Plaćenici Robert Druki (39) i Endi Hjuin (27) iz Alabame, koji su zarobljeni u Harkovu, ispričali su da su na osnovu propagande SAD mislili da su Rusi agresori u Donbasu, te da su se uverili da to nije tako
Dvojica američkih plaćenika Robert Druki (39) i Endi Hjuin (27) iz Alabame, koje je ruska vojska zarobila u Harkovu, ispričala su da su im mediji u SAD isprali mozak, te da su zato otišli u Ukrajinu da se bore protiv Rusa. Obojica su rekli da su, na osnovu američkih medijskih izveštaja, mislili da su Rusi agresori u Donbasu, ali da su tek sada svesni da to nije tako, te da se kaju što su uopšte došli na ratište.
Neorganizovana vojska
Druki i Hjuin dali su intervju srpskom novinaru Miodragu Zarkoviću, koji iz Ukrajine izveštava za Jutjub kanal "Helmkast". Iako su obojica vojni veterani, kazali su da pre dolaska u Ukrajinu nisu imali nikakvog borbenog iskustva. Druki je, naime, u dva navrata bio u Iraku kao ekspert za hemijsko oružje, ali prema sopstvenom priznanju, nije imao posla jer takva vrsta naoružanja nije korišćena u toj bliskoistočnoj zemlji. S druge strane, Hjuin je, kako je sam rekao, bio pozadinac u marincima i nikad nije bio na frontu, a kamoli na prvoj borbenoj liniji.
I jednom i drugom dogodilo se da se u Ukrajini prvi put nađu na liniji vatre. Prema njihovim rečima, dva meseca su bili u toj bivšoj sovjetskoj republici pre nego što su poslati na zadatak u Harkov. Iako im je rečeno da će biti podrška grupi vojnika prilikom izviđanja terena, to se nije dogodilo. Završili su na samoj borbenoj liniji, gde su na kraju i uhvaćeni.
Obojica svedoče o tome da je ukrajinska vojska neorganizovana i slabo opremljena uprkos ogromnoj količini oružja, koja pristiže sa Zapada. Kažu da u njihovim redovima ima mnogo stranaca, te da su primetili da je najviše Amerikanaca, Britanaca i Kanađana, ali da ima i ljudi iz Brazila, Ekvadora, kao i veliki broj Finaca.
Znaju da im preti smrtna kazna
Robert Druki i Endi Hjuin rekli su da znaju da im preti smrtna kazna za učešće u ratu u Ukrajini. Ispričali su da sve do zarobljavanja nisu znali da su dvojica Britanaca i Marokonac već osuđeni na smrt streljanjem, ali su istakli da su spremni da prihvate kaznu.
Obojica su rekli da bi voleli da se vrate kućama, ali da znaju da to nije moguće.
- Znam da mi preti smrtna kazna. Žao mi je zbog zločina koje sam počinio - rekao je Hjuin.
Druki, koji ima dobru penziju kao vojni veteran, ispričao je da je došao u Ukrajinu ne zbog para, već da pomogne, kako je mislio, Ukrajincima da se odbrane od Rusa.
- U ovih nekoliko dana koliko sam zarobljen shvatio sam da nisam znao kompletnu priču. Mediji u SAD govore da je Rusija apsolutni agresor, pa sam pomislio da je ukrajinskom narodu potrebna pomoć. Otkad sam ovde, shvatio sam da to nije tako. Shvatio sam da je ovaj rat mnogo veći nego što sam mislio i da ovo nije moja borba. Kad to kažem, mislim na to da se Rusija brani u Donbasu. Nisam znao da je i Ukrajina delimično agresor - rekao je Druki, ističući da rat može da se završi isključivo nalaženjem diplomatskog rešenja.
Dobar tretman
Na pitanje novinara da li je ikad video da ruska vojska ubija civile, on je odgovorio da nije. Istovremeno je pohvalio način na koji se Rusi odnose prema zarobljenicima.
- Mnogo je bolje nego što sam mislio da će biti. Redovno nam daju hranu i vodu, a kad nam je hladno, daju nam ćebad da se pokrijemo - istakao je Druki.
