiji u Banovićima, u BiH, sinoć oko 20.10 časova prijavljeno je razbojništvo nad 19-godišnjom devojkom I. K. kojoj je tom prilikom ukraden telefon.
Policija je na području Kutine, u Hrvatskoj, otkrila prostorije za uzgoj i sušenje marihuane i zaplenila gotovo 2,8 kilograma droge, automatsku pušku i veću količinu municije. Tom prilikom uhapšen je muškarac starosti 47 godina.
Tomas Markl Stariji (82), otac vojvotkinje od Saseksa Megan Markl, našao se u centru ozbiljnog skandala nakon što ga je sin Tomas Markl Mlađi prijavio policiji zbog navodnog posedovanja velikog broja fotografija i video-snimaka seksualnog zlostavljanja dece.
U podnožju planine Helan, u kineskom gradu Jinčuanu, nalaze se carske grobnice Sija Sija, koje su u julu 2025. godine uvrštene na UNESCO-ovu listu svetske baštine.
Simpatični, tihi i obavijeni velom misterije, ježevi su poslednjih godina postali sve popularniji egzotični kućni ljubimci. Njihove preslatke njuškice i bodljikavi oklop osvajaju srca ljudi širom sveta.
Ljubavna priča pevačice Viki Miljković i muzičara Dragana Taškovića započela je kada je Viki imala samo 18 godina i traje do danas, uprkos svim preprekama.
Pevačica Dara Bubamara ponovo je uspela da privuče svu pažnju u "Zvezdama Granda", a ovoga puta otišla je korak dalje i nasmejala sve u studiju kada je skočila na sto direktora Granda!
Pevačica Dragica Radosavljević Cakana je žena koja se može pohvaliti impresivnom karijerom, ali i obrazovanjem i porodicom na koju je izuzetno ponosna.
Nekadašnja denserka Slađa Delibašić već 2 godine iznajmljuje kuću, a sada je njen komšiluk otkrio kakva je pevačica van scene i kakav utisak ostavlja na ljude sa kojima deli svakodnevicu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.