O tome je posvedočio i njegov saborac Hjuin. On isto kaže da ne može da se požali na to kako Rusi tretiraju zarobljenike, budući da je mislio da će ga odmah ubiti, ali se ispostavilo da mu redovno daju i da jede i da pije, te da ima sve što mu je neophodno. I on je pričao o tome da žali što je uopšte došao u Ukrajinu, naglasivši da je bio glup i nepromišljen. Hjuin tvrdi da je želeo da bude humanitarac, te da je preko poljskog popa po imenu Saša došao u Ukrajinu, ali da se ispostavilo da humanitarni radnici ne rade svoj posao. Tako se priključio vojsci, promenivši nekoliko jedinica jer nije bio zadovoljan.
- Ukrajinska vojska je u rasulu. Komandanti nisu kompetentni, vojnici nisu dobro opremljeni, nema dovoljno hrane - izjavio je Hjuin.
Na kraju je i on zaključio da je u Americi čuo samo laži o ratu u Ukrajini, te da se kaje što je uopšte došao.
Sjedinjene Američke Države neće ugroziti bezbednost sopstvene vojske i ekonomije kako bi nastavile da snabdevaju Ukrajinu raketama, ocenio je urednik američkog časopisa Amerikan konzervativ Džud Ruso, upozoravajući da su američke zalihe presretača ozbiljno iscrpljene ratom sa Iranom, dok Pentagon preusmerava sisteme „patriot“ u Saudijsku Arabiju i Katar.
Ruska vojska počela je masovno da koristi novu generaciju mlaznih bespilotnih letelica „Geran-4“ i „Geran-5“, koje dostižu brzinu do 600 kilometara na čas i lete na visinama nedostupnim većini ukrajinskih dronova-presretača.
Američke vojne kompanije koriste rat u Ukrajini za testiranje novih sistema naoružanja u stvarnim borbenim uslovima protiv ruske vojske, izjavio je bivši direktor CIA i penzionisani američki general Dejvid Petreus, koji je ukrajinski front nazvao najboljom vojnom laboratorijom na svetu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da Kijev nije dobio upozorenje zapadnih partnera o lansiranju pet ruskih balističkih raketa koje su pogodile civilnu infrastrukturu prestonice, u trenutku kada Sjedinjene Američke Države prete ograničavanjem obaveštajne podrške Ukrajini.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa zapretila je Ukrajini obustavom mehanizma za nabavku američkog oružja i razmene obaveštajnih podataka ukoliko Kijev ne prekine dalekometne napade na ruske rafinerije i drugu energetsku infrastrukturu.
Američki predsednik Donald Tramp do 18. oktobra treba da odluči o primeni novih drastičnih ekonomskih mera prema Rusiji i najvećim kupcima ruskih energenata, dok američki ministar energetike Kris Rajt potvrđuje da Bela kuća trenutno procenjuje posledice takvog poteza.
Američki izviđački avion ARTEMIS II ponovo je jutros poleteo iz Rumunije i uputio se iznad Crnog mora, gde se kretao prema istoku na pravcu koji američke snage redovno koriste za elektronsko i radarsko izviđanje područja oko Krima i južnih regiona Rusije.
Rusija i Sjedinjene Američke Države već razgovaraju o mogućim zajedničkim energetskim projektima koji bi mogli da budu pokrenuti posle završetka sukoba u Ukrajini, dok Moskva i Vašington paralelno traže put ka političkom dogovoru, objavio je Rojters.
Tajvan, rat sa Iranom, Ukrajina, trgovinski sukob i kontrola veštačke inteligencije bili su među ključnim konkretnim temama razgovora predsednika SAD Donalda Trampa i kineskog predsednika Sija Đinpinga u Beloj kući.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sjedinjene Američke Države neće ugroziti bezbednost sopstvene vojske i ekonomije kako bi nastavile da snabdevaju Ukrajinu raketama, ocenio je urednik američkog časopisa Amerikan konzervativ Džud Ruso, upozoravajući da su američke zalihe presretača ozbiljno iscrpljene ratom sa Iranom, dok Pentagon preusmerava sisteme „patriot“ u Saudijsku Arabiju i Katar.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević oglasio se povodom skandaloznog kršenja izborne tišine od strane tajkunskog glasila Nova S, koji je jutros u 09:12 objavio sramotan tekst usmeren protiv SNS-a.
Dragan J. Vučićević, glavni urednik Informera pozvao je u uživo u "Kolegijumu 1" Republičku izbornu komisiju (RIK), kako bi prijavio najstrašnije kršenje predizborne tišine na Novoj S i N1.
Asocijacija novinara Srbije (ANS) najoštrije reaguje povodom navoda da je Nova S prekršila izbornu tišinu i zahteva hitnu, nedvosmislenu i javnu reakciju nadležnih institucija.
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i IPSOS Srbija najavili su da će u nedelju, tokom izbornog dana, objavljivati procene izlaznosti u pet termina, na osnovu preseka podataka i to u 9.00, 11.00, 14.00, 17.00 i 19.00 časova.
Više javno tužilaštvo u Beogradu apeluje na građane, institucije nadležne za sprovođenje izbornih radnji i državne organe da se u narednom periodu strikno pridržavaju Ustava i zakona Republike Srbije, kako bi sve izborne radnje u vezi sa predstojećim parlamentarnim izborima bile sprovedene u skladu sa istim.
Bliži se dan izbora, a u vašem poštanskom sandučetu i dalje nema štampanog poziva za glasanje? Bez panike - to nikako ne znači da nećete moći da glasate. Potreban vam je samo jedan validan dokument.
Ekspo 2027 u Beogradu procenjuje se kao jedan od najvećih državnih i ekonomskih projekata, uz cilj da BDP Srbije sledeće godine dostigne 100 milijardi evra.
Srbi, prema najnovijoj statistici Republičkog zavoda za statistiku, ređe i kasnije ulaze u brak. Kako pokazuje poslednji izveštaj, prošle godine je zabeležen pad broja zaključenih brakova od 3,2 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Manastir Davidovica nalazi se u dolini Lima, nedaleko od Brodareva, i predstavlja značajnu srpsku srednjovekovnu svetinju. Podigao ga je Dimitrije Nemanjić u 13. veku, a njegova prošlost povezuje se sa dinastijom Nemanjića, pravoslavnom tradicijom i narodnim predanjima.
Kompanija NIS, osamnaestu godinu zaredom, nastavlja da podržava projekte od značaja za kvalitet života građana i razvoj lokalnih zajednica širom Srbije kroz program društvene odgovornosti "Zajednici zajedno".
Policija u Sokobanji, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu, uhapsila je S. V. (55) iz Niške Banje, zbog sumnje da je izvršio krivično delo proganjanje.
Pripadnici Policijske uprave Doboj uhapsili su muškarca inicijala Z. Š. sa područja Teslića zbog sumnje da je počinio krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".
Policiji u Banovićima, u BiH, sinoć oko 20.10 časova prijavljeno je razbojništvo nad 19-godišnjom devojkom I. K. kojoj je tom prilikom ukraden telefon.
Glumica Ivana Žigon ćerka je Steva i Jelene Žigon, a publika je najbolje pamti po ulozi u filmu "Hajde da se volimo 3" gde je kadar delila sa Lepom Brenom.
Japanski pisac Rju Murakami, poznat po romanu "Plavo, gotovo prozirno", za koji je 1976. godine dobio nagradu Akutagava, preminuo je u 75. godini, saopštio je danas izvor iz izdavačke industrije.
Pariski muzeji Luvr, Orse i Pikaso, kao i izložbeni prostor Gran pale biće u subotu, 24. oktobra, vanredno zatvoreni zbog najavljenih demonstracija u francuskoj prestonici, saopštilo je sinoć Ministarstvo kulture.
Ćerka folk pevačice Jane Todorović, Kristina, privukla je pažnju na društvenim mrežama svojim atraktivnim izdanjem, a mnogi su na mrežama prokomentarisali koliko njih dve liče - pogotovo ako se Kristinine fotke uporede sa Janinim iz mlađih dana!
Pevačica Anđela Ignjatović Breskvica spakovala je kofere i napustila Srbiju, a sa nove destinacije odmah se oglasila i privukla veliku pažnju - jer joj u Americi društvo pravi novi dečko kog još uvek krije od javnosti.
Folk pevač Darko Lazić objavio je da je danas osam godina od dana kada je za dlaku izbegao najgori scenario u teškoj saobraćajnoj nesreći u blizini Pećinaca.
Iako se o njihovoj svadbi već dugo spekuliše, pevačica Tanja Savić priznaje da joj formalno ozvaničenje veze trenutno nije prioritet, kao ni njenom partneru Muhamedu Mukiju Bešiću.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